Na ogromnoj i modernoj železničkoj stanici možete da dobijete sve potrebne mape i uzeti bicikl (uz depozit od 20 franaka koji se vraća) i na taj način razgledati grad.
Ovaj srednjevekovni gradić okružen je rekom Are. Krajem XII veka Vojvoda od Zaehringena osnivao je grad koji je dobio ime po životinji koja je prva ubijena u okolini – medvedu. Od tada pa sve do današnjih dana medved je amblem grada. Tokom XVI i XVII veka sazidano je puno interesantnih zgrada u Renesansnom stilu. Od 1848. godine Bern je glavni grad Konfederacije. Stotinak metara od železničke stanice je Baren plac kojim dominira Bundeshaus, sedište Švajcarskog parlamenta.
Na platou ispred parlamenta je neobična fontana – vodoskok bez ikakvog znaka raspoznavanja, te vas može propisno iznenaditi i poprskati. Stari deo grada je živopisan i pod zaštitom UNESCO-a. Na vremenskom tornju (clocktower) iz 1530. godine, svakih sat vremena se na satu odigrava mali performans figura inspirisanih istorijskim ličnostima. Sa Kazino placa, ulica Heren vodi do Minster Katedrale iz 1421. godine koja je napravljena u kasnom Gotičkom stilu. Sa vrha tornja visine 100 metara se grad doživljava iz ptičje perspektive. Video sam kuću u kojoj Albert Ajnštajn živeo nekoliko godina početkom XX veka. Kasnije sam se prošetao do obližnjeg brda sa kojeg se vidi najlepši zalazak sunca, kako kažu stanovnici Berna.
Vozovi ka Cirihu saobraćaju na svakih pola sata i moj povratak je bio više nego zanimljiv. Naime, u blizini Ciriha je došlo do otkazivanja lokomotive i voz je stao. Mnogi su počeli da paniče jer su pomislili da je u pitanju teroristički napad. Jedan momak mi je rekao da su već tri lokomotive otkazale ili se zapalile od početka godine. Bilo je dosta putnika uznemirenih zbog činjenice da gube voz za Budimpeštu, ali su kondukteri javili centrali te je voz čekao. Da mi je neko pričao da se tako nešto može desiti u Švajcarskoj, ne bih poverovao.
