Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Južna tajlandska provincija Krabi je raj za ljubitelje prirode i idiličnih plaža sa belim peskom. Mestašce Ao Nang je dugi niz godina ugošćavalo putnike sa skromnim budžetom. U tekućoj deceniji se to promenilo jer je lepota cele regije privukle veliki broj gostiju iz celog sveta. Okolna ostrva predstavlju mali raj na zemlji pa je ponekad teško doneti pravu odluku na koje ostrvo otići. Peščane i mirne plaže, providna voda i dobar izbor smeštaja, restorana po pristupačnim cenama su odlična preporuka za Ao Nang.

Put Ko Samui - Ao Nang

Kupio sam kartu na recepciji bungalova na plaži Lamai, na ostrvu Samui, po ceni od samo 300 bata. Karta je obuhvatila vožnju minibusom do luke, brodsku kartu do Suratanija i autobusku do Krabija. Neki putnici su istu kartu platili duplo više. Put traje oko sedam sati.

Ao Nang luka

U 07:20h sam bio pred hotelom. Minibusom, sam stigao do pristaništa te put nastavio brodom do Suratanija. Luka je 15-ak kilometara udaljena od samog grada. Odmah smo ušli u bus koji nas je odvezao do Krabija za pet sati sa pravljenjem pauze od pola sata. Sa jedne strane je to dobro što nije bilo čekanja i stajanja na autobuskim stanicama, a sa druge loše jer je to tzv.turistički bus. Pravili smo pauzu u jednom solidnom restoranu. Prolazili smo kroz predivne nepregledne predele sa simetrično posađenim palmama. Uz more su se mogle videti visoke stene koje su simbol Krabija. Bus nas u Krabiju nije ostavio na javnoj stanici već privatnoj gde nije bilo mnogo opcija. Bilo je parkirano svega nekoliko privatnih vozila. Za montažnim stolom je sedeo lik koji je prodavao karte za Ao Nang po previsokoj ceni od 100 bata. Nisam imao pojma gde se tačno nalazimo pa nisam mogao da idem na svoju ruku. Kasnije sam shvatio da se taj parking nalazi oko 2 kilometara ispred centra Krabija. U blizini je raskrsnica na kojoj se skreće za Ao Nang. Tu možete zaustaviti crvene pick-up-ove. Cena vožnje je 50 bata.

Traženje smeštaja

Bilo nas je desetak u minibusu. Posle pola sata vožnje i 17 pređenih kilometara smo ušli u mestašce Ao Nang. Po predlogu prijatelja sam tražio od vozača da me odveze na Noparat Tara plažu i tu potražio smeštaj. Mnogi bungalovi uz put su bile puni. Našao sam jedno skretanje (za stadion) i posle samo trista metara sam naišao na nekoliko relativno jeftinih bungalova. Oni sa klimom su oko 700 a bez 400. Vezao sam kofer lancem za drvo kako ga ne bih bespotrebno vucarao sa sobom. Obišao sam nekoliko mesta ali su sva jeftinija bila popunjena.

Ulice Ao Nanga

Laughing Gecko je poznato, simpatično mesto sa 10 autentičnih bungalova i restoranom za goste. Vlasnici su tajlanđanin Nui i čini mi se australijanka, Patricia. Trenutno su bili odsutni pa mi je bungalov pokazao italijan Roberto. Živi na Tajlandu već šest godina sa devojkom. Nema nameru da se vraća u Italiju. Ko zna ko ga juri tamo.... Bungalov je napravljen od trske. Od plastike je bila samo stolica. Kupatilo je vrlo oskudno, na engleskom "basic" ali se može preživeti. Nisam imao snage da tražim dalje pa sam prihvatio po ceni od previsokih 400 bata.  

Doživljaji u bungalovu....

Bungalov je simpatičan, jednostavan. Sobica je površine 8-9m2. Krevet za dvoje sa komarnikom zauzima veći deo prostorije dok je sa strane mala polica na kojoj je ventilator. Kupatilo je izdvojeno iz bungalova sa zadnje strane. Wc šolja nema dasku, tuš kabine takođe nema. Jedino je u funkciji jedan utikač za struju. Robinzon Kruso nije imao ni to. Bez obzira na sve nedostatke bungalov ima neki svoj šmek. Dok sam ležao na krevetu, primetio sam da se nešto mota po gredama koje drže krovnu konstrukciju. Pogledah malo bolje i ugledah pacova. Pomislih prvo da je miš, ali sam ubrzo shvatio da je prevelik za miša. Počeo sam da udaram po zidu kako bih ga uplašio. Uzalud. Uzeh kameru da snimim. Strpljivo je pozirao. Čak je okrenuo glavu u pravom momentu.

Otišao sam do recepcije i rekao gazdi. Nije mi verovao, tvrdio je da pacova nema. Otidosmo zajedno do bungalova. Pacov još tamo, na istom mestu. Uze gazda štap i poče da udara po gredama, međutim, pacov neće da se makne, kao da je on platio sobu a ne ja.  rekoh gazdi da promeni naziv bungalova u Laughing Rat. Na kraju sam promenio bungalov a pacov cimere jer samo pola sata nakon što sam se iselio su došli novi gosti...Ipak, to je priroda ali je činjenica da se ti bungalovi vrlo slabo održavaju. Sledećeg dana sam imao još jedan problem. Dao sam veš za pranje. Plaća se po kilogramu trideset bata. Australijanka je odmah izmerila 1,8kg. Sutradan je njen suprug, ne zanjući da je veš već meren, ponovo merio i izmerio 2,5kg. Proverih da nije ubačeno nešto što nije moje. Ispalo je da veš nije u potpunosti suv. Kao, nije znao...

Ulice Ao Nanga

Svake večeri se gosti bungalova Gecko okupljaju u restoranu. Svake večeri sam upoznavao nove putnike ili razmenjivao dnevne utiske i iskustva. Mihael, tridesetpetogodišnji nemac je dobio otkaz kao višak u nekoj firmi blizu Frajburga pa je deo novca koji je dobio kao neku vrstu odštete iskoristio za putovanje Azijom. Klo i Ela, francuskinje, su deset dana ranije bile na Ko Panganu, na "Fool moon partiju". Super im je bilo ali kažu da ima dosta kriminala tokom žurki. Sve u svemu, kažu da je super, ali da treba biti veoma oprezan.

Španac Manuel je profesionalni fotograf srednjih godina koji radi u Nemačkoj. Putuje svetom i pravi fotografije za magazin za koji radi. Imao je puno saveta za mesta koja treba da vidim.

Bungalov je oko 500 metara udaljen o mora. To je dobro za slučaj cunamija. Upozorenja su svuda okačena kao i bandere sa sirenama. Ovo područje krajem decembra 2004.godine nije stradalo kao ostrva Puket i Pi Pi ali je pričinjena velika materijalna šteta.

Obilazak mesta

Bungalovi Laughing Gecko se nalaze petsto metara od mora a oko dva kilometara od Ao Nang plaže. Na glavnom putu koji vodi do centra mesta je desetine prodavnica, marketa, restorana gde su cene za 10% niže nego dva kilometara dalje. Internet je 30 bata. Prve večeri sam čitao vesti sa Blic sajta. Na naslovnoj strani je bila fotografija zavejanog autoputa Beograd - Niš, kod Paraćina. Bio je čudan osećaj gledati to iz mesta u kome sam nekoliko sati ranije izgoreo na suncu. Prišla je radnica kafea i iznenadila se snegom. Na jugu Tajlanda jednom u 100 godina temperatura padne ispod 10C a sneg nisu ni videli.

Ah to more...

Nije loša ideja da iznajmite motor jer intezitet saobraćaja nije velik te se može lako voziti. Noparat Tara plaža (Nopparat Thara) se nastavlja na Ao Nang plažu. Prva je duga oko dva a druga upola manje. I sa jedne i sa druge je posmatranje zalaska sunca božanstveno. Na Noparat Tara plaži nema nikakve gužve. Jedina mana je što morate odpešačiti makar trista metara od obale da bi ste mogli da plivate. Oseka je u večernjim satima velika.

Na samom ulasku u Ao Nang, čim se pređe mostić iz pravca Noparat Tara plaže, je odličan koktel bar. Lokali su sa leve strane a kiosk za prodaju karata za brodove sa desne. U lokalima se prodaju suveniri, hrana i naravno odela koja su krojena samo za vas. Isto takva je i cena. Tri puta viša nego što to zaista jeste. Puno je restorana i odličnih relativno jeftinih barova. Nekada je Ao Nang važio za mesto u koje dolaze isključivo turisti (backpackeri) sa ograničenim budžetom. Stranci su, ne samo u Ao Nang već i na celom Tajlandu veoma opušteni. Na plažama se često mogu videti žene u toplesu i tangama a homoseksualni parovi se kreću bez ikakvih skrivanja kao da su na ulicama San Franciska a ne Ao Nanga, provincijalnog tajlandskog gradića.

Upozorenje za cunami	Obeležavanje dana zaljubljenih

Plaža Ao Nang

Ulice Ao Nanga	Ulice Ao Nanga

Nekoliko odličnih restorana nude bufet večere. Praktikovao sam da za doručak jedem voće, preskočim ručak i sve to nadoknadim uveče. Prve večeri je u ponudi bila barakuda duga barem jedan metar. Meso je savršeno. Ražnjići, pečen krompir, torte i neograničene količine voća uz prijatnu muziku "one man and woman" benda. Izvodili su poznate svetske hitove sa, naravno, tajlandskim akcentom. Nikome to nije smetalo jer su bili zaokupljeni kalkulacijama oko jedenja hrane.  

Sledeći dan sam proveo na plažama Rai Le, Pra Nang i Ton Sai . Uveče sam sa plaže Nopart Tara, sa špancem Manuelom, slikao zalazak sunca. Prizor je bio neverovatan. Morao sam da trčim do samog kraja plaže kako bih na slici imao i nekoliko čamaca i rekreativaca. Formacije oblaka su upotpunile fotografiju. Kasnije mi je Manuel pokazivao kako obrađuje fotografije u Photoshop-u.

Zalazak sunca na Noparat Tara plaži

Za mene je nezaobilazan korak predstavljala večera u restoranu The Fish. Ogroman sto, pun odlične hrane za 250 bata je bio realnost. Ponovo barakuda, pileći ražnjići, pečeni krompir....samo mi je bilo bitno da ne bude pirinča. Jedva sam našao prazan sto. Izgledalo je da nisam jedini koji nije jeo ništa ceo dan da bi mogao uveče sve da nadoknadi. Posle večere sam otišao u Woodstock kafe u kome je bio koncert lokalnog benda. Svirali su rock, Lenny Krawitza i slične bendove....svirka je bila fantastična a cene pića veoma povoljne. Pivo 40 bata, kokteli od 60, sokovi 30....

Zalazak sunca na Noparat Tara plaži

Sledećeg jutra sam otišao u Krabi , a veče proveo slično kao i predhodno s tim što sam imao mali peh. Ranac u kome sam nosio stvari za dnevne potrebe se rasparao blizu rajsveršlusa. Svratio sam u nekoliko krojačkih radnji ali niko navodno nije imao mašinu da to ušije. Na kraju se u bakalnici jedna simpatična tajlađanka ponudila da mi to ušije. Uspela je ali se nakon pet dana taj spoj ponovo rašio. Ipak bilo je simpatično videti koliko se polomila da bi našla konac i iglu.

Ulična prodaja hrane

Dobar deo dana sam proveo šetajući se glavnom ulicom u Ao Nang. Puno je novih hotela, restorana i apartmana. Postoje čak Mc Donalds i Burger King ali je definitivno greh jesti tu hranu pored jeftinih i kvalitetnih lokalnih restorana. Probajte pečen kukuruz i mnoge druge poslastice koje vole lokalci.

U Ao Nangu se može provesti deset dana sa svakodnevnim izletima do okolnih plaža, ostrva, nacionalnih parkova.