Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Do Santorinija, jednog od najlepših grčkih ostrva se iz Atine može doći avionom za 45 minuta, brzim ferijem za tri sata ili sporim za 10-11 sati. Izabrao sam najjeftiniju, a samim tim i najsporiju varijantu. Noćni feribot kreće iz luke Pirej oko 21h, a stiže na Santorini oko osam sati. Vožnja i spavanje pod vedrim nebom je bio doživljaj za pamćenje najviše po magičnom izlasku sunca u blizini ostrva Naksos.

Stampedo pri ulasku na brod

Uveče sam zelenom linijom metroa stigao u luku Pirej. Nije bilo teško naći dok sa koga Helenic Seeways vozi putnike na Santorini. Iz nekog razloga, brod je počeo da prima putnike sa satom zakašnjenja. Nastao je pravi stampedo kada su nervozni putnici pohitali kako bi ugrabili što bolje mesto. To me je podsetilo na početak devedestih godinu u beogradskom gradskom saobraćaju. Masa me je prosto gurala pa sam među prvima ušao na brod kapaciteta preko 1000 putnika.

Do tada nisam nikada putovao brodom, pa sam nasumice odabrao mesto za spavanje. Još ranije sam čuo da je poseban doživljaj spavati na brodu pod vedrim nebom. Zauzeo sam klupu i sačekao polazak. Tokom vožnje je duvao jak vetar, ali sam imao sreću jer je klupa bila u zavetrini dimnjaka.

Upoznao sam nekoliko sjajnih ljudi sa kojima je vreme letelo. Za spavanje je zbog hladnoće bila neohodna vreća za spavanje. Svi putnici na palubi su je imali. Nekako sam se sklupčao i jednom rukom čitave noći držao ranac, za svaki slučaj, kako ga niko ne bi otuđio.

Neprijatno buđenje i neverovatno svitanje

Zvučno obaveštenje da stižemo na Naxos, bilo je toliko glasno da mi u ušima i sada odzvanja. Počelo je da sviće, pa sam uživao gledajući kapiju iz 6. veka pre nove ere koja je napravljena za nezavršeni Apolonov hram. Samo trideset minuta od napuštanja luke, prisustvao sam božanstvenom izlasku sunca.
To je toliko bilo lepo da ove slike mogu samo malo da prenesu utiske. Sledeća stanica je ostrvo Ios, poznato po celodnevnim žurkama na plaži. Nekoliko dana kasnije sam se vratio na to ostrvo kako bih osetio noćni život.

U šest izjutra, izgledalo je veoma mirno, ali sam se nakon nekoliko dana uverio da to baš i nije tako. Do Santorinija sam putovao oko 90 minuta. Ostrva su udaljena oko 50 km i moguće ih je videti golim okom po lepom vremenu. Brod je, pre nego što je pristigao u luku, prošao pored vulkanskog ostrva. Pogled na kuće napravljene na samoj litici Santorinija je spektakularan!!!! Stiče se utisak da je neko čarobnim štapićem isekao ostrvo. Pomislio sam da sam došao u raj.