Karlove Vari su udaljene oko 120 kilometara od Praga. Sa Glavne autobuske stanice Florenc autobusi ka ovoj čuvenoj banji polaze svakih sat vremena. Putuje se nešto više od dva sata i karta je 130 kruna (oko 4,5€) u jednom pravcu. Veoma udoban autobus staje na ogromnom aerodromu.

Po legendi je Karlo IV pronašao ovu banju, tako što je jedan od lovaca na jelene upao u topao izvor mineralne vode. Već krajem 16. veka je izgrađeno više od 200 banjskih zgrada. Iz autobusa sam stigao ispred tržnice, tako da sam u Jugoslovenskoj ulici kupio plan grada. Pošto je padala suviše jaka kiša, nisam mogao da koristim kartu, već sam pratio turističke putokaze. Krenuo sam ka Ruskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Petra i Pavla ulicom Krale Jiriho. Izgrađeno je na desetine vila daleko luksuznijih i grandioznijih od onih koje sam video u Nici. To su čitavi kompleksi od nekoliko hiljada kvadratnih metara, čiji su vlasnici većinom Rusi. Spustio sam se do pešačke zone koja je duž reke Teple. Sva gradska obaveštenja su ispisana trojezično i to po sledećem redosledu: ruski, nemački, češki. Ušao sam u najveći kompleks izvorišta Vridelna. Jedan do drugog su poređani izvori tople vode, čija se temperatura kreće od 30 do 80 ºC. Izvor od 90 ºC je izolovan u posebnoj prostoriji, jer izlazi u obliku pare.

Ukoliko želite da probate vodu, a nemate svoju posudu, uobičajeno je da se kupi posebna keramička posuda koja podseća na šolju, ali joj je drška na vrhu šuplja, tako da možete da pijete delimično rashlađenu lekovitu vodu. Cene se kreću od 50 do 200 kruna. Naravno, ne treba preterivati ukoliko se žele izbeći bolovi u stomaku.

Iznad Vridelne je Crkva svete Marije Magdalene. Ukoliko se budete šetali uzvodno, videćete divnu zgradu pozorišta i Grandhotel Pupp u kome su tada bile smeštene filmske zvezde. Ceo grad je bio prekriven bilbordima sa reklamom jubilarnog 40. filmskog festivala koji se održavao od 01. do 09. jula. Bilo je puno promocija sponzora festivala. Projekcije filmova su se održavale da desetak mesta, a velika dvorana pod nazivom Termal je bila u centru pažnje zbog velikih premijera. Na platou ispred dvorane bio je postavljen šator sa nekoliko tezgi jeftine brze hrane

Na stotine mladih ljudi sa velikim akreditacionim karticama je neprestano cirkulisalo ulicama ovog mirnog grada tražeći dobar film. Veoma je popularna vrsta keksa (kojoj sam zaboravio ime) veličine male gramofonske ploče ispunjena različitim ukusima. Cena je uglavnom svuda 30 kruna. Na potezu od Vridelne do dvorane Termal je na desetine toplih izvora sa kojih u svako doba dana možete natočiti vodu. Postoji pet kolonada pod kojima su izvori. U Mlinskoj kolonadi , koju je projektovao Jozef Zitek, preko dana se održavaju koncerti i predstavlja jedan od simbola grada. Građena je u novom renesansnom stilu u dužini od 132 metara i prekriva pet lekovitih izvora. Pred Gradskom kućom je odlično uređen gradski park sa fontanom na kome se cvećem svakodnevno ispisuje datum. Suveniri su za desetinu jeftiniji nego u Pragu i u ponudi su razni keramički proizvodi. U radnji suvenira Preciosa sam sasvim slučajno upoznao prodavce koji su srpske i makedonske nacionalnosti. Preporučili su mi da posetim Muzej Jana Bešera, tvorca čuvene rakije – Bešerovke. Nalazi se u Masarikovoj ulici, blizu autobuske stanice, ali je zbog praznika bio zatvoren, što me nije sprečilo da u radnji ipak kupim jednu bocu. Otvorio sam je tek kada sam došao u Beograd i odmah zažalio što nisam kupio više.

Poslednji polazak autobusa za Prag u letnjim mesecima je u 21 čas. Pošto nisam u dolasku rezervisao kartu za povratak, bio sam prinuđen da se borim za preostalih pet mesta, jer je ceo autobus bio rezervisan.

Poslednjeg dana boravka u Češkoj sam planirao posetu praškog kvarta Višehrad i čuvenom boemskom zamku Karštajn. Recepcionarka hostela mi je savetovala da u zamku budem oko 13 sati, jer je tada manja gužva. Odlučio sam da posetim deo grada koji se zove Višehrad. Najzanimljivije je brdo kojim dominira Crkva Svetog Petra i Pavla, a na groblju pored nje su sahranjeni mnogi češki velikani.