Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Goa je totalno drugačija u odnosu na ostale države Indije. Oseća se ogroman uticaj Portugalaca, Holanđana i naravno Engleza. Posetioci iz Evrope najčešće prvo slete u Bombaj pa onda avionom, autobusom ili vozom stižu do Goe. Karte za vozove su skoro uvek rasprodate mesecima unapred ali je moguće kupiti ih preko interneta na vreme.

Peti dan boravka u Goi sam odvojio za posetu najpoznatije plaže koja je udaljena oko 3 kilometara od Vagatora. Na ulazu u mesto je veliki supermarket u kome ima hrane iz Evrope; od Milka čikolada do francuskih vina ali su cene, očekivano, više nego u Evropi. Primetio sam barem pet privatnih lekarskih ordinacija, apoteka ali i veoma sređene butike.

Blizu velikog parkinga, na kome okreće autobus koji dovozi putnike iz Mapse i Vagatora, su brojne tezge sa suvenirima, hranom ali i kupaćim kostimima i drugom odećom. U stopu su me pratile Indijke koje su mi nudile razne minđuše, ogrlice, narukvice. Dosadne su kao pijavice. Čak mi je jedna tražila da joj obećam da ću da pogledam narukvice kada se budem vraćao.

Plaže i restorani

Tokom sezone od decembra do marta u Andžuni su neprekidne trens žurke. Uz tu vrstu muzike ide i droga koja može da se kupi i van sezone bez ikakvih problema. Zatekao sam dosta turista. Neki su billi vidno drogirani, a nije bilo ni podne. Plaže su peskovite i prostrane.

Nekoliko restorana, napravljenih na litici sa pogledom na Arapsko more su odlični za predah. Cene u restaranima su nešto više nego u Kočiju ali su korektne. Ukoliko boravite u ovom mestu možete da idete do Vagatora i Mapse busom ili, još bolje, da iznajmite skuter.

U sezoni je cena oko sedam evra po danu. Problem mogu da prave policajci ako vas uhvate bez zaštitne kacige. Da se razumemo, tamo skoro niko ne vodi računa o osnovnoj bezbednosti, a kamoli da nosi kacige. Dešava se da policajci direktno traže novac, 100 dolara, inače prete da će vam podmetnuti drogu. Zato treba biti u određenoj meri oprezan.

Van sezone mirno mesto, a u sezoni...

U Goi je intezitet saobraćaja znatno manji nego u ostatku Indijie pa je prilično bezbedno voziti. Bungalova i raznih, uglavnom trošnih, kućica u kojima borave turisti za relativno male pare ima mnogo. I preko leta žive hipici ali i narkomani. Bez obzira na sve mislim da je tokom sezone vredno doći u Andžunu samo ako ste željni provoda bez granica. Svake srede se održava Flea market koji predstavlja poseban doživljaj.

Nekoliko stotina metara od mora je Kapela Svetog Antonija sagrađena za vreme; portugalaca. U prilično je lošem stanju. Preko puta nje je White Negro, odlično sređen mini resort.

U Vagator sam se vratio peške. Prošao sam pored škole u treutku kada su đaci čekali autobus. Svi su imali školske uniforme.
Treba imati na umu da ni u Andžuni, a ni u Vagatoru nema ATM aparata, odnosno bankomata. Neke turističke agencije vam uz proviziju od nekoliko procenata mogu dati novac sa kartice (zaduže vašu karticu sa sumom koju želite pa vam daju keš, a zadrže proviziju). Većina restorana ima meni sa jelima iz celog sveta. Indijska pica ili paličinke su drugačije od onih na koje smo navikli ali su uglavnom pristojne.

Turisti često odlaze u Hampi do koga ima oko osam sati vožnje autobusom u jednom pravcu. Ukoliko imate vremena obavezno posetite neverovatne hramove. Razmišljao sam da posetim Hampi na jedan dan ali tri noći za redom provedene u prevozu bi me suviše izmorile. U ponudi su autobusi sa ležajima ali se zbog loših puteva teško može mirno spavati.