Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Svi putevi vode u Rim. Tako je i naš za Delhi nekim čudom skrenuo ka Italiji. Slučajno se potrefilo da 20.12.2009., drugog dana od stupanja na snagu bezviznog režima za građane Srbije, se nađemo u Rimu. Jatovim avionom smo sleteli na aerodrom Fiumićino posle samo 70 minuta leta. Do sledećeg leta, za Kolombo, je bilo šest i po sati pauze. I šta može da se uradi/vidi za tri sata u Rimu? Može da se pojede pica, popije kapućino ili "baci pogled" na najveće znamenitosti, tek da se ubije dosada između dva leta kada su nam već, ničim izazvanim, ukinuli te proklete vize.

Sa aerodroma Fiumicino do centra grada

Jedan stariji kontrolor je pogledao moj pasoš, provukao ga kroz skener, lupio pečat i bez ikakvih dodatnih pitanja mi poželeo dobrodošlicu u Italiju. Ni Irina (moja devojka) nije imala problema. Baš je bilo lako i bezbolno bez ikakvog maltretiranja čekanjem u redovima pred ambasadama. Nisam mogao da verujem da je tako jednostavno preći EU granicu.

Žurili smo ka izlazu kako bi što pre stigli na voz koji najjetftinije i nabrže povezuje aerodom sa centrom grada. Izleteli smo iz zgrade i nekako našli pasarelu preko koje smo dotrčali do stanice. Na šalteru smo kupili karte po ceni od 11€ u jednom pravcu. Možete odmah da kupite i kartu za povratak jer se karta koristi poništavanjem iste u automatu koji se nalazi na samoj stanici (a ne u vozu). Postoji i sporiji i jeftiniji voz kao i autobuska linija do centra grada.

Vozovi sa aerodromske stanice polaze u petom i tridesetpetom minutu svakog sata a sa stanice Termini (glavne železničke stanice u Rimu) u dvadesetdrugom i pedesetdrugom minutu, takođe svakog sata.

Pronašli smo aparat za poništavanje karte. Dva su bila neispravna, a treći je radio. Irininu kartu je poništio, a moju progutao. Tu se našao policajac koji je snažno, rukom, opalio aparat i po nama znanom principu "promućkaj pre upotrebe" izvadio i poništio kartu. Ušli smo u vagon i krenuli za dva minuta. Nije bilo puno putnika. Uživali smo u vožnji. Voz je stao na samo dve stanice pre krajnje. Voz polazi (i dolazi) na peron broj 25 do koga se iz i do glavne zgrade stanice stiže za 5-7 minuta pešačenja.

Šetnja ulicama Rima

Mapa nam nije bila potrebna jer sam imao staru koju sam dobio u kiosku "Tourist information" ispred stanice šest godina ranije. Nova mapa se ni po čemu ne razlikuje od stare.

Plan je bio prilično ambiciozan. Želeli smo da vidimo fontanu Trevi, Panteon, Španske stepenice, prošetamo se do Palate pravde, Anđeoske tvrđave, dalje do crkve Svetog Petra i nazad do stanice preko Venecijanskog trga, Foruma i Koloseuma do želečke stanice. To je značilo da moramo da budemo brzi i efikasni. Imali smo sreću da je bila nedelja pa nije bilo puno vozila ali ni ljudi na ulicama osim radoznalih turista koji su samostalno ili u grupi obilazili znamenitosti Rima.

Sunce je uveliko sijalo i obasjavalo fasade. Ispred stanice je autobuska stanica, par metara dalje ulaz u metro. Procenio sam da nema potrebe da koristimo prevoz već da sve željene spomenike vidimo pešice. Došli smo do trga Republike. Na njemu je prelepa bazilika Santa Maria degli Angeli. Nastavili smo ka ulici 20.septembar (20 Settembre). Sa jedne strane je bila crkva Santa Maria della Vittoria, a malko dalje Santa Sussana.

Inače, poznato je da je Rim smešten na sedam brda. Najviše je Kvirinal (Quirinale). Svaka zgrada se po nečemu isticala, a mi smo kao radoznala teled blenuli u svaku koja nas je opčinila nekim običnim ili neobičnim detaljima.

Već pomenutom ulicom smo prošli pored veličanstvene crkve San Carlo alle Quattro Fontane, izgrađene 1646.godine u baroknom stilu po projektu arhitekte Frančeska Borominija (Francesco Borromini) i slikali se na raskrsnici na kojoj je na svakoj strani po jedna ugaona fontana. Prošli smo pored još jedne crkve Sant Andrea al Quirinale i stigli do palate Kvirinal (Quirinale), koja je sedište italijanskog predsednika Đorđa Napolitana (Georgo Napolitano).

Fontana di Trevi

Sa platoa se pruža divan pogled na Rim. Izdvaja se crkva Svetog Petra. Spustili smo se stepenicama niz ulicu Dataria (Via della Dataria) i skrenuli desno ka fontani Trevi. Uličice su uske, okružene starim zgradama sa, pomalo, trošnim fasadama.

Fontana me je ponovo ostavila bez daha. Nekako, pre šest godina je bila znatno manja. Sada je verovatno porasla od svih kiša. Još uvek nije bilo puno turista pa smo uspeli da vidimo fontanu izbliza. Mirisi raznog peciva, ali i kafe su parali naše stomake. Ipak, imali smo mnogo značajniji posao pred nama.

Nismo gubili vreme. Uličicom Krokiferi (Crociferi) smo se između parkiranih automobila provukli do trga Kolona (Piazza Colonna) na kome je u centralnom delu postavljen veličanstveni mermerni stub Markusa Aureliusa (Marcus Aurelius). Jedan blok dalje je trg Montesitorio (Montecitorio) na kome je zgrada Italijanskog Parlamenta. Uskim uličicama smo stigli do trga Rotonda (Piazza della Rotonda) koji je omiljeno sastajalište stanovnika rima.

Trg Rotonda

Trgom dominira Panteon, sagrađen tokom vladavine cara Hadrijana oko 126.godine. Zbog neke ceremonije ulaz u crkvu trenutno nije bio moguć. Turista je bilo previše. Ljudi se često sudaraju jer se zagledaju u neki detalj zgrade te ne gledaju kuda idu. Sa leve strane, gledano iz pravca Panteona je poznati restoran Di Rienzo. Neki turisti su sedeli kraj fontane, a neki poput nas, nisu imali vremena za odmor...

Na bilo koju stranu da smo krenuli ne bi pogrešili jer je svaki ćošak, pasaž ili ulaz krio neko umetničko delo. Posle samo dve ulice sam se izgubio u lavirintu i prepustio intuiciji. Put me je doveo do ulice Kondoti koja direktno vodi do Španskih stepenica. Obično se put od petsto metara pređe za pet minuta. Sada smo istu razdaljinu prešli znatno duže.

Uspeo sam nekako Irinu da iščupam iz izloga radnje poznatog modnog kreatora i da stignemo do Španskog trga. Iznad poslednjeg 138.stepenika je barokna crkva Trinita dei Monti. Na stepenicama je sedela grupa studenata slikarstva koji su pravili interesantne skice.

Šetnja do Vatikana

S obzirom da smo se u Rimu našli u sred zime drveće je bilo bez listova te su ulice sa tako ogoljenim drvećem izgledale znatno veće, a fasade razotkrivene. Istom ulicom Kondoti smo izbili na reku Tibar. Šetali smo se ispod krošnji platana i naleteli na gomilu ptičjeg izmeta koje je asvalt učinilo veoma klizavim te smo jedva uspeli da se održimo na nogama.

Prešli smo most Umberta Prvog, prošli pored čuvene Palate pravde te skrenuli levo ka Anđeoskoj tvrđavi (Castel Sant Angelo). Negde na pola puta je postavljeno klizalište te su se deca zajedno sa roditeljima razonodila na ledu.

Pogled na reku i ostale mostove nas je ostavio bez daha kao veličina crkve Svetog Petra u Vatikanu. S obzirom da je vreme isticalo dvoumili smo se da li da idemo do crkve ili ne. Ipak smo otišli. Crkva Svetog Petra je najvažnije religionzno zdanje katoličanstva. U unutrašnjosti crkve je sahranjen sveti apostol Petar koji je bio prvi papa. Sa glavnog oltara papa, kao glava katoličke crkve, služi misu.

Na trgu Svetog Petra (Piazza di San Pietro) je bilo puno sveta, uostalom kao i svake nedelje. Nismo imali vremena da uđemo u crkvu jer je red bio dugačak.

Trg Republike

U povratku smo prešli most Viktora Emanuela Drugog i još jednom uživali u pogledu na Tibar. Jurili smo ulicom Korzo Vitorio Emanuel II jer smo imali sve manje vremena. Proleteli smo pored barem pet crkava i ko zna koliko drugih interesantnih zdanja.

Kada smo konačno stigli do trga Venecije, odlučili smo da propustimo polazak voza kojim smo planirali da se vratimo na aerodrom. Preciznije, nije bilo šanse da stignemo za deset minuta do stanice. Tako smo odlučili da vidimo deo Foruma, Palatu Venecija koja je bila u fazi renoviranja i Koloseum.

Spomenik Viktoru Emanuelu je trenutno u fazi renoviranja. Glavna ulica, koja spaja Venecijski trg sa Koloseumom je bila zatvorena za saobraćaj pa smo nesmetano razgledali Trajanov Forum sa jedne i Rimski Forum sa druge strane. Nismo imali vremena da odemo do Kampidolja. Ovako smo samo sa glavne ulice posmatrali ostatke rimske imperije. Bacili smo pogled na čuveni Koloseum te smo se ulicom Kavur (Cavour) uputili ka železničkoj stanici.

Na trgu Eskvilin (Piazza dell Esquilinio) je veličanstvena crkva Santa Maria Mađiore (Maggiore). Blizu ugla ulica Kavur i Đovani Đioliti (Giovanni Giolitti) je picerija u kojoj se čuveno italijansko testo prodaje na meru. Kupili smo po dva parčeta fantastične pice iako smo znali da ćemo imati hranu u avionu. Testo, paradajz sos, način na koji je ispečena.....savršeno....

Povratak na aerodrom Fiumicino

Kada smo stigli na železničku stanicu Termini i (dvadesetpeti) kolosek sa koga polaze vozovi za aerodrom Fiumićino zatekli smo obaveštenje da voz kasni deset minuta. Karta, po ceni od 11€ može da se kupi ispred voza na improvizovanom štandu ili na kioscima za novine na samoj stanici, ali ponavljam, ne zaboravite da poništite kartu neposredno pre ulaska u voz, na automatu. Tokom obe vožnje je bio kontrolor koji je kontrolisao karte.

Voz se kretao znatno brže nego kada smo dolazili pa smo stigli za samo dvadeset minuta do aerodroma. Bili smo tužni što nemamo vremena (a ni para) da duže ostanemo u Italiji, a i zbog činjenice da ćemo za 24 sata biti u jednom od najštrokavijih gradova na svetu.

Jurili smo kao manijaci sa železničke stanice (aerodromske) do check-in pulta jer smo morali da podignemo boarding karte. Iznenađenje. Prvo je službenica utvrdila da nas je Jatova radnica checkirala samo do Kolomba, a ne do Delhija, a druga da avion za Kolombo kasni najmanje tri sata.

Nije nam bilo druge nego da vreme "ubijemo" na aerodromu. Šetali smo se po terminalu, merkali parfeme, slatkiše i alkoholna pića. Pred sam ulazak u avion smo sreli nekoliko naših sugrađana koji su istim avionom došli u Rim kao i mi. Međutim, oni nisu napuštali aerodrom pa su shvatili da su se prešli jer je na kraju avion kasnio četiri sata.

Obilazak Rima pa makar i na tri sata je bio pun pogodak. Vreme je bilo savršeno a naša želja, da vidimo glavni grad Italije na kratko, velika. Uživali smo svake sekunde gledajući sve te veličanstvene građevine, hodajući tim savršenim ulicama i na kraju, jedući pravu italijansku picu. Mislim da nije bilo boljeg načina da se uverimo da bezvizni režim zaista funkcioniše.

Pogledajte fotopis Rima