| Evropa 2004 | |
|
Brisel, Belgija (Bruxelles, Belgium)
Tekst i fotografije: Miroslav Golubović Do Brisela se preko Genta putuje sat vremena. Sišao sam na Nord stanici jer se hostel nalazi blizu botaničke bašte. Prvi utisak koji sam stekao je bio loš, jer je stanica bila veoma prljava a i sam kraj nije plenio sigurnošću. Hostel Chab nosi naziv Vinset Van Gogh po tome što je ovaj slavni slikar proveo u toj zgradi dve godine. Hostel ima sve što je potrebno. Uveče možete igrati bilijar u velikoj zastakljenoj bašti, piti jeftino pivo i upoznati sjajne ljude.
Pošto je počela da me hvata panika zbog nedostatka novca, odlučio sam da ne kupim trodnevnu muzejsku kartu po ceni od 30 evra koja pruža besplatan ulaz u preko 30 muzeja i besplatan prevoz. Tu sam napravio prilično veliku grešku jer sam nakon tri dana potrošio preko 50 evra za muzeje i prevoz po principu: «kada sam već ovde zašto da ne posetim i …»
Koning ulicom sam stigao do kongresnog platoa sa koga se pruža lep pogled na velike hotele i poslovne zgrade. U blizini je katedrala Svetog Michaela et Gudule, nacionalne crkve Belgije. Gradnja ove gotičke katedrale je počela 1226. i trajala je oko trista godina.
Muzej grada se nalazi u neo-gotičkoj zgradi preko puta gradske kuće Hotell de Ville i nosi naziv «Maison du Roi». Posvećen je burnoj istoriji Brisela. Izloženo je nekoliko oltara, predmeta od porcelana, vrednih slika, skulptura i kostima za Menekena koji piški. Ulaz za studente je 2.5 evra.
Jedna od najpopularnijih ali najneobičnijih atrakcija je Maneken koji piški. Bronzana statua, koju je napravio Jerome Duquesnoy Stariji je postavljena 1619. godine. Nakon što je ukradena i uništena, napravljena je kopija i ponovo je stavljena na mesto 1817. godine. Guverner Brisela je još davne 1698. godine naručio odelo za manekena i time otpočeo tradiciju koja je opstala do danas. Mnogi zvaničnici koji su dolazili u posetu Briselu su donosili odela za manekena. Oko 400 kostima je izloženo u gradskom muzeju.
Kraljevski trg se nalazi u gornjem delu grada. Dominira crkva Sint Jacques op Koudenberg. Preko puta je smešten Muzej Lepih Umetnosti. Muzej je veoma bogat vrednim umetničkim delima, te vredi samo zbog njega doći u Brisel. Dovoljan je podatak da je deo sa umetničkim delima iz XX veka smešten na osam nivoa pod zemljom. Podeljen je na četiri dela; 15 i 16. vek, 17 i 18., 19. i 20 vek. Ulaz je pet evra i potreban je ceo dan kako bi ste na brzinu videli sve. Kraljevska palata je sedište Belgijske monarhije. Gradnja je počela 1820. godine na mestu Coudenberg palate. Tek pod Leopoldom II je spoljašnost završena. U trenutku moje posete palata nije bila dostupna javnosti.
Još u toku pre podneva razgledajući glavni trg, video sam da se odvijaju završne pripreme za večernji koncert. Pripremajući putovanje znao sam da će biti veče jazz muzike te sam predpostavio da je to to. Međutim, uveče, tek na kraju koncerta, koji je trajao dva sata, shvatio sam da sam totalno promašio mesto i da je koncert koji sam očekivao održan u Bru-parku kod Atomijuma. Bez obzira na promašaj, koncert popularne flamanske narodne muzike bio je fenomenalan. Muzika je bila zanimljiva, a ambijent koji su veoma kvalitetni izvođači stvorili u kombinaciji sa neobičnim okruženjem Markt trga, učinili su da ovo veče bude nezaboravno.
Oblačno vreme me nije sprečilo da odem u Bru park napravljen pedesetih godina prošlog veka. Tada je čitava oblast preuređena za održavanje Svetskog sajma, EXPO-a, a za tu priliku je posebno napravljen 1958. godine Atomium, delo arhitekte Andrea Waterkeyna. Imam utisak da na slikama i filmovima izgleda mnogo veće i atraktivnije. Uživo je daleko manji. Sem Atomiuma tu je i Kinepolis, kompleks bioskopskih sala, Oceade; mali akva park koji preko interneta izgleda super, a uživo smešno. Čitavu celinu zaokružuje stadion Hejsel koji je postao poznat po nemilom događaju kada je 20 ljudi usled panike izgubilo živote 1985. godine.
Metro saobraćaj je veoma efikasan. Brzo se stiže do odredišta i sa više presedanja. Stekao sam utisak da je mnogo brži od pariskog metroa. Stigao sam do Parka Ćinkveantener (Cinqueantenaire) napravljenog povodom zlatne godišnjice nezavisnosti Belgije 1880. godine. Ogromna palata napravljena za istu priliku danas je pretvorena u muzeje. U sredini se nalazi Trijumfalna kapija, napravljena po ugledu na parisku.
U palati su smešteni muzeji Istorije, Vojske i Automobila. Posetio sam ovaj poslednji jer su ostali zatvoreni ponedeljkom. Muzej automobila ima jednu od najboljih kolekcija oldtajmera na svetu. Videćete vozila svih namena stvorenih u preteklih 100 godina. Napravljen je poseban prostor za kočije, vatrogasna kola i razna službena vozila. Izložen je jedan od prvih primeraka čuvene Bube iz 1948. godine, kao i na desetine modela Forda, Mercedesa, Ferarija, Lamburginija proizvedenih pre nekoliko godina. Zanimljiva je prodavnica autića koja nudi nekoliko hiljada modela za ljubitelje automobilizma. Cena ulaza je 4.7€ za studente.
U blizini parka je kompleks najvažnijih institucija Evropske Unije. Same zgrade ne izgledaju nešto posebno. Na stotine ljudi neprestano ulaze i izlaze i odaju utisak opšte nervoze. Za vreme održavanja nekog kongresa ili Evropske Skupštine se ceo kraj blokira i nedostupan je javnosti. Popodne sam razgledao radnje u samom centru grada, prodavnice ploča sa veoma starim kolekcijama. Uveče sam u hostelu upoznao dvoje zanimljivih Šveđana koji se bave socijalnim radom. Mark ima 20, a Tara 26 godina. Oduševili su se kada sam im rekao da sam iz Beograda jer su neposredno pred dolazak u Brisel proveli nedelju dana u glavnom gradu Srbije. Bili su oduševljeni smeštajem u hostelu Jelica, hranom, ćevapčićima ali i kako kažu veoma burnim noćnim životom. Posebno su naglasili da su prijatno iznenađeni gostoprimstvom koje su osetili od ljudi koje su upoznali.
Za tri dana boravka u Briselu gotovo da nisam video prave Belgijance. U centru su uglavnom turisti, a van centra Brazilci, Turci i drugi doseljenici. U radnjama uglavnom rade ljudi poreklom sa Bliskog istoka. Uveče su ulice bile neverovatno puste. Mislim da su dva dana sasvim dovoljna za glavni grad Belgije. Kada bih morao da kažem koji me je grad do sada najviše razočarao, rekao bih da je to Brisel. Očekivao sam mnogo više. Fasade zgrada nisu kao u Nemačkoj ili u Austriji. Sve je nekako nabacano, bez sklada koji vlada u ostatku Evropske unije. Korisni linkovi: www.stib.be/netplan-plan-reseau.html?l=en Prosledite prijateljima... 
|
|
| < Prethodni tekst | Sledeći tekst > |
|---|
