Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

U predposlednjoj etapi jednonedeljnog putovanja po Srbiji smo krenuli iz Boljevaca kod Zaječara ka Golubcu. Proveli smo par sati u Rajačkim pivnicama i jako smo brzo stigli do Kladova. Vozila na putevima gotovo i da nema jer naseljenost istočne Srbije rapidno opada. Nisam primetio znakove i smernice za turiste. Nakon što smo prošli branu Đerdap ušli smo u Đerdapsku klisuru koja spada u Nacionalni park Đerdap. 

Vožnja đerdapskom magistralom

Nakon obilaska Rajačkih Pivnica uputuili smo se u pravcu Negotina. Želili smo da idemo uz Dunav, uz Ključ. Prošli smo Brzu Palanku i kod mesta Milutinovac skrenuli desno ka Rtkovu. Mesta kroz koja smo prolazili su u potpunosti napuštena. Tu su čitava imanja sa nekoliko pomoćnih objekata uz velike završene kuće. Na mnogima su spuštene roletne, zarasla trava. Tužan prizor!

Na putu za Kladovo smo propustili da vidimo Rimski most jer nije bilo nikakvog znaka niti nekog vidljivog traga. U Kladovu smo zastali kod hotela Đerdap koji je bio pun dečurlije.

Zastali smo i kod brane Đerdap I. Po veličini je peta u svetu. Gradile su je Jugoslavija i Rumunija osam godina, od 1964. do 1972. godine. Svuda su znaci da je zabranjeno zaustavljanje i slikanje ali smo ipak stali na tren. Brana izgleda moćno.

Nekoliko kilometara kasnije je put ušao u Đerdapsku klisuru dugu 96 kilometara. Preglednost je dobra kao i asvalt pa vožnja nije zahtevna koliko sam očekivao. Predeli su divni i treba iskoristiti svako mesto za zaustavljanje, kojih ima mnogo, da bi se barem na nekoliko trenutaka uživalo u lepoti. Prošli smo kroz mali i veliki kazan. Dužina velikog je sedam kilometara.

Promakla nam je i Trajanova tabla, mada je ona vidljiva samo sa reke. Nekoliko puta smo se zaustavljali kako bi slikali veličanstvene prizore borbe između reke Dunav i planine Miroč sa jedne i Karpata sa druge strane. Prolazeći kroz Donji Milanovac videli smo puno tabli za kafanu Lepenac ali smo odlučili da u Golubcu potražimo neki restoran. Na odprilike dvadesetom kilometru je arheološko nalazište Lepenski vir, koje je, na žalost, bilo zatvoreno zbog izgradnje neke velike nadstrešnice.

Okolina Golupca

Nastavili smo put ka Dobroj, mestu u kome smo imali rezervisan smeštaj u privatnoj kući. Nalazi se uz samu reku na ulazu u mesto. Stigli smo oko 17h, mnogo ranije nego što smo planirali. Mislili smo da će nam kroz Đerdapsku klisru biti potrebno mnogo više vremena. To vreme smo iskorisitli da uživamo u Dunavu!

Pansion Cvetković je odličan. Dvokrevetne sobe sa kupatilom (i toplom vodom) su čiste i relativno nove. Za goste je obezbeđen privatan parking i nesmetan prilaz reci plovilom. Pogled sa terase na Dunav i Rumuniju je neopisiv. Jedino korisnici Telenor mreže nemaju signal pa su se telefoni automatski prijavili na rumunsku Vodafon mrežu.

Gazda pansiona nam je rekao da obližnji restorani nisu za preporuku pa smo odlučili da odemo, nazad do Donjeg Milanovca do koga ima oko 35km. To smo i učinili. Seli smo u restoran Lepenac čija je reklama okačena, skoro, na svakom ćošku. Nalazi se na samom ulazu u grad iz pravca Golubca. Sve stolice su bile slobodne, čaršavi prljavi i neočišćeni od mrvica, a konobar odevenu sportsku opremu. Odlučili smo da potražimo hranu negde drugde. Nekada je ovo mesto bilo na dobrom glasu ali sada, očigledno, nije.

Parkirali smo ispred turističke kancelarije Donjeg Milanovca koja je, čini mi se, najbolja i najmodernija u Srbiji. Renovirana je uz pomoć donacije Evropske Unije te se ni najmanje ne razlikuje od onih u Stokholmu ili Parizu. Turistima su dostupne mnogobrojne brošure, mape ali i novi kompjuteri sa besplatnim pristupom internetu. Radnik nam je preporučio restoran Zlatna ribica koji se nalazi dvesta metara dalje.

Na prvi pogled smo pomislili da je restoran veoma skup. Međutim cene su bile pristojne, čak i povoljne. Jelovnik je na Srpskom i Engleskom jeziku. Moji prijatelji su naručili ribu, a devojka i ja rolovano punjeno belo meso. Litar domaćeg belog vina je 400, flašica koka kole 90. Ubrzo su stigle vruće lepinje i glavno jelo. Konobar je samoinicijativno očistio ribu od svih koščica. Ne treba ni da govorim da je hrana vrhunska. Na kraju smo platili za nas četvoro 2760 dinara. Ovaj restoran je za preporuku.

Sutradan sam se šetao po dvorištu pansiona Cvetković i pričao sa vlasnikom. Svo voće je dobro rodilo, a kivi najviše. Gazda Vlasta mi je rekao da je po nekim istraživanjima Donji Milanovac najsunčaniji grad u Evropi. Da li je to tačno, ne znam, ali je kivi odlično rodio.

Golubačka tvrđava

Sledećeg dana smo se uputuili ka Golubcu, tačnije veličanstvenoj Golubačkoj tvrđavi, najbolje očuvanom srednjevekovnom gradu u Srbiji. Krajem XV veka su ga osvojili turci, a vlast su tri veka kasnije preuzeli austrijanci. Osnava i bedemi su nepravilnog oblika jer su prilagođeni terenu na kome su izgrađeni.

Grad je napravljen na strateški odličnom položaju. Devet masivnih kula su međusobno povezane bedemima. Nije bezbedno penjanje na tvrđavu!

Puštanjem u funkciju hidroelektrane Đerdap I došlo je do potapanja donjih delova tvrđave. Turci su velikim lancem povezali Babakaj, stenu, koja i danas viri iz vode sa golubačkom tvrđavom kako bi kontrolisali providbu Dunavom.

Put je prošao kroz samu tvrđavu, između dva svetska rata, kada je pravljena Đerdapska magistrala. Danas postoje planovi da se taj put izmesti. Ostaje da se nadamo da će biti napravljene neke stepenice kojima će turistima biti obezbeđen bezebedan pristup ovoj veličanstvenoj tvrđavi.

Srebrno jezero

Srebrno jezero se nalazi na pet kilometara od Velikog Gradišta. Postojeći parkinzi su bili popunjeni pa smo, kao i svi, parkirali na travi. Jezero je prilično dugačko ali su staze i plaže urađene u dužini od samo dva kilometara. Ima modernih kafića, plaža sa puno turista, tuševa... sve izgleda pristojno. Šetali smo se sat vremena, videli sve što treba i nastavili put ka Ramskoj tvrđavi.

Ramska tvrdjava

Nalazi se 10 kilometara od Srebrnog jezera, a 15 od Velikog Gradišta. Ide se putem do samog Dunava te se skrene levo i prolazi pored kafane od koje staza vodi do tvrđave.

Ramsku tvrđavu je podigao Sultan Bajazit II. Poznato je da je postavio na pod ihram-prostirku za molitvu pa je rekao “koliki je moj ihram neka bude tolika i tvrđava”. Tako je nastalo artiljerijsko utvrđenje za odbranu granice između Smedereva i Golubca. Ima pet kula različitog oblika. U svakoj su po tri topovska otvora. Unutar tvrđave postoje ostaci džamije kao i skriveni put oko tvrđave i suvi rov. Ramska tvrđava je jedan od najboljih primera vojnog graditeljstva iz turskog perioda. Oko tvrđave je bilo razvijeno civilno naselje pa su danas sačuvani ostaci amama i karavansaraja.

Skela nekoliko puta dnevno prevozi putnike i automobila do Banatske Palanke koja je blizu Bele Crkve. Ceo put je solidno obeležen zahvaljujući nekoj donaciji, ali je problem što su te table predviđene za navođenje pešaka i biciklista pa se zbog njihove male dimenzije iz auta ne može videti šta na njima piše. Uputili smo se ka Viminacijumu.

Pogledajte fotopis Đerdapske klisure