Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Viminacijum je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Srbiji. Smatra se da je osnovan početkom prvog veka, i da je najpre služio kao vojni logor za legiju VII Claudia. Uz logor su se formirala manja naselja trgovaca i zanatlija, i vremenom je broj stanovnika rastao. Tako je u doba vladavine Hadrijana, u prvoj polovini drugog veka, Viminacijum stekao status grada, a status kolonije u trećem veku, za vreme vladavine Gordijana III.

Takođe, pod vlašću ovog imperatora, glavni grad provincije Gornje Mezije stiče i pravo kovanja novca 239. godine. Ovo izuzetno važno vojno, ekonomsko i administrativno sedište rimskog carstva, razorili su Huni 441. godine. I pored delimične obnove sredinom 6. veka u doba vizantijskog cara Justinijana, ovaj grad više nikada nije ponovo zaživeo.

Dolazak na kukuruzišta

Dolazili smo iz pravca Ramske tvrđave pa smo morali mnogo da obilazimo. Što je najgore, iz tog pravca uopšte nema znakova koji vode do spektakularnog, kako se navodi u novinama, arheološkog nalazišta. Nekako smo našli put do Kostolca uz pomoć jednog momka koji nam je objasnio da treba da idemo do same elektrane pa onda da skrenemo levo i pratimo put. Pred nama je bila ogromna elektrana. Put je vodio kroz polja pod kukuruzom i pšenicom. Ubrzo smo videli nekoliko belih šatri.

Krenuli smo ka najbližoj jer na postojećim znakovima nije pisalo gde je početak već su ispisana imena nalazišta pa neko ko nikada nije bio tu ne može da zna šta je šta. Nekako smo našli glavnu šatru pred kojom je prilično veliki parking. Karte se prodaju u susednoj kućici. Cena po osobi je ogromnih 250 dinara. Uz kartu se dobije brošura koja je, ruku na srce, stvarno dobro izgleda ali sadržajnost nedostaje.

Viminacijum

Danas je na prostoru Viminacijuma otkriveno preko 13000 grobova sa vrednim arheološkim nalazima. Ovolika nekropola svakako govori o veličini grada, pa na osnovu toga možemo zaključiti da su nekada sasvim sigurno postojale 4 ulazne kapije u grad, forumi, tržnice, amfiteatar, paganski i hrišćanski hramovi (u tom periodu hrišćanstvo polako okuplja sve veći broj vernika), kao i raskošne vile i stambeni objekti.

Na žalost, Viminacijum je samo delimično istražen, pa posetilac ne može da stvori stvarnu sliku o veličini i izgledu grada. Na lokalitetu je prezentovan mauzolej pored koga se nalaze još tri oslikane grobnice, deo ulazne kapije i terme.

Mauzolej sa oslikanim grobnicama je svakako najinteresantniji. U pitanju je zidana gradjevina kvadratne osnove, u čijem središtu se nalazi takodje zidana grobnica od opeke. Izvesno je da je u njoj bila sahranjena neka značajna osoba, čak postoje i predpostavke da je u pitanju rimski imperator Hostilijan, ali to ostaje da se tek naučno potvdi.

Grobnica

Iz mauzoleja se mračnim hodnikom, koji treba da podseća na Had, spuštamo se do grobnica koje su oslikane freskama. Dve pripadaju paganskom svetu, dok je treća hrišćanska. Obe paganske grobnice oslikane su motivima prelepih ptica, kao i mladića i devojaka, i kupidona. Hrišćanska grobnica je ukrašena motivom Hristovog monograma, sa oslikanim nebeskim jahačima na bočnim zidovima.

Porta praetoria, ili severna ulazna kapija, je drugi punkt koji vodič prikazuje posetiocima. Treća lokacija, na kojoj se ujedno i završila tura, su terme. U njima su se nalazili bazeni sa toplom i hladnom vodom, a pod je bio popločan opekom. Terme su u životu rimskih građana zauzimale značajno mesto, kao prostori za opuštanje, lečenje i higijenu, ali i za druženje. S obzirom na veliki broj uljanih lampica koje su pronadjene, smatra se da su ove terme u Viminacijumu radile i noću.

Na prostoru Viminacijuma pronađen je i skelet mamuta. Nije moguće videti ga, jer su arheološka iskopavanja još u toku, ali je u planu da se nakon konzervacije vrati u Viminacijum. Kikindska mamutica Kika je do sada najpoznatiji očuvani predstavnik svoje vrste u Srbiji, ali ne smemo zaboraviti ni na beogradskog mamuta, koji je pronađen prilikom kopanja temelja za palatu "Albanija", 1938.godine. Lokacije koje su dostupne posetiocima su kao što sam već naveo, na tri lokacije. Pošto je autobus bio pokvaren morali smo da, svako svojim prevozom, stignemo do sledećeg nalazišta.

Zaključak

Arheološko nalazište Viminacijum je svakako potrebno još istražiti, ali prepreku tome predstavlja stalni rad kolubarskog površinskog kopa Drmno, čime je ovaj lokalitet stalno ugrožen.

Najave vođe projekta da će se prokopati kanal do Dunava kako bi posetioci sa reka imali pristup Viminacijumu, da će se jednog dana piti kafa na trgovima, sada, u ovom kukuruzištu, izgleda nerealno čak i po cenu da Hadrijan, lično, dođe i ponovo sazida ceo grad iznova, u rekordnom roku, zajedno sa ministrom Mrkonjićem.

Suštinski, lokalitet ima svoj značaj ali ono što se danas prezentuje posetiocima je običan, dobro osmišljen, marketing. Potrebno je da se, atraktivna i zanimljiva priča koju vodič saopštava posetiocima tokom vođenja ture, podkrepi materijalnim dokazima.