Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Za hram Borobudur ste verovatno čuli više puta. Nalazi se u centralnom delu Jave, 40 kilometara severo-zapadno od Džogdžakarte (Yogyakarta), u dolini Kedu, na ušću reka Elo i Progo. Prepoznatljiv je po stupama. Podsećaju na zvona, pod kojima su statue Bude. Izgrađen je najverovatnije početkom IX veka te je dvesta godina kasnije pao u totalni zaborav sve do 1983.godine kada je njegova obnova u potpunosti završena.

Razni "saveti"

Nemojte verovati radnicima u turističkim agencijama, u Džogdžakarti, kada vam kažu da se hramovi Borobudur i Prambanan ne mogu videti u istom danu korišćenjem gradskog saobraćaja. To je i te kako moguće! Napravio sam malu grešku što sam poslušao savet jednog momka koga sam upoznao dan ranije na ulici.
Savetovao me je da odem na stanicu Giwangan i da odatle direktnim autobusom idem u Borobudur. To je dobar savet ako se nalazite u delu grada kome je bliža ta stanica ali bih stigao sat vremena brže da sam u ulici A Yani autobusom stigao do druge autobuske stanice, Jombor, za 15 minuta.

Ovako sam išao kao kiša oko Kragujevca. U ulici Malioboro sam ušao u klimatizovan bus broj 3 i njime išao do poslednje stanice, Giwangan. Prešao sam u drugi bus i po ceni od 15 000 IDR stigao za pola sata do stanice Jombor, a za još dodatnih 50 minuta do Borobudura istim autobusom.

Cimanje do hrama

Hram Borobudur ne pripada Džogdžakarti već teritoriji grada Magelanga pa je zato na vetrobranskom staklu stajalo ime tog grada, a ne naziv hrama. Vožnja je u najmanju ruku bila luda. Prošli smo pored velikih pirinčanih polja, raznih zanatskih radionica i skromnih domova. Vozač je stalno preticao i vozio veoma rizično ali se nisam plašio niti sumnjao u njegovo umeće.

Sa autobuske stanice do hrama možete da stignete peške za 5-6 minuta. Nemojte verovati taksistima da je udaljen pet kilometara. To je čista prevara. Usput možete da kupite vodu ali istu nećete moći da unesete blizu hrama kao ni bilo kakvu hranu ili cigarete.

Na velikom parkingu su čitave grupacije tezgi sa suvenirima, vodom i hranom. Ispred kućice za prodaju karata nije bilo nikakve gužve. Likovi iz hostela su mi rekli da je predhodnog dana bila ogromna gužva u podne. Sada nije bilo žive duše, verovatno zato što je bio ponedeljak. Cena ulaznice za hram, za strance, iznosi 150 000 rupija odnosno 10€. Usluga stručnog vodiča je 50 000 IDR.

I konačno, hram Borobudur

Ubrzo sam ugledao taj veličantveni hram zbog koga sam i došao na Javu. Ne postoje tačni podaci o datumu njegove izgradnje. Veruje se da je napravljen u periodu između 760. i 830. godine. Osnova hrama je kvadrat. Svaka stranica je duga 123 metara. Svaki od ukupno devet nivoa se simetrično smanjuje čime je obrazovana piramida. Za zidovima prvih pet nivoa je 2672 reljefa koji predstavljaju Budin život. Naredna tri nova imaju osnovu kruga. Na njima su smeštene 72 stupe, a na poslednjem, prečnika 11 metara, je najveća, te je ukupna visina hrama 42 metara.

Nakon što sam prošao kroz još jednu proveru stvari počeo sam u društvu vodiča da se penjem na hram stepenicama sa istočne strane.

Obnova hrama

Hram je izgrađen za vreme vladavine dinastije Saliandra. Prvih dve stotine godina je Borobudur bio središte budizma na Javi. Između 926. i 1006.godine se centar budizma seli u istočni deo Jave te hram pada u zaborav. Erupcije brojnih vulkana su ga pepelom potpuno zatrpali. Razoran zemljotres, koji je pogodio ostrvo sredinom XVI veka je doveo do velikog urušavanja hrama.

Tek u XIX veku je guverner Jave, Rafles, pokrenuo inicijativu za obnovu ali su se pravi uslovi stvorili tek kada je indonežanska vlada 1955.godine predložila plan za kompletno otkopavanje hrama koji je do tada bio jedno obično brdo na čijem je vrhu štrčao nekakav komad kamena. Radovi su trajali jednu deceniju od 1973.do 1983.godine. Godine 1992. je Borobudur dospeo na UNESCO listu svetske baštine.

Obnova hrama je bila jako teška i komplikovana jer je bilo potrebno da sa ceo hram, praktično, izgradi iznova, odnosno, presloži 55 000 blokova. Veliki problem, još od same izgradnje, je stvarala voda pa su sada morali da se izgrade kanali koji će je tokom obilnih kiša odvoditi van hrama.

Pod u jednom delu hrama nije originalan ali su se restauratori potrudili da izgleda kao i ranije. Podne ploče su postavljene tako da čine mozaik. Reljefi oslikavaju Budin život ali i razne druge scene iz hrišćanstva. Zato je neophodan vodič da bi vam sve objasnio. Na hramu je ukupno 504 statue Bude. Mnoge su oštećene, obezglavljenje. Puno detalja sa hrama je ukradeno.

Na poslednja tri nivoa su stupe u obliku zvona. Pod svakom se nalazi statua Bude. Legenda kaže da će sreća pratiti svakoga ko dodirne Budin nožni prst kroz rupu na stupi. Nije lako to uraditi ali je vredno male muke. Tu se i završio obilazak sa vodičem ali sam ostao i još jednom obišao ceo hram, nivo po nivo.

Najbolje doba dana za posetu zavisi od godišnjeg doba. Ja sam bio krajem marta te su jutra bila oblačna i tmurna, a tokom dana je dolazilo do razvedravanja da bi u večernjim satim padala kiša. Izlazak sunca je verovatno magičan ali ne u martu!

Povratak u Džogdžu

Vratio sam se na autobusku stanicu. Bus je krenuo za deset minuta. Pošto sam sedeo pored vozača video sam saobraćajnu nesreću, odnosno trenutak kada je automobil udario ženu na motoru. Odmah je ustala, a mi smo nastavili sve dok se bus nije pokvario. Brzo je došao drugi, sličan modelima koji su popularni u Indiji.

Amortizere verovatno, početkom prošlog veka, nisu ni ugrađivali. Stao je na stanici Džombor (Jombor) na periferiji. Našao sam stajalište za gradski autobus broj 2A i nastavio put ka hramovima Prambanan!

Borobudur je veličanstveni hram koji se mora videti barem jednom u životu te vam preporučujem da ako se nađete na Baliju ili bilo gde drugde u jugoistočnoj Aziji dođete u Džogdžakartu i posetite hram na nekoliko sati.

Pogledajte fotopis hrama Borobudur