planiranje
realizacija
predlozi
troškovi
vize
destinacije
prevoz
interrail
smeštaj
osiguranje
oprema
saveti

koristni linkovi: adresar ambasada
konvertor
valuta
kursna lista
vremenska
prognoza
mape sveta

Nekoliko reči o autoru

Zovem se Miroslav Golubović. Rođen sam u godini koja je ostala upamćena po smrti Maršala. Sa roditeljima, nažalost, nikada nisam putovao u inostranstvo. U godinama izolacije sam sanjao čokoladu, Koka Kolu, letovanje i drugo. Početkom leta 1995. godine sam postao član filharmonije mladih Borislav Pašćan te sam bio na turneji u Grčkoj. Svirali smo u amfiteatru u Delfima. Kao gosti festivala imali smo privilegiju da obiđemo sva istorijska nalazišta potopuno besplatno. Iskoristio sam svaki trenutak da posetim sva interesantna mesta.

Leta 1998. sam bio u Ulmu na seminaru jazz muzike. Bio sam očaran najvišom gotičkom katedralom kao i brojnim muzejima smeštenim uz sam Dunav koji je toliko dubok da se može njime prošetati. Oktobra iste godine sam, kao maturant, posetio Budimpeštu i Sent Andreju.

Godine 2000. sam posetio Marktoberdorf, gradić od nekoliko hiljada stanovnika u srcu Bavarske. Putovao sam vozom koristeći Euro Domino kartu. Obišao sam obližnji, a ujedno i glavni grad najbogatije Nemačke pokrajne, Minhen. U povratku sam posetio Salcburg, jezero Irsi, Sent Volfgang, Melk i Beč. Bio sam očaran Šenbrun zamkom kao i zoološkim vrtom i Muzejom kočija iz perioda vladavine Marije Terezije. Tada sam prvi put osetio čari samostalnog putovanja. Najveću korist sam video u saznanju koliko mladih ljudi putuje sa rancem na leđima te na taj način, tada nepoznat u Srbiji, stiču neprocenjivo iskustvo.

Krajem 2002. godine sam dobio kablovski Internet pa sam imao priliku da krstarim netom bez ikakvih ograničenja. Došao sam na ideju da preko leta putujem 15-ak dana i obiđem što više gradova. Znao sam da nemam dovoljno novca pa sam napravio plan kako ću da uštedim novac. Napravio sam plan za narednih pet meseci kako bih periodično kupio svu potrebnu opremu i uštedeo nešto novca za samo putovanje. Međutim, shvatio sam da razlika u ceni za 15 i 30 dana nije drastična pa sam potražio načine da prođem što jeftinije. Saznao sam da postoje popusti za studente za ulaznice za razne muzeje koje omogućavaju kartice ISIC i EURO 26.

Hosteli su bili najjeftinija opcija za noćenje pa sam ih pronalazio preko sajtova Bug Europe i Hostelz. Interrail karta je bila najbolje i najjeftinije rešenje. Te 2003. godine je koštala 272 evra. Ukoliko se ta cena podeli na broj dana dobije se cifra od samo 9 evra za dan korišćenja što je ekvivalentno ceni autobuske karte na relaciji Beograd - Niš. Preko sajta Nemačke železnice sam našao sve potrebne informacije o vozovima kojima sam nameravao da putujem. Tu su informacije o broju stanica, vremenu polaska i dolaska kao i o broju voza.

Preko Yahoo-a sam nalazio oficijalne sajtove gradova koje sam nameravao da posetim. Na njima se mogu naći sve informacije o ceni prevoza kao i elektronske mape grada i linija gradskog prevoznika.

U word dokumentu sam napravio fajl u kome sam organizovao svaki dan kako bih manje gubio vreme tokom samog puta. Ti planovi su bili okvirni sa spiskovima glavnih turističkih atrakcija. Ceo taj proces se kasnije pokazao koristnim i efikasnim.

Tokom samog putovanja te 2003. nije bilo nikakvih problema. Nije čak ni kiša padala. Sve informacije koje sam pronašao preko Interneta su se pokazale tačnim. Za 30 dana sam posetio 15 gradova u šest zemalja Zapadne Evrope. Shvatio sam da su ti gradovi samo "kap u moru" koje nudi ova divna planeta. U meni se probudila velika želja za putovanjima utoliko pre što sam upoznao nekoliko svetskih putnika koji su me fascinirali svojim pričama i doživljajima.

Ceo taj sistem, koji sam upravo naveo, sam preslikao i 2004. godine, s tim što sam video veći broj gradova. Godine 2005. sam realizovao još jedno veliko putovanje tako što sam za 37 dana u sedam zemalja video čak 25 gradova, velikih i malih. Organizovao sam dnevne izlete u manja interesantna mesta.

Leta 2006. sam planirao da idem na Bliski istok ali sam zbog iznenadnog rata u Siriji odustao. Otišao sam u Grčku i tom prilikom obišao tri ostrva osim Atine, Soluna i Suniona. Uspeo sam da se sa 320 evra super provedem tokom 15 dana boravka u toj divnoj zemlji.

Želeo sam da leto 2007. provedem u Kini ali su me prijatelji nagovorili da odem u Sjedinjene Američke Države. Tamo sam se tokom dva meseca boravka divno proveo i upoznao mnogo interesantnih ljudi i video puno zanimljivih zgrada, predela i gradova.

Uvek sam se trudio da prijateljima i prijateljima prijatelja objasnim kako sam tako jeftino putovao. Mnogi su me pitali za savete jer su i sami želeli da putuju. Aktivno sam učestvovao i na nekoliko foruma o putovanjima ali sam osetio da je potrebno da sam napravim projekat koji će na jedan direktan način pomoći svakome ko želi da putuje. Tako je nastao ovaj sajt koji sam potpuno sam osmislio i napravio. Nadam se da će Vam pomoći da sami organizujete i odete na sopstveno putovanje.

Copyright © Jeftina putovanja 2007. Sva prava zadržana.
Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.