Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Nikada neću zaboraviti trenutak kada je brod sa Iosa počeo da se približava Santoriniju. Još veće uzbuđenje sam doživeo kada sam bacio pogled sa Kaldere na ostatak ostrva i okolinu. Te kućice koje su sada pretvorene u luksuzne hotele, more i verovatno najbolji zalazak sunca na svetu morate da vidite barem jednom u životu. Ne treba očekivati mnogo od plaža. Pristojne su ali ni po čemu nisu posebne osim po crnom pesku.

Pronalaženje smeštaja na Santoriniju

Pri iskrcavanju sa broda nas je opseo čopor ljudi sa raznim ponudama za smeštaj. Na internetu sam pročitao da na Santoriniju postoji kamp, ali mi niko od prijatelja u Atini nije verovao; samo su odmahnuli rukom i rekli „yes, sure....“.

Međutim, ubrzo sam ugledao tablu sa oznakom Camping Santorini i besplatnim autobusom sa grupom bekpekera iz Francuske stigao do kampa za desetak minuta. Smešten je oko 500 metara od centra Tire. Noć košta 6 evra, što mi mnogi moji prijatelji kasnije nisu verovali.

Hteo sam da iznajmim šator, ali su mi ponudili mali, za jednu osobu koji je nešto veći od kućice za pse. Odlučio sam da iskoristim vreću za spavanje i podlogu pa sam pronašao mesto za spavanje pod vedrim nebom.

Prvi utisak o kampu je bio više nego pozitivan. Bazen, ormari za stvari, bilijar stolovi, veliki bar, garantovali su dobar provod. Pri tom, prostora za šatore ima na pretek. Izabrao sam lepo mesto na kome sam nameravao da spavam noću i rešio da pohitam u grad. Nakon par stotina metara, već sam bio u centru grada.

Cene restorana i hrane uopšte

Miris hrane iz bezbroj restorana mami čak i site turiste. Uporni konobari zbore nešto na grčkom jeziku kako bi vas ubedili da svratite baš u njihov restoran. Moram priznati da im to uspeva. Porcija girosa sa pomfritom i jednim pićem, košta između 8 i 10 evra.

Naravno, ima i daleko skupljih, ali je ovo neki prosek. Odlično rešenje je mala porcija girosa koja se kreće od 1,5 do 2 eura, za one kojima je budžet ograničen, kao recimo meni. Zaista sam uživao u hrani. Vredeo je svaki cent i nije ispalo tako skupo.

Supermarketa ima nekoliko. U neposrednoj blizini kampa je jedan jeftin, koji je pretrpan hranom. Bukvalno je na zidovima iskorišćen svaki centimetar. Sto metara dalje, odnosno bliže centru grada je drugi koji je 50 do 70% skuplji. Ima primera gde je ta razlika mnogo veća. Recimo flaša od 1.5l vode košta 0.28€, a u skupljem 1.5€.

Vredi otići do supermarketa Champion koji se nalazi blizu autobuske stanice. Ima odličan izbor gotove hrane, svežeg voća i povrća. Čokolade domaćih proizvođača kreću od 25 centi naviše, što je za Srbiju mislena imenica. Na raspolaganju je ogroman izbor osvežavajućih pića koja su neophodna u vrelim danima. Uštedeo sam puno novca kupujući vodu u tom marketu.

Raj na Zemlji

Tira je prepuna turista iz celog sveta, ali najviše ima Italijana, Amerikanaca i Nemaca. Uskim uličicama mogu proći samo pešaci ili vešti motociklisti. Ekskluzivnih butika ima puno. Bezbroj prodavnica skupocenog nakita mami čak i turiste sa plićim džepom. Čim udahnete miris mora pomešanog sa mirisom grčke kuhinje i neverovatnom atmosferom čitavog ostrva, postajete svojevrsni rasipnik.

Nekoliko puta mi je kroz misli prošlo pitanje: „Imali li lepšeg mesta na planeti od Santorinija“? Svaka nova uličica me je oduševljavala i ostavljala bez daha. More tirkizno plave boje u kombinaciji sa vedrim nebom, daju neverovatan prizor. Kaldera je naziv za liticu na kojoj se nalazi Tira. Na njoj su načičkane kuće pretvorene u luksuzne hotele sa bazenima. Noćenje se može naći za samo 70 evra, ali je obično cena nekoliko puta veća.

Pogled na more sa vrha kaldere je nestvaran, pogotovo noću. Imao sam priliku da pratim finale svetskog prvenstva u fudbalu (Francuska - Italija) na jednom od malih trgova. Većinu publike su činili Italijani, ali je bilo i Francuza koje sam tog jutra video u kampu. Svima nam je ostao u sećanju neslavan kraj karijere Zinedina Zidana i poraz Francuske reprezentacije. Italijani su počeli da slave pobedu. Niotkuda su se stvorile zastave, kolone automobila i sve pijaniji navijači...

Napad komaraca...

Predhodne noći gotovo da nisam spavao, pa sam se uputio ka kampu. U kampu je bilo prilično mirno. Jedva sam čekao da postavim podlogu, legnem u vreću za spavanje i gledam zvezde na najlepšem ostrvu u ovom delu planete. Bilo mi je divno možda 15 minuta dok prva četa komaraca nije napala moje telo. Pokušavao sam da se odbranim na sve načine, ali mi nikako nije uspevalo.

Našao sam malo bolje mesto pored grupe ljudi koji su palili vatru. Kada sam se vratio po svoje stvari, zatekao sam mačku ušuškanu u vreći za spavanje. Ni promena mesta mi nije pomogla, pa sam pomoć potražio od recepcionara jer nisam želeo da mi komarci upropaste ovako divne trenutke. Ponudili su mi hostel u okviru kampa, otvoren nekoliko dana ranije. Krevet je koštao 12 eura u sobi sa kupatilom (6 eura više od prvobitne cene) ali prava radost je nastala kada sam shvatio da sam sam u sobi koja je praktično ispred bazena!

Kaldera, lepo lice Santorinija

Sledeće jutro je bilo divno. Odmah sam upoznao Francuze koji su još uvek bili mrzovoljni zbog izgubljene utakmice. Neki su čak svoj bes iskalili na inventaru kampa i tom prilikom napravili štetu od nekoliko stotina evra. Pomislih da neko od njih ima makar malo gena sa Balkanskog poluostrva.

Popio sam čaj u jednom od kafića sa pogledom na more za samo dva eura. Nije bilo žive duše pa sam u miru mogao da uživam u neverovatnom prizoru. Čak je konobar bio raspoložen da mi da nekoliko važnih informacija vezanih za posetu Vulkanskom ostrvu i plažama sa crnim i crvenim peskom.

U Tiri sam posetio crkvu Agios Minas. Preporučujem posetu Arheološkom muzeju. Video sam predmete stare nekoliko hiljada godina koji čine dokaz života na ostrvu. Svaki kutak Kaldere nosi posebnu lepotu, te je nemoguće odoleti želji da se napravi fotografija i sačuva svaki trenurak uživanja.

Perisa, sasvim obična plaža

Popodne sam proveo uživajući na plaži u Perisi. Autobusom se stiže za 20 minuta po ceni od dva eura. Ležaljka i suncobran koštaju ukupno četiri evra. Plaže nisu pretrpane ljudima. Dosađuju prodavci hrane, nakita i raznih drugih predmeta. Plaže na Santoriniju su posebne po neobičnom crnom pesku koji je nastao kao posledica vulkana.

Duž plaža su sazidani atraktivni kafići i hoteli sa bazenima. Oni su najjeftiniji na ostrvu, pa zato ih naše turističke agencije najčešće zakupljuju. Upoznao sam nekoliko turista iz Srbije, mojih vršnjaka, koji nisu sa oduševljenjem prihvatili informacije o tome koliko sam novca potrošio za put, a i za smeštaj.

Iznos je nekoliko puta manji. Naravno, kamp nije za goste koji traže komfor. Kamp je, slobodno mogu reći, institucija u koju se u Grčkoj ulaže godinama. Znam da i na Jadranskoj obali ima puno kampova, kao i da je u staroj Jugoslaviji kampovanje bilo veoma popularno.

Veče sam proveo šetajući se sa novim drugarima iz Francuske. Obišli smo nekoliko diskoteka u Firi. Oko 23 sata počeo je „happy hour“. Piće  tada košta oko 2€. Prava gužva, a samim tim i ludi provod, počinju oko jedan sat i traju do svitanja. Provod je sjajan.

Ia Santorini, zalazak sunca

Vratio sam se u Tiru i prvim busem sam otišao u Iju. Mesto je udaljeno oko 10 kilometara. Autobuska karta košta oko 2 eura. Vrlo je lako orijentisati se bez mape. Ulice su uske i ispunjene prodavnicama suvenira na svakom koraku. Postoje i zlatare, ali ne u tolikom broju kao u Tiri.

Reka turista se sliva u ovo malo mesto u popodnevnim satima kako bi prisustvovali veličanstvenom zalasku sunca. Pozicije se zauzimaju već od sedam sati. Hiljade ljudi strpljivo ispraćaju najvažniju zvezdu. Već oko 18h počeo sam da tražim najbolje mesto. Zalazak je bio zaista poseban. Ne kaže se bez razloga da je zalazak sunca najlepši na Santoriniju.

Vulkansko ostrvo

Treći dan boravka na Santoriniju sam odlučio da posetim Vulkansko ostrvo. Najjeftiniji brodić koji sam našao, koštao je 12 eura. Polazak je bio iz stare luke, a do nje možete doći na tri načina. Žičarom, za nekoliko sekundi, na magarcu ili peške niz 580 stepenika. Krenuo sam peške kako bih uživao u postepenom spuštanju sa kaldere na more.

Međutim, od uživanja nije bilo ništa. Na stepenicama ima previše izmeta od životinja. Sve se svelo na izbegavanje izmeta i podivljalih magaraca (tu mislim i na vlasnike).

Vožnja brodom trajala je desetak minuta. Vulkansko ostrvo je veoma neobično. Iz daljine izgleda kao neko smetlište jer galebovi neprestano kruže oko njega. Ulaz na ostrvo je 5 evra. Razočaraće se svako ko očekuje da vidi spektakularan krater i lavu kako ključa. Toga tamo nema, već nekoliko rupa u zemlji iz kojih izbija sumpor. Preporučujem da sa sobom ponesete barem litar vode, jer je šetnja vrlo, vrlo naporna po suncu.

Sa autobuske stanice sam se busom spustio do luke i sačekao brod kojim sam se prevezao do Iosa, ostrva koje važi za najbolji i najvatreniji noćni provod.

Pogledajte fotopis Santorinija