Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Holandija je površinski mala zemlja ali po ekonomskom, kulturnom i društvnom nivou je u samom vrhu Evrope. Amsterdam nije glavni grad, ali je središte kulturnog i ekonomskog zbivanja Holandije. Liberalnim zakonima je privučen veliki broj stanovnika i turista iz celog sveta koji žele da legalno osete ono što je u njihovim zemljama zabranjeno.

Welcome to Amsterdam

Pošto sam unapred sve isplanirao i preko interneta rezervisao smeštaj, do hostela sam sa železničke stanice stigao peške. Smešten u veoma mirnom i lepom kraju. International Budget Hostel je za preporuku onima koji putuju sami i ne žele da rizikuju bezbednost. U sobi sam bio sa troje Kanađana. Bilo nam je super i svakodnevno smo razmenjivali utiske.

Legalno konzumiranje lakih droga i prostitucija su delatnosti koje su pristupačne svima. To privlači veliki broj mladih iz celog sveta. Ukoliko vas to ne interesuje možete da upoznate kulturno istorijska zdanja kojih, u ovom gradu na vodi, ima puno. Amsterdamska "welcome kartica" sa ugrađenim čipom košta 51 evro. U periodu od 72 sata obuhvata besplatan gradski prevoz i ulaz u oko 30 atraktivnih muzeja i drugih atrakcija, kao i dve različite vožnje brodom. Sem što je uštedela novac, kartica mi je omogućila da u nekoliko veoma važnih i posećenih muzeja uđem preko reda.

Muzej Hajnekena

Nakon kraćeg odmora u hostelu obližnji trg Leidsplein (Leidseplaine) je bio polazna tačka. Talentovani muzičari tokom celog dana kvalitetnim programima zabavljaju posetioce. Trgom dominira pozorište Štadsšouburg (Stadsschouwburg), te bezbroj kafića, restorana najrazličitijih kuhinja, klubova i prodavnica. Uveče je mnogo dobar provod gde god da odete.
Heineken Experience je jedan od najluđih muzeja koje sam posetio. U cenu karte od 10 evra (u 2011. je 15€) uključeno je konzumiranje tri krigle piva, kao i poklon, Heineken konzerva sa čašom za pivo. Pre muzeja je u ovoj zgradi bila smeštena fabrika piva osnovana, davne 1867. godine, od strane Gerarda Adriana Heinekena.

Tokom godina se od unosnog kućnog posla razvila u jednu od najveći svetskih pivskih kompanija. U prvom delu muzeja su napravljene fasade kuća iz sredine XIX veka kako bi uz pomoć zvučnih efekata dočarale atmosferu veselja koje je prourokovalo konzumiranje Heineken piva.

Potom prolazite kroz silos i halu sa kazanima, te vam se pruža pogled na originalnu štalu sa konjima, koji su do početka korišćenja kamiona prevozili bačve piva do potrošača. Sledi sajber deo gde se možete igrati na kompjuterima, te na ultra modernim multimedijalnim foteljama pratiti reklame slavnog piva i videti deo posvećen zaštiti vode i izvora, kao glavnog i najvažnijeg sastojka piva. Na kraju posete možete se odmoriti uz pivo u velikom baru te pazariti u prodavnici suvenira predmete sa znakom Heinekena.

Obilazak amsterdamskih trgova

Pomalo ošamućen podnevnim konzumiranjem piva, odlučio sam da se prošetam centrom grada. U samom Amsterdamu živi oko 750 000 stanovnika. Preko 165 kanala prelazi skoro 1300 mostova. Glavni centralni trgovi su Dam, Leidsplein, Rembrandtplein i Waterlooplein. Nije potrebno puno vremena da se posete svi trgovi, ali poseta muzejima i mnogim drugim atrakcijama iziskuje punu pažnju i dobro planiranje. Uske pešačke zone, ispunjene restoranima, kofi šopovima, ekskluzivnim radnjama, privlače masu posetilaca tokom celog dana.

Za stanovnike Amsterdama glavno prevozno sredstvo je bicikl. Pretpostavlja se da ih u gradu ima oko pola miliona. Gotovo da nema bandere za koju nisu privezana barem tri bicikla. Naravno, može se iznajmiti po ceni koja zavisi od dužine vremena korišćenja.

Cvetni trg i reka Amstel

Flower markt ili cvetni trg je zapravo ulica pretvorena u pijacu suvenira i nadaleko poznatih lala na kanalu Singel. Tu možete kupiti lukovice, neke od stotine vrsta lala, te razno semenje za lepo baštensko i sobno cveće. Cene su uglavno pristupačne tako da kesa 30 lukovica staje 5 evra. Suvenira ima na svakom ćošku, ali su cene za iste stvari i te kako raznolike. Preporučujem da obiđete više tezgi pre nego što pazarite.

Na Oosterdoku je smešten Nemo, građevina koja predstavlja brod. Konstruisao ju je italijanski arhitekta Renco Piano. To je edukativna izložba nauke i tehnologije namenjena pre svega srednjoškolcima, ali i onima koji prelaze prag mašte i realnosti. Na osnovu zaista neobičnih eksponata izloženih u holu, odlučio sam da drugi put izdvojim 6.5 evra.

Pešačkim mostom sam stigao do zgrade u kojoj je trenutno smešten Stendlijks muzej. U blizini je napravljen najveći kineski restoran na svetu na vodi, kao i zgrada železničke stanice iz 1885.godine koju je konstruisao arhitekta Petrus J.H. Kojpers (Cuypers). Odatle počinje Damrak, glavna ulica

Dam trg

Dam trg je glavno mesto za okupljanje mladih naročito oko Nacionalnog Spomenika posvećenom žrtvama Drugog svetskog rata. Preko celog dana mladi gustiraju razne vrste pića kao i dozvoljene trave.

Površinom od 17000 m2 spada u najveći trg Holandije i ujedno najstariji deo Amsterdama. Na njemu se nalaze Kraljevska palata, Nova crkva kao i Muzej voštanih figura Madam Tiso. Na platou se redovno održavaju koncerti, proslave i razne predstave.

Ulica Crvenih fenjera (Red Light District)

Preporučuje se da se uveče ne nose nikakve vredne stvari već samo onoliko novca koliko je potrebno za to veče. Nakon male uvertire u vidu viskija u hostelu sa cimerima, uputio sam se u noćni obilazak poznate ulice Crvenih fenjera. Već kada se prođe Dam skver može se zaključiti da do kasnih večernjih sati rade samo seksi šopovi.

Došavši do glavne ulice Crvenih fenjera, Oudezijos Voorburgwal, bio sam prijatno iznenađen totalno ludom atmosferom koja vlada. Većinom atraktivne, devojke u izlozima igraju svaka uz svoju muziku. Flertovanje je prvi korak koji prostitutka čini kako bi privukla mušteriju. Cena je ista kod svih i staje 50 evra za 15 minuta uživanja. Moguće su kombinacije sa dve i više devojaka.

Oko glavne ulice ima mnogo uskih uličica širokih dovoljno da čovek može komotno da prođe. Na tim mestima ima puno zgodnih devojka koje su došle iz srednje ili istočne Evrope. Postoji čak i verovali ili ne mali tržni centar u kome su lokali umesto robom ispunjeni krevetima. Devojke krajnje otvoreno provociraju mušterije. U nekom od mnogobrojnih klubova se može prisustvovati scenama eksplicitnog seksa po ceni od 20 evra. Sve ovo je legalno samo u Amsterdamu i mislim da sve treba samo videti.

Dan za muzeje

Nakon prve burne noći u Amsterdamu, sledeći, a i ostale dane sam proveo obilazeći muzeje jer vam, ukoliko ne idete u šoping, ništa drugo ne preostaje. Na muzejskom trgu smešteni su Rijks muzej, Van Gogov muzej, Stenlijks muzej (trenutno je premešten zbog renoviranja) i Koncertgebau (Concertgebow) čuvena koncertna dvorana.

Rijks muzej je u fazi parcijlalne obnove u trajanju od nekoliko godina. Zgradu je projektovao Petrus J.H. Kojpers. Regularna cena karte bila je 12 evra, ali sa amsterdamskom karticom nisam platio ništa. Sa kolekcijom od oko milion predmeta, svrstava se u najveći muzej umetnosti i istorije u Holandiji.

Najznačajnija je kolekcija Rembrantovih slika kojih ima 20 kao i dela Verme i Halsa. Najpoznatija je Rembrandtova slika "Noćni čuvar".

Muzej Van Goga je otvoren 1973. godine tako što je novoosnovana fondacija od strane države otkupila slike od porodice slavnog holandskog  slikara. Kolekcija Van Gogovih radova sadrži oko 200 slika i 500 crteža iz svih perioda njegovog stvaralaštva.

Konstantno se odvijaju izložbe velikih slikara XIX veka. Posetiocima je u trenutku  mog boravka bila na raspolaganju izložba slika čuvenog francuskog slikara Edvarda Manea (Edouard Manet) inspirisana događajima na moru.

Jedna od najlepših i najakustičnijih koncertnih dvorana na svetu, napravljena u neo-renesansnom stilu 1888. godine, nosi Koncertgebau. Najveći broj koncerata održava vrhunski Kraljevski simfonijski orkestar, kao i Holandska filharmonija.

Rembrantov ćošak

Posle kratke šetnje i odmora u najvećem Vondel parku, uputio sam se ponovo u srce grada, ovaj put u Rembrantov korner. Nalazi se u neposrednoj blizini gradske kuće odnosno na Vaterlo trgu (Waterloo) na kome je preko dana na pijaca na improvizovanim tezgama.

Rembrandt Harmenson van Rajn je rođen 15. juna u Lajdenu 1606. godine. U ovoj kući živeo od 1639. do 1658. godine kada zbog bankrota prodaje i kuću i kolekcije slika. Preselio se u Rozengraht gde je vodio miran i povučen život. Umro je 1669. ne završivši sliku sliku "Simeun u hramu". Za svog života je imao velike uspone i padove. Kuća je početkom XX veka otkupljena i pretvorena u muzej. Sređena je i prikazana onako kako je izgledala u vremenu kada je čuveni slikar živeo.

Jevrejski kvart

Nakon ovako uzbudljivog prepodneva ništa mi drugo nije preostalo nego da se šetam i razgledajući kanale zamišljam kako je sve to izgledalo. Na Waterloo trgu je gradska kuća u kojoj se ujedno nalazi i zgrada holandske opere. Preko puta je nekada bio jevrejski kvart. Fondacija Jevrejskog istorijskog muzeja je osnovana 1932. godine za prezentovanje kolekcija i svih elemenata koji oslikavaju život i kulturu Jevreja.

Pored muzeja je smeštena sinagoga kao i nekoliko pripadajućih zgrada. Po sektorima su raspoređeni razni predmeti i prikazan je način učenja hebrejskog jezika. Multimedijalni prikazi filmova sredine prošlog veka oslikavaju veoma težak položaj u kome se nalazila ova kultura.

Posebno mi se svideo muzički kutak koji pokazuje koliko je svetski poznatih hitova uglavnom pop muzike zapravo delo pripadnika Jevrejske zajednice. Impresionaran kvalitetom i porukom mira koju ovaj muzej svakom posetiocu poručuje, nastavio sam posetu muzeja. Ulaz bez amsterdamske kartice je 4 evra.

Tropen muzej je etnografski muzej. Sadrži prikaz egzotičnih predela kao i niz izložbi orijentalnog sadržaja. Jedan deo je posvećen afričkoj kulturi. Dostupni su mnogobrojni udarački instrumenti, maske, pa i ručne mašine za pravljenje odeće. Deo koji predstavlja džunglu je opremljen multimedijalnim uređajima za vernije dočaravanje ambijenta. Poseban deo je posvećen apelu na očuvanju šuma, koje se bespovratno svakim danom uništavaju u Južnoj Americi.

Brza hrana

Obroci u restoranima brze hrane su skuplji nego u drugim gradovima Evrope, pa i same Holandije. Izbor je mnogo veći nego recimo u Berlinu. Između ostalih jeo sam u Febo restoranu. Jeftiniji skromniji obrok je oko 5 evra.

Deo večeri sam proveo u kazinu. Ulaz je 10 evra, ali je sa amsterdamskom karticom besplatan. Želeo sam da uživo vidim i osetim način luksuznog provoda. Kazino je ogroman. Postoji na desetine različitih tipova mašina kao i igara koje se igraju na stolovima. Nisam mogao da verujem koliko su ljudi u stanju da izgube novca za sat vremena, a da im to ništa ne znači. Kao veliki protivnik kockanja preporučujem posetu ovakvom mestu.

Cimer iz hostela je prve večeri za uloženih 10 dobio 200 evra, ali je nakon tri dana igranja, potpuno navučen, izgubio ukupno 350.

Opet muzeji

Treći dan boravka u Amsterdamu sam počeo šetnjom pešačkim zonama. Pronašao sam prodavnicu koja prodaje preko stotinu vrsta gumenih bombona na meru. Cena sto grama je jedan evro i možete sami birati i stavljati u kesice najrazličitije ukuse. U sporednim ulicama se mogu videti, još uvek u upotrebi, javni pisoari doduše uredno ofarbani.

U Herengraht kanalu nalazi se Biblijski muzej. Izložena je najstarija Biblija štampana u Holandiji iz 1477 god. Sem raznih izdanja i dokumenata vezanih za Bibliju posetiocima je dostupna i kolekcija Lendert Šutena (Leendert Schoutena) iz XVII veka koju čini: egipatska antika, statue bogova kao i kompletna mumija mlade devojke. Zaista ima šta da se vidi u ovom malom muzeju sa prelepom baštom.

Tokom boravka u Amsterdamu primetio sam prisutnost velikog broja različitih nacija. Mogu se videti ljudi sa svih kontinenata. Mnogi nose nacionalne nošnje što je zaista zanimljivo i posebno. Proveo sam pola sata čekajući red na železničkoj stanici za rezervaciju. Za to vreme sam video mnogo različitih i zanimljivh ljudi.

Od početka pedesetih godina prošloga veke broj stanovnika Amsterdama se povećao nekoliko puta. To se može najbolje videti u Muzeju istorije Amsterdama. Opremljen je najsavremenijim projektorima na čijim ekranima je veoma zanimljivo prikazan rast grada od XIII veka do današnjih dana.

Možete sesti u bar ispunjen velikim brojem sitnih detalja i slika tadašnjih zvezda muzičke scene. Takođe su opisani događaji izglasavanja raznih zakona u skupštini. Najzanimljivije su rasprave i argumenti o legalizaciji prostitucije.

Ogromne slike manje poznatih autora su zbog svog velikog formata primorale upravu muzeja da zatvori malu ulicu koja je razdvajala dve muzejske zgrade. Nakon zastakljivanja, ova neobična prostorija je dostupna javnosti. Ulaz za studente je 3, ali je sa karticom besplatan.

Kuća Ane Frank

Kuća Ane Frank je smeštena u Princezinom kanalu. Ogroman red i gužva su me naterali da odložim posetu za neki drugi put.
Pulicer hotel smešten u istom kanalu, ljubiteljima klasične muzike je poznati po festivalima, ali i promociji mladih zvezda u usponu. Svake godine, početkom avgusta se na barži ispred hotela održavaju nezaboravni koncerti. Publika ih posmatra uglavnom sa barki i raznih drugih plovila.

Srce Amsterdama

Dam skverom dominira Kraljevska palata ulaz je 4 evra za studente. Prvobitna namena zgrade u 17. veku je bila gradska kuća. Godine 1808. holandski kralj Louis Napoleon, brat francuskog vladara Napoleona Bonaparte, pretvara ovo zdanje u kraljevsku palatu. Raskošno opremljene prostorije su posetiocima dostupne samo leti po ceni od 4 evra.

Nova crkva je sazidana 1408. godine. U crkvi su česti koncerti na najkvalitetnijim orguljama. Godine 1980. je inaugurisana kraljica Beatrisa (Beatrix), a 2002. godine održano je spektakularno venčanje krunisanog Princa Willem-Alexandera i princeze Maxime.

Iza kraljevske palate nalazi se luksuzni šoping centar Magna Plaza. Nekada je u ovoj zgradi bila smeštena pošta, a danas je mesto gde modne kompanije imaju svoje ekskluzivne prodavnice.  

Stari deo grada

Stara crkva je najstarija crkva i najstariji spomenik u Amsterdamu. Smeštena je u samom kvartu crvenih enjera. Oko crkve se nalazi poznati Black corner sa prostitutkama tamne puti. Mislim da poseta crkvi nakon podneva nije bezbedna, ali je poseta muzeju Amstelkring obavezna.

U ovoj na prvi pogled običnoj 350 godina staroj kući je napravljena skrivena crkva, jer je u to doba katolička vera bila zabranjena. Unutrašnjost ove posebne crkve je neobična. Izuzetno je mala, sa dvadesetak mesta u centralnom delu kao i na balkonu. Neverovatan je osećaj hodati trošnim i dotrajalim drvenim podovima i razgledati slike, skulpture i srebro.

Jednosatna vožnja kanalima

Vožnja brodom je možda najbolji način razgledanja Amsterdama. Besplatno razgledanje sa karticom traje punih sat vremena. Početna stanica je kod kazina. Potom se vozite Princezinim (Prinsengracht), Carskim (Keizersgracht) i Džentlmenskim (Herengracht) kanalima.

Prolazi se pored kuće Ane Fank, brod-muzeja, koncertne dvorane, Rembrandtove kuće, Nema, Muzeja brodova, stare i nove luke, arhitektenskog centra i mnogih drugih zdanja. Takođe, moguća je noćna vožnja brodom uz večeru ,što predstavlja verovatno poseban doživljaj, jer su svi mostovi noću osvetljeni. Nekoliko hiljada stanovnika Amsterdama živi na brodićima.

Uveče sam se našao sa drugovima koji studiraju jazz na Amsterdamskoj muzičkoj akademiji. Odveli su me u kafić, u ulici Crvenih fenjera, u kome se oglavnom okupljaju i rade Srbi. Rekli su mi da je iznajmljivanje dvosobnog stana van centra oko 500 evra i da je hrana užasno skupa. Privremene amsterdamce je utešio bas gitarista koji studira muziku u Londonu. Plaća sobu od desetak kvadrata 400 funti mesečno udaljenu 15 kilometara od centra.

Nakon nezaboravnog provoda uputio sam se u šetnju i razgledanje izloga. Posebno mi je bilo smešno kada sam nalateo na izlog iz koga se čula pesma Alena Islamovića. Devojka kojoj je na grudima bilo istetovirano ime Selima nije bila raspoložena za priču na srpskom jeziku..... Vratio sam se u hostel i ponovo sa cimerima pio viski....

Posle četiri dana provedena u Amsterdamu, Roterdamu i Delftu sam se uputio ponovo u Keln.

Pogledajte fotopis Amsterdama