Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Najbolje mesto za provod i jeftin smeštaj na Baliju je u Kuti. U svim svetskim medijima je ime tog mesta neprestano spominjano zbog dva velika bombaška napada 2002. i 2005.godine. Zbog toga je broj turista na celom ostrvu značajno opao. Cene smeštaja i restorana su značajno niže nego u sličnim mestima u regionu.

Dolazak u Kutu i pronalaženje smeštaja

Iz Ubuda do Kute se putuje oko 90 minuta. Cena karte je 50 000 IDR (1€ = 15 900 IDR). Pokupio me je kombi ispred hotela i dovezao do zvanične autobuske stanice Perama koja je zapravo jedan mali parking turističke agencije. Put smo nastavili busom koji je bio prazan. Prošli smo kroz Denpasar, glavni grad ostrva te se spustili do istočne obale kako bi odvezli neke putnike i konačno stigli u Kutu, centar zabave na Baliju.

Sišao sam u ulici Legian, kako bih našao uličicu Poppies Gang I. Uz pomoć prolaznika sam to i uspeo jer je na početku ta uličica široka samo metar. Tek kasnije se širi. Prošao sam pored nekoliko restorana, internet centara, zanatskih radionica i kafića dok nisam stigao do hotela Kedin's.

Međutim, sve su sobe bile pune, pa sam zamolio recepcionara da nazove drugi hotel, Kedins II, i pita da li tamo ima mesta. Klimnuo je glavom i pokazao mi smer u kome treba da idem. Skrenuo sam desno, došao do kraja i posle nekoliko krivudanja stigao do željenog mesta. U dvorištu je parking za nekoliko vozila. Na recepciji sam se prijavio i dobio sobu ispred bazena po ceni od 90 000 IDR (6€).

Soba je bila čista, sa francuskim ležajem na sredini, foteljama i velikim ormarom. Kupatilo je bilo solidno ali nije bilo tople vode prvog dana. Uzeo sam peškir i uputio se na plažu koja je udaljena 100 metara vazdušnom linijom, a deset puta više putem.

Plaža i obilazak mesta

U celom kraju je nekoliko jeftinih hotela. Ulicom Poppies Gang I sam izašao na dugu peščanu plažu prekrivenu peškirima i ljudima. Talasi su bili veliki, oko dva metara visine. Stotine ljudi se borilo sa njima. Imali su daske. Mnoge devojke su se kretale sa tangama u toplesu. Niko od mnogobrojnih lokalaca koji nešto prodaju im nije zviždao ili bilo kako smetao.

Nisam očekivao da je u muslimanskoj zemlji moguće videti tako nešto ali kada se uzme u obzir da je Bali praktično drugi svet u odnosu na ostatak Indonezije onda je sve moguće. Ipak, mislim da se žmuri na takve prizore samo zbog novca. U suprotnom bi, kao u Dubaiju, bilo zabranjeno držanje za ruke nevenčanim parovima, a o ljubljenju da i ne govorim.

Nekoliko sati sam se sunčao te ručao u jednom sjajnom restoranu. I u Kuti su cene veoma niske. Za jedan solidan obrok, tipa punjeno belo meso sa sirom i šunkom sa pomfritom i Koka Kolom je potrebno izdvojiti oko 55 000 IDR.

Šoping na uličnim tezgama

Konačno, na ulicama je bilo puno turista, najviše mladih australijanaca. Mogao se čuti i ruski i češki i naravno nemački jezik. Gde je puno turista tu je i pregršt turističkih agencija. Nude razne vratolomije na vodi, ture širom ostrva ali i prevoz do Gili ostrva koja se nalaze nadomak Lomboka. Povratna karta brzim brodom je oko 700 000IDR a smeštaj je u proseku oko 10€. Vredi da tamo odete ako ste željni lepih plaža. Tokom 2010. godine je počeo da saobraća spori brod do Gili ostrva. Cena je znatno niža.

U ulici Poppies Gang II je na dužini od oko 500 metara poređano stotine tezgi koje prodaju sve i svašta. Ne zaboravite da se cenkate!

Šetnja do aerodromske piste

U popodnevnim satima je oseka velika. More se povuklo za čitavih sto metara. Sve je izgledalo nekako čudno, kao kada napunite kadu pa od jednom izvučete čep. U celoj Jugoistočnoj Aziji je slična situacija. Tako je bilo još više mesta za brojne turiste i lokalce da se igraju na pesku frizbija, odbojke i fudbala. Ceo prizor me je podsetio na Santa Moniku samo je nedostajao zabavni park.

Oduvek mi je bilo interesantno da posmatram avione kako poleću ili sleću. Krenuo sam u pravcu aerodroma. Prošao sam pored modernog šoping mola Diskaveri (Discovery). Nastavio sam dalje. Uz more su luksuzni rizortovi sa bazenima i prelepim skupim bungalovima.

Nekoliko stotina metara dalje je velika plaža, kod mesta Tuban, na kojoj su se lokalci kupali. Neki su igrali fudbal uz samo more. I tako sam malo po malo stigao do kraja plaže, tj. do samog aerodroma. Pratio sam ribare pa sam poput njih prošao kroz zaštitnu ogradu da bih što bliže prišao pisti. Seo sam na jednu stenu i čekao neki avion da sleti, a istovremeno sam posmatrao avione koji su pripremali da polete. Sama pista je napravljena jednim delom na moru. Postavljeni su veliki nasipi.

I konačno evo ga jedan. Sletanje je bilo fenomenalno. Čak je jednom odskočio pre nego što se zaustavio.

Zalazak sunca nije bio spektakularan ali su sivkaste boje neba sa tirkizno plavim morem i ribari koji su stajali u vodi i pecali doprineli da fotografije budu fantastične i neobične.

Do aerodroma mi je bilo potrebno dva sata pešačenja jer sam se kretao lagano i uživao u hodanju po pesku. U povratku sam išao osvetljenom popločanom stazom uz plažu te je kretanje bilo znatno lakše i brže. Bilo je veoma živo na ulicama u Kuti nakon što je pao mrak.

Veče u Kuti

Mnogi su se sjatili na ulice i tako izazvali zakrčenje saobraćaja. Kod Hard Rock hotela i kafea nije moglo da se prođe. Bila je i ogromna gužva ispred Meka u kome nisu radili klima uređaji pa su ljudi napuštali restoran preznojeni.

U ulici Legijan je bila najveća gužva. Kako je grupa polugolih devojaka prolazila trotoarom tako su vozači svirali za njima. Izazvale bi saobraćajne nesreće da nije bilo zastoja. Na ulicama, uostalom kao i na plažama se turisti veoma slobodno ponašaju.

Muškarci su standardno odeveni, pantalone i košulja ili majca dok su mnoge devojke veoma provokativno odevene. Diskoteka je na desetine. Pravo ludilo počinje posle ponoći. Do tada je zagrevanje u kafićima, a mnoge radnje sportske opreme su otvorene cele noći. U njima rade mladi ljudi te glasnom house muzikom sa jakih zvučnika privlače mušterije. Mnoge radnje za prodaju cipela rade na isti način.

Šetnja ka plaži Seminiak

Drugog dana u Kuti sam se odmarao i uživao. Talasi su bili znatno veći nego predhodnog dana. U hladu, koji se prostire uz glavnu ulicu je mnoštvo trgovaca koji iznajmljuju daske za surfing. Društvo im prave prodavci suvenira, pića, maserke i razni drugi ljudi. Mnogi su spavali. Prošetao sam se do šoping mola Diskaveri. Ukratko, desetine ekskluzivnih radnji sa prilično jeftinim stvarima.

Više mi se svideo šoping centar u ulici Kuta. Znatno je stariji ali zato ima svega. Izbor suvenira i raznih drugih stvaričica koje možete da kupite za kuću ili stan je odličan.

Krenuo sam ka plaži Seminiak (Seminiyak) na kojoj je smeštaj znatno skuplji i ekskluzivniji nego u Kuti. Isto važi i za restorane. U tom mestu ne odsedaju turisti sa ograničenim budžetom poput mene. Išao sam ulicom Legian koja je centar noćnog života Kute. Kafići rade tokom celog dana ali su uglavnom prazni. Tu i tamo po neki turista svrati na pivo pre nego što ode na plažu.

Bombaški napad

Prošao sam pored velikog spomenika koji je napravljen u čast poginulih ljudi, uglavnom turista, u terorističkom napadu 12.10.2002. Tom prilikom je poginulo dvestadvoje, najviše australijanaca, a povređeno je 209. Danas, turisti masovno posećuju ovaj spomenik, koji se nalazi na mestu diskoteke koja je dignuta u vazduh, te pale sveće i odaju počast poginulima.

U kraju Legian je znato više skupih hotela poput Legian Beach. Ponovo je oseka bila velika te se voda znatno povukla od obale. Deca su se igrala na talasima, a roditelji ih samo posmatrali. Legian plaža kraj istoimenog mesta je ista ili slična onoj u Kuti samo je znatno manje ljudi i raznih dosadnih prodavaca. U dvorištu hotela je bilo u toku venčanje jednog para, rekao bih, iz Australije.

Provod u Kuti

Nebo je nešto bilo tmurno pa zalazak sunca nije bio jak. Uveče sam kupajući se u bazenu hotela upoznao sjajne amerikance sa kojima sam, kasnije, izašao. Piće je u diskotekama, u proseku, tri evra. Prava gužva i dobra zabava počinju oko jedan sat po ponoći. Ipak, prvo smo u supermarketu kupili vermut i vodku, "zagrejali se" ispred hotelskog bazena i tako pripremljeni krenuli u povod. Bila su mi dovoljna samo dva pića. Provod je bio sjajan kao i karnevalska atmosfera u ulici. Prešli su se oni koji su kolima krenuli kroz ulicu Legian jer je uveče neverovatna gužva. Zapravo ta ulica me je podsetila na Hollywood bulevar u Los Anđelesu po sjajnim mestima za provod.

Budite obazrivi jer na ulicama ima puno dilera droge koji je nude kao što su se svojevremeno u Srbiji prodavale devize. Čuo sam da ima dosta korumpiranih policajaca koji vam prilikom pretresa podmetnu drogu i onda traže sumu od nekoliko hiljada dolara kako vas ne bi odveli u policiju. Sličnih radnji ima i u Goi ali i na Tajlandu.

Na Baliju je skoro sve dozvoljoljeno zbog velikog broja turista ali i činjenice da ovo ostrvo donosi oko 75% ukupnog prihoda od turizma te vlasti s vremena na vreme zažmure na mnoge nezakonitosti.

Kada sam se vraćao u hotel, na sred ulice je stala jedna žena na motoru kraj mene i izustila "do you want a sex?" ili tako nešto. Nastavila je dalje i zastala kod druge grupice turista.... eto novog načina kretanja prostitutki.

Odlazak na aerodrom

Poslednjeg dana sam se probudio oko podneva. Brzo sam se odjavio iz hotela, zakazao taksi za aerodrom za popodne, te ostavio kofer u sobi za prtljag.

Spojio sam doručak i ručak te sam se prošetao do Art marketa kako bih kupio suvenire. Na stotinak tezgi je velika ponuda raznih proizvoda. Cene su više nego u sličnom marketu u Ubudu.

Imao sam sreću da sam našao dobar ali povoljan smeštaj u hotelu sa bazenom. Plaža u Kuti nije rajska ali je sasvim dobra s obzirom da se nalazi pored mesta u kome je noćni provod najbolji na ostrvu. Potrebno je znatno manje novca nego na Tajlandu ili sličnim mestima u regiji da se fenomenalno provedete...

Pogledajte fotopis Kute