Vozovi sa glavne stanice polaze na svakih pola sata. Desetak minuta pešačenja je potrebno do mesta iznad koga je podignut zamak Karlštajn 1348. godine po zahtevu Karla IV. Napravljen je na vrlo nepristupačnom mestu, kako bi se sačuvalo kraljevsko blago. Jedan od vidova zaštite su visoke stepenice, kako bi se provalnici brzo umorili. Zapravo, kralj je sa svojih 172 centimetra bio veoma visok za to doba kada je prosečna visina bila 160.

Karlo je prvi put tamo boravio 1355. godine, kako bi nadgledao radove, da bi 10 godina kasnije, završetkom Kapele Svetog krsta na velikom tornju, dvorac počeo da se koristi. Ukoliko obratite pažnju, videćete da je gotovo nemoguće prići zamku neopaženo. Tokom dugogodišnjih ratova je bilo puno bezuspešnih pokušaja. Današnji izgled je produkt poslednje rekonstrukcije krajem XIX veka koju je predvodio Jozef Mocker. Postoje dve organizovane maršrute za turiste, s tim što je za drugu potrebna rezervacija unapred. Bio sam zadovoljan i prvom, jer sam video veći deo zamka u kome je sačuvan dobar deo inventara. Zanimljiva je čaša sa zaobljenim bodljama, čija je funkcija bila da spreči klizanje iz ruku, jer se tada još uvek jelo bez pribora.

Mesto u podnožju brda je danas posvećeno turizmu, tako da ima puno dućana, restorana i jeftinih suvenir-šopova. Vozom sam se vratio u Prag.

U trenutku kada sam se pripremao za putovanje, nije bilo direktnog noćnog voza za Krakov. Vožnja dnevnim, sa presedanjem u Katovicama, traje oko osam sati. Tako sam odlučio da prvo posetim Varšavu, pa IC vozom za tri sata stignem u Krakov. Svake večeri sa praške Glavne železničke stanice saobraćaju noćni vozovi ka glavnom gradu Poljske. Kušet kola su veoma čista, klimatizovana i, na žalost, prazna. U kupeu sam upoznao Francuskinju Klaru, kojoj je Prag bio prvi grad kao i meni. Planirala je da preko Varšave, Berlina, Milana i Barselone stigne do Portugalije. Verujem da je to i ostvarila. Kasnije su nam se pridružila dva Nemca.