Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Iz Brisela do Pariza sam put od 310km prešao za 85 minuta veoma brzim vozom koji nosi ime Thalys. Doplata uz Interrail kartu je 10 evra. Voz je pristigao na stanicu Paris-Nord.

Kupovina muzejske kartice i plan

Na stanici sam kupio petodnevnu kartu koja nudi ulaz u preko 50 muzeja, po ceni od 54 evra. Gradski prevoz nije uračunat u cenu pa sam kupio i komplet od deset karata za metro po ceni od 9,8 evra (u 2010 godini je 12€).

Planirao sam da dva dana provedem u samom Parizu, obilazeći muzeje koje nisam prethodne godine video (Pariz 2003), a tri u obilasku muzeja i dvoraca. Međutim, samo sam četvrtog dana posetio Versaj i to je bilo sve od okolnih mesta. Fontanblu, Rambuje i druge ću morati sledeći put da posetim.

Hostel Woodstock, Pariz

Do Woodstock hostela sam sa železničke stanice Nord peške stigao za deset minuta. Smeštaj u četvorokrevetnoj sobi je bio 20 evra sa odličnim doručkom. Hostel ima malu kuhinju, odličan bar na čijem zidu se nalazi polovina školjke čuvene Bube. U blizini se nalaze dve metro stanice pa je do samog centra potrebno 15 minuta.

Nekoliko stotina metara je udaljeno čuveno brdo Monmartr. Sasvim sam slučajno naleteo na dućan u kome je sniman film "Čudesna sudbina Amelije Pulen". Ispred pulta sa voćem su postavljena dva patuljka da podsećaju na ovaj predivan film.

Druženje na Monmartru

Večeri sam provodio na stepenicama crkve Sakr Ker (Sacre Coure) na kojima se preko celog dana, a naročito uveče, okupljaju mladi pa uz gitare i pregršt lepih devojaka ispijaju vino. Upoznao sam grupu Mađara, koji su se ozbiljno međusobno posvađali kada sam ih pitao da li se bolje živi u Mađarskoj od kada je u Evropskoj Uniji.

Ostavio sam ih da se raspravljaju pa sam naleteo na devojku koja je nakon raspada Jugoslavije živela u Beogradu dok nije dobila hrvatski pasoš i otišla da na duži vremenski period živi u inostranstvu. Trenutno radi kao bebi-siterka u Lozani i pozvala me je da budem njen gost kada posetim ovaj lepi grad na Ženevskom jezeru.

Kulturni centar

Centar Žorž Pompidu je popularni kulturni centar Pariza. Otvoren je 31. janura 1977. godine, a do danas ga je posetilo 150 miliona posetilaca. Napravljen je po planu arhitekata Renca Piana (Renzo Piano) i Ričarda Rodžersa (Richard Rogers). U samom holu su knjižare i manje galerije, a pokretnim stepenicama koje su konstruisane na spoljašnjem zidu zgrade stižete do željene izložbe umetničkih dela.

Sa poslednjeg, šestog sprata pruža se lep pogled na grad i brdo Monmatr. Na terasi je velika fontana kod koje se možete odmoriti nakon napornog razgledanja. Ističu se dela Pikasa, Matissa, Miroa i mnogih drugih umetnika modernog slikarstva. Na trgu ispred centra se tokom celog dana održavaju predstave.

Pored Palate pravde, na ostrvcetu Site (Cite) je ušuškana Sveta Kapela (Sainte Chapelle) izgrađena davne 1248. godine. Na ogromnim vitražima je nacrtano preko hiljadu scena iz Starog i Novog zaveta Biblije. Priča o Apokalipsi je dočarana na 86 kružnih vitraža.

Katedrala Notr Dam

Na svega sto metara je čuvena katedrala Notr Dam (Notre Dame). Počela je da se gradi na mestu nekadašnje Romanske crkve 1163. godine. Svaki deo spoljašnjosti i unutrašnjosti ukrašen je do neverovatnih detalja.

Nemoguće je u samo nekoliko rečenica opisati blago koje predstavlja ovo zdanje. Ulaz je besplatan pa sam svaki put kada sam se našao u blizini posetio katedralu i uočio neki novi zanimljivi detalj.

Latinski kvart

U latinskom kvartu sam za 4,5 evra jeo odličan Giros. Običaj je da konobari polupaju nekoliko tanjira pred ulazom kako bi i na taj neobičan način privukli mušterije. U ovom kvartu je smešteno nekoliko manjih muzeja, a meni je najzanimljivija bila crkva St. Severin.

Odmorio sam se sedeći na zidiću fontane St. Mišel (St. Michelle) oko koje se okupljaju mladi parižani. Potom sam istoimenim bulevarom stigao do Panteona, zdanja građenog u periodu od 1764. do 1790. godine u čast Svetog Ženaviea (St.Genavieva), zaštitnog sveca Pariza.

Prvobitna namena je bila crkva, ali je tokom revolucije pretvorena u Panteon, po ugledu na Rimski. U njemu je sahranjeno oko sto najznačajnijih velikana Francuske čije grobove možete videti kroz mnogobrojne tunele koji vode ispod zemlje.

Dan pobede

Uveče sam pred Ajfelovim tornjem posmatrao neverovatan vatromet, koji je upriličen povodom dana pobede, koji predstavlja tradiciju svakog 14.jula. Tog dana je bulevarom Šanzelize upriličena vojna parada. Uveče su sve značajne zgrade kojih ima na stotine dekorativno osvetljene, pa preporučujem šetnju i njihovo razgledanje ukoliko niste umorni.

Jedno prepodne sam proveo u Rimskoj ulici (Rue di Rome) pored železničke stanice Sv. Lazar, u kojoj su specijalizovane radnje za prodaju novih i reparaciju starih muzičkih instrumenata, kao i za prodaju notnog materijala vrlo retko izvođenih dela.

Dvorac u Versaju

Do čuvenog Versaja sam stigao gradskom železnicom sa stanice Montparnas (Montparnasse). Uz pomoć putokaza do samog zdanja se stiže za deset minuta. Zahvaljujući muzejskoj kartici nisam čekao ni minut u dugačkom redu.

Istorija zamka je počela tako što je Luj XIV 1668. godine sagradio modernu lovačku kuću za svog oca Luja XIII po planu arhitekte Luja le Vua (Louis Le Vau), da bi parcijalnim dograđivanjem postala najveća palata u Evropi u kojoj je u jednom trenutku živelo 20000 ljudi.

Od 1678. Žul Ardon Mansart (Jules Hardoun-Mansart) je projektovao saverno i južno krilo i prelepu 70 metara dugu sobu sa ogledalima. Takođe je projektovao i kapelu završenu 1710. godine. Enterijer je delo Šarla Bruna (Charles Le Brun), a ogroman vrt je uredio Andrel Le Notr (Andre Le Notre).

Rodenov muzej

Pretposlednje veče sam sa koleginicom Bekom, poljakinjom Karolinom proslavio rođendan na već pomenutim stepenicama crkve Sacre Coure. Sama činjenica da rođendan slavim u Parizu, tj. na Monmartru učinili su da ovo putovanje bude posebno.

U blizini Hotela Invalida nalazi se Rodenov muzej. Ovaj najznačajniji francuski skulptor je u zgradi hotela Biron živeo od 1908.god. do smrti, 1917. godine. Pošto su stan i studio bili vlasništvo države zauzvrat je naciji ostavio svoja dela. Danas su radovi izloženi hronološkim redom. Videćete Rodenova najpoznatija dela: Mislioca (Thinker), Kapije Pakla, Balzak, Poljubac i mnoga druga....

U prelepom vrtu se možete odmoriti i gledati originalna Rodenova dela.

Muzej Orsej (Orsey)

Nakon desetak minuta šetnje došao sam do železničke stanice koja je završena 1900. godine po planu arhitekte Viktora Laloia (Victor Laloux). Zatvorena je za saobraćaj 1970. i pretvorena u muzej koji je svoja vrata otvorio 1986. godine.
Muzej Orsej  je posle Luvra najposećeniji muzej Pariza. Sadrži slike i skulpture iz perioda od 1848. do 1914 godine. Videćete veliki broj impresivnih radova Renoara, Monea, Manea, Van Goga, Sezana (Cezanne), Degasa (Edgar Degas), Pisaroa (Pissarro) i mnogih drugih.

Posetio sam još: Muzej Luvr, Muzej oružja i Napoleonov grob u Hotelu Invalida i Muzej mode.

Novom linijom metroa broj 14 prevezao sam se do železničke stanice Bersi (Bercey). Vožnja je neobična ukoliko uvažite podatak da kompoziciju metroa pokreće i zaustavlja kompjuter (nema vozača). Stanice su obezbeđene posebnim staklenim vratima koja se sinhronizovano otvaraju sa vratima metroa, te je kontakt za posetioce sa prugom nemoguć.

Opet sam bio očaran Parizom i shvatio da ni ovih dodatnih pet dana nisu dovoljni da se vidi sve bitne znamenitosti pa sam konstatovao (sam sa sobom) da će me put, sigurno, ponovo navesti u grad svetlosti.

Pogledajte fotopis Pariza