Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Dobar deo Atine je uređen pred počitak Olimpijskih igara koje su održane 2004. godine. Iskopani su tuneli za nove metro linije, napravljeni čitavi kompleksi za održavanje igara i urađen je čitav niz veoma korisnih stvari od kojih atinjani imaju velike koristi. Mnoge poznate četvrti poput Monastirakija i Plake su sređeni te predstavljaju mesta gde se najveći broj turista zadržava.

Dolazak u Atinu i smeštaj preko "Couchsurfinga"

Do glavnog grada Grčke sam stigao vozom iz Soluna koji je kasnio sat vremena. Po dolasku na glavnu železničku stanicu Larisa (Larissa), uputio sam se u metro stanicu. Odmah sam kupio sedmodnevnu kartu za prevoz koja košta 10 eura i isplativa je, čak i ako se zadržavate samo tri dana. Crvenom linijom sam stigao do naselja Agios Georgios, u kojem živi moj domaćin, simpatična Irini.

Dočekala me je nasmejana, te sam sa oduševljenjem uplovio u čari putovanja i druženja sa članovima CouchSurfinga. Rođena je na Peloponezu, u selu blizu čuvenog Korinta. U Atini je završila fakultet te je nastavila, nakon što je našla posao u državnoj službi, da živi sama već nekoliko godina.

Omogućila mi je boravak u zasebnoj sobi pet dana. Divan doček je upotpunila večerom i upoznavanjem sa njenom najboljom drugaricom Anđelom, sa kojom smo izašli u grad. Prvi utisak je bio divan. Odvele su me na brdo Likavitos sa koga je pogled na deo Atine predivan. U neposrednoj blizini je Lycabettus teatar, popularan leti zbog brojnih koncerata i pozorišnih predstava. Prošetali smo se glavnim ulicama Plake i Monastirakija.

Sveta stena u mirisima girosa

Sledećeg jutra sam se uputio u obilazak grada. Akropolj (poznat i kao „Sveta Stena“) je najveća znamenitost Atine. Atena je bila boginja mudrosti i rata. Tokom 480. god pre nove ere je došlo do rata sa Persijancima pa su svi hramovi na Akropolju bili uništeni. Dionisov teatar je građen u periodu od 342. do 326. godine pre nove ere. Danas se teatar Herodes Atticus, obnovljen 1955. godine, koristi za koncerte klasične muzike, a zapravo je nastao 161. godine pre n.e.

Najvažniji hramovi izgrađeni za vreme vladavine Periklea su Partenon, Eriktion i hram Nike. Istim redosledom su posvećeni Atini Partenos, Atini Polias i Atini Apteros Nike. Akropolj je bezbroj puta osvajan, a zatim izgubljen. Tokom svake vladavine su se dešavale promene, a često i krađe. Tako je tokom vladavine turaka od Partenona napravljena džamija. Eksplozijom baruta je 1640. godine uništen veliki deo zgrade.

Danas Partenon, iako dobrim delom razrušen, izgleda veličanstveno. Veliki novac se ulaže u restauraciju svih spomenika na Akropolju. Muzej Akropolja je otvoren 1878.god. Postavku muzej čine kolekcije iz šestog veka pre Hrista.

Iza muzeja se pruža pogled na Monastiraki, bomesku četvrt grada. Osetio sam divan miris girosa iz lokalnih restorana brze hrane.

Sintagma, mesto za sastajanja i demonstriranja

Jedan je od najlepših i najvećih gradskih trgova. U poslednje vreme često viđamo demonstrante kako protestuju protiv novih zakona i neretko razbijaju trg.

U svako doba dana su sve klupe i mesta za sedenje zauzeti. Iznad trga je zgrada grčkog parlamenta.

Olimpijada nekad....

Prošavši kroz Nacionalni vrt, ugledao sam divnu građevinu, Zapeon (Zappeion), mesto u kome se održavaju kongresi i sajmovi tehnike. To je objekat koji je napravljen za prve Olimpijske igre. Izgradnja je počela 1868. ali arhitekta Evangelos Zapas nije doživeo njegovo otvaranje 1888. god. Osam godina kasnije, u ovoj zgradi, u okviru igara, odvijale su se borbe mačevanja.

Samo nekoliko stotina metara dalje je stadion Panatinaiko, znan i kao Kalimarmaron, napravljen od belog mermera trista godina pre Hrista, što ga čini jedinstvenim. Godine 1896. su održane prve Olimpijske igre. Kapacitet stadiona je 80 000 mesta.

U neposrednoj blizini je hram koji je Adrian posvetio Zevsu. Sačuvano je nekoliko impresivnih stubova visokih 17 metara i teških 360 tona. Na žalost, sem stubova ništa nije sačuvano. Posetio sam i Herastusov hram koji se nalazi u Agori. Tu se nalazila tržnica, koja je ujedno bila i središte društvenog života. Danas je dosta građevina sačuvano, pa se sa pravim iimformacijama može zamisliti kako je sve to izgledalo pre nekoliko hiljada godina.

Poznati kvartovi

Šetnja ulicama najpoznatijih kvartova Atine, Plake i Monastirakija, bila je interesantna. Bezbroj uličica preplavljeno je prodavnicama sa najrazličitijim sadržajima. Možete videti zanatske radnje sa proizvodima od kože, radnje sa tepisima, čitave ateljee u kojima se pred vama mogu napraviti suveniri.

Najčešće su to kopije Akropolja i ostalih antičkih građevina, ali kvalitet diktira cena. Ponuda i raznovrsnost suvenira je u skladu sa popularnošću glavnog grada Grčke u svetskim tokovima turizma. Magneti, šolje, podmetači, čašice, makete najznačajnijih objekata i naravno figure Grčkih bogova. Prisutne su i radnje koje prodaju isključivo odevne predmete, kao i razne suvenire sa znakom Olimpijade.

Olimpijada sada....

Opšte je poznato od kolikog je značaja Olimpijada u Grčkoj. Pripreme za Olimpijske igre, održane 2004. su trajale nekoliko godina. Utrošena su ogromna novčana sredstva, ali će se novac uložen u infrastrukturu grada vratiti kroz nekoliko godina. Jedna od većih investicija je metro.

Izgradnja je trajala nešto duže nego što je planirano jer su prilikom kopanja tunela radnici naišli na veoma važna istorijska nalazišta, pa je odlučeno da se minimalno promeni trasa. Sve podzemne stanice su čiste i predstavljaju svojevrsne muzeje. Odlučeno je da se svaki slobodan prostor popuni sa kopijama vrednih umetničkih dela koje se nalaze u muzejima.

Trećeg dana sam otišao u deo grada koji se zove Marusi gde je izgrađen kompleks sportskih objekata za potrebe letnjih Olimpijskih igara 2004. godine. Santiago Kalatrava je glavni arhitekta čijom zaslugom svi objekti izgledaju kao da su građeni za 22. vek.

Stadion nosi ime Spiridona „Apirosa“ Luisa, prvog pobednika modernog maratona 1896. godine. Otvoren je 1982. za Evropsko prvenstvo u atletici. Na njemu je iste godine inaugurisan predsednik Grčke Konstantinos Karamanlis. Stadion je renoviranjem dobio novi krov koji je završen svega nekoliko sati pred početak Olimpijskih igara.

Potraga za dobrim, jeftinim restoranom

Ljubitelji piva nemaju veliki izbor što se tiče ponude domaćih proizvođača, ali se zato pivo najviše uvozi iz Holandije i Danske. Najpoznatije grčko pivo je Mitos (Mythos). Prosečna cena u frekventnim ulicam Plake je tri evra. Ponuda vina je ogromna. Lokalci tvrde da su vina sa Peloponeza jedna od najkvalitetnijih na svetu. Irini mi je pravila napitak od meda i neke vrste rakije slične našoj Šljivovici. To piće je bilo uvertira za večeru u jednom restoranu u Plaki za koji znaju samo stanovnici Atine.

Pozvala je drugarice pa su zajedno odlučile da naruče specijalitet restorana. To je u osnovi salata sa sirom, sitnim paradajzom sa Santorinija, maslinama, drugim povrćem i nekom vrstom mesa. Obavezno se uz njega pije Uzo. Irini me je pitala da li sam ranije probao Uzo, nakon što sam popio prvu čašicu. Rekao sam da jesam i da me neodoljivo podseća na makedonsku Mastiku. Nije znala na koju mislim pa sam joj rekao da se proizvodi u Skoplju. Krajnje ljubazno ali vidno uvređeno mi je objasnila da je Makedonija pokrajina u Grčkoj te da nikakvu drugu Makedoniju oni ne priznaju. Bivšu jugoslovensku republiku zovu FYROM (Former Yugoslav Republic of Macedonia). Odmah sam se izvinio i kasnije iskupio time što sam platio večeru. Ceh za pet osoba sa uračunatom flašom Uza od 7 dcl je iznosio neverovatnih 27 evra. U Beogradu bi isti račun bio duplo skuplji.

Muzeji u Atini

Sledeći dan je bio idealan za posetu muzejima. Metroom sam stigao do još jednog važnog gradskog trga Omonia. Odatle sam ulicom 28. Oktovriou – Patission stigao do Nacionalnog arheološkog muzeja. Muzej je otvoren 1891. god u zgradi sazidanoj u neo-klasičnom stilu. Nove prostorije su dodate 1939. ali je tokom Drugog svetskog rata muzej bio zatvoren, a kolekcije sklonjene. Otvoren je ponovo 1946. god, ali su narednih 50 godina vršeni radovi na restauraciji. Kolekcije su toliko vredne da ovaj muzej svrstavaju u jedan od najznačajnijih na svetu.

Nakon čitavih šest sati provedenih u muzeju, pronašao sam savršeni Suvlaki u maloj ulici zatvorenoj za saobraćaj koja nosi naziv Gladstonos. Jedan ražnjić košta evro, a potrebno je barem tri da bi se zasitili. Gužva je bila velika, ali je Suvlaki toliko ukusan da je vredelo malo sačekati. Šetao sam se bulevarom El. Venizelou koji se prostire od Omonie do zgrade Parlamenta. Tri najlepše i najznačajnije zgrade su Akademija umetnosti, Nacionalna biblioteka i sedište Univerziteta.

Prevara za (naivne) turiste

Upoznao sam zanimljivog gospodina šetajući jednom od glavnih pešačkih ulica. Gotovo neosetno mi se pridružio u šetnji i pitao odakle sam. Bezbroj puta su mi ljudi prilazili u različitim gradovima. Ljudi su radoznali pa kad primete da je neko stranac požele da nešto više saznaju o njemu. Pomislio sam da je ovo slično iskustvo.

Na konstataciju da sam iz Srbije, gospodin mi je ponudio da mi da vizit kartu svog restorana da uveče dođem sa društvom. Uhvatio se za džep i rekao da nema kod sebe vizit kartu, ali da je restoran odmah iza ugla i pozvao me da pođem sa njim.

Kada sam zakoračio u lokal koji je imao zavese na izlogu, shvatio sam da je to neka vrsta dnevnog kluba sa vrlo atraktivnim damama sumnjivog morala. Očekivao sam da dobijem vizit kartu, ali mi je ponuđeno besplatno piće. Naravno, odmah sam odbio i napustio lokal.

Kasnije sam saznao da je to prevara za turiste kojima na kraju naplate čašu piva po ceni od 50 eura!!! Lokalci su mi rekli da su gazde povezane sa policajcima, pa se od njih ne može očekivati veća pomoć kada je ovakva sitna prevara u pitanju.

Noćni provod u Atini

Te večeri sam sa Irini i njenim prijateljima osetio noćni život Atine. Za početak smo otišli u deo grada koji je nekada bio industrijska zona. Sada kada je ta zona izmeštena van grada, stare zgrade su pretvorene u diskoteke, a dimnjaci su osvetljeni dekorativnim reflektorima. Nešto slično sam video u Lozani (Švajcarska). Tu nam se pridružio Irinin prijatelj koji je novinar, ali je ujedno aktivan član CouchSurfinga. Interesovao se za Srbiju i Beograd.

Atmosfera na krovu starog skladišta je bila sjajna. Muzika divna, video bimovi efektni, a ljudi opušteni. Sva pića su od 5€ pa naviše, ali su doze po mojoj slobodnoj proceni, barem tri puta veće nego one na koje smo mi navikli u Srbiji.

Boje noćnog osvetljenja Akropolja se brzo zamućuju nakon nekoliko pića. Posle ponoći su me odveli u drugi deo grada u kome su skoncentrisane diskoteke i kafići. U diskotekama su cene zaista paprene, ali vredi Heineken pivo za sedam eura, kada se ima u vidu kvalitet provoda.

Bio sam u diskoteci koja ima četiri odvojene tematske celine. Mi smo bili samo u jednoj zbog ogromne gužve. Lokalni DJ-evi su stvorili sjajnu atmosferu. Na kraju smo totalno iscrpljeni došli kući nakon izlaska Sunca.

Kalkida (Ostrvo Evia)

Dobio sam savet od Irini da jedan dan provedem na ostrvu Evia. Udaljeno je pedesetak kilometara severno od Atine. Pruga je napravljena 1904. godine i vozovi iz Atine idu svakih sat vremena, ali ponekad kasne. Kalkida je mali primorski grad sa 50 hiljada stanovnika koji je ujedno i glavni grad ostrva. Pešačka zona je napravljena uz samu obalu mora. Bašte kafića zauzimaju veliku površinu te se tokom dana uvek može naći neko slobodno mesto.

Cene su niže nego u kafićima u Atini za dvadesetak procenata. Posle kratkog osveženja, nastavio sam da razgledam ovo simpatično mesto. More deli grad na dva dela koje spaja pokretni most. Interesantna je crkva Svete Paraskeve koja datira još iz vizantijskog perioda.

Tvrđava stara nekoliko stotina godina je izgrađena na brdu, veoma dobrom strateškom mestu, sa koga su topovi mogli da unište brodove neprijatelja. Nisam uspeo da nađem više podataka o njoj. Danas se održavaju koncerti unutar zidina.

Prošetao sam se i do pijace koja je otvorenog tipa. Sem voća i povrća u ponudi je i sveže meso. Prodavci doslovno pred vama seku meso pa sitni komadići, koske i krv prekrivaju pod pijace. To se, sa sigurnošću mogu da tvrdim, ne može videti nigde u Zapadnoj Evropi.

Plaže su prelepe kao i priroda na čitavom ostrvu. Ovo ostrvo nije popularno poput Krita, Santorinija ili Krfa. To garantuje miran i kvalitetan odmor bez naduvanih cena.

Sunion, Posejdonov grob

Irini je toliko bila divna, da mi je ponudila da odemo zajedno do Suniona, udaljenog oko 60 km od Atine. Vožnja uz obalu je bila prijatna. Na vrhu brda iznad Egejskog mora nalazi se grob Boga mora, Posejdona.

Hram zidan 444. godine pre nove ere je nastao na temeljima starog. Od 34 stubova sačuvano je 15 do današnjih dana. Godine 1810. je britanski pisac Lord Bajron uklesao svoje ime na jednom od stubova i time oskrnavio ovaj spomenik. Pogled na pučinu oduzima dah. Može se zaključiti da je baš ovo mesto sa razlogom odabrano za grob Boga mora.

Odlazak na Santorini

Nasumice sam izabrao turističku agenciju  za kupovinu karte za feribot na relaciji Pirej – Santorini. Pitao sam službenicu za studentski popust i dobio ga bez ikakve provere. Cena je bila 19 eura u jednom pravcu, što i nije mnogo za put koji traje oko 10 sati. Kasnije sam saznao da pravo na popust imaju samo studenti grčkih univeziteta.

Proveo sam pet divnih dana u Atini zahvaljujući Irini. Poslednje večeri sam se, zelenom metro linijom, uputio u luku Pirej kako bih noćnim brodom stigao do možda najlepšeg grčkog ostrva Santorini.

Pogledajte fotopis Atine