Old Goa, Goa, Indija

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Old Goa je grad ušuškan na obali reke Mandovi. Nastao je početkom 16. veka. Velikom brzinom je rastao da je  mogao da stane rame uz rame sa Londonom, Parizom i Lisabonom. Tada je u njemu živelo 200 000 stanovnika. Inkvizicija ali i brojne epidemije su rasterale i drastično umanjile stanovništvo što je prouzrokovalo da danas skoro niko ne živi u Old Goi. Bio je glavni grad teritorije koju su držali Portugalci. Danas je pod zaštitom UNESCO-a.

U gradu nema smeštajnih kapaciteta jer u Old Gou turisti dolaze na nekoliko sati. Autobusi sa stanice u Pandžimu polaze na svakih 15 minuta. Karta košta 12 rupija. Nekako sam izbegao preprodavce koji malteretiraju svakoga ko dolazi autobusom. Prvi utisak je bio čudan. Ispred mene je bila ogromna nepokošena livada sa jedne strane a prelepa crkva sa druge. Začudio sam se kako to da nikome nije palo na pamet da nešto tu sazida...

Zaista je šteta što ovaj grad nije opstao. Sigurno bi bio jedan od najlepših na svetu. Crkve su ostale koliko toliko sačuvane te vredi doći i videti ih. Mnogo indijiskih hrišćanskih hodočasnika dolaze da vide grob Svetog Fransiska Ksavijera.

Bazilika Bom Džisusa (Basilica of Bom Jesus) je veoma važna u Romanskom katoličkom svetu. U njoj je sahranjen  već pomenuti Sveti Fransis Ksavijer (St Francis Xavier). Bazilika je završena 1585. Na spratu je umetnička galerija. Za  sve posetioce važi pravilo, kao i u hinduističkim hramovima, da se obuća ostavlja ispred zdanja.

Katedrala Se de Santa Catarina počela je da se gradi 1562 po naredbi portugalskog vice kralja Redonda a završena je kompletno tek 1652 godine. Po dimenzijama je jedna od najvećih crkava u Aziji. Centralni Altar je posvećen Svetoj Katarini od Aleksandrije. Unutrašnjost je u potpunosti sačuvana i kao takva predstavlja vredan spomenik. Na nju se nadovezuje  Manastir i Crkva Svetog Francisa od Azizija (Church of St Francis of Assisi). Manastir je pretvoren u Arheološki muzej. Ulaz je 20 rupija. Izloženo je na stotine skulptura, slika ali i simbola vladara iz tih vremena.   Poslednja u nizu je crkva Svete Katarine koja je najmanja ali, meni, najlepša.

Ima puno stranih turista iz zapadno-evropskih zemalja ali i Amerike i Japana. Njihove grupe prati čopor prosjaka i prodavaca. Jedan mi je nudio komplet od 10 razglednica po ceni od 150 rupija. Spuštao je cenu jer nisam hteo da kupim. Poslednja ponuda bila je neverovatnih 10 rupija. Tada sam kupio iako nisam planirao jer kupiti nešto za 10, a prvobitna cena je bila 150, je doživljaj koji puno govori o odnosu lokalaca prema strancima. Jedna žena je htela da mi proda vodu za 30 rupija a na boci piše da je cena 12. Odbila je da mi proda po fabričkoj ceni ali se predomislila kada sam pomenuo policiju. Dešava se da "zaborave" da vrate kusur ali ih uvek treba podsetiti i boriti se za svaki rupi. 

Crkva Svetog Kajetana (St Cajetan) je rađena po uzoru na crkvu Svetog Petra u Rimu. Građena je u korintskom stilu. Kompletna restauracija crkve je urađena pre nekoliko godina. Dvorište crkve je zapušteno i zaraslo u travu. U blizini je  je reka Mandovi. Prošao sam kroz Viserojevu Kapiju (Viceroys arch) i došao do same reke. Meštani su čekali skelu kako bi prešli na suprotnu stranu. Natrag sam se vraćao sa stadom mršavih, izgladnelih krava. Sa njima sam šetao dnekoliko stotina metara. Nastavio sam da pešačim sve do crkve Svetog Augustina (St Augustine) koja je nastala 1602.godine. Kula je bila visoka 46 metara. Potpuno je uništena 1835. ali stubovi i blokovi nisu odnešeni. Na preostalim zidovima su skice i kompjuterske animacije odnosno pretpostavke kako je unutrašnjost crkve izgledala pre rušenja. Turisti retko dolaze u posetu ovim ruševinama.

Prošetao sam se još jednom do Se katedrale jer su sve crkve udaljene jedna od druge najviše deset minuta. Jedan Indijac me je zamolio da se slikam sa njegovom decom a potom i celom mnogobrojnom familijom. Bili su slatki. Svako se rukovao sa mnom i zahvalio mi na vremenu, na solidnom engleskom, kao da sam neka zvezda. Verovatno ne sreću često strance. U blizini autobuske stanice ima puno tezgi sa suvenirima, odećom ali i hranom sumnjivog kvaliteta te sam odlučio da ručam u Pandžimu. Bio sam jedini putnik u autobusu te sam ekspresno stigao u glavni grad Goe.

Indija, osnovne informacije