Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Voz je stigao na stanicu Zoologisher Garten. Osoblje železnice mi je na pitanje, da li interrail karta važi i za lokalne vozove koji saobraćaju Berlinom i okolinom, odgovorilo ljubazno i potvrdno. Gradskim vozom sam nekoliko stanica stigao do stanice Friedrichstrasse.

Do hostela sam pešačio manje od pet minuta. Heart of Gold hostel je pre nekoliko godina potpuno renoviran. U prizemlju su smeštene recepcija, trpezarija, kafić, a na spratovima su uglavnom četvorokrevetne sobe. Boravak je bio veoma prijatan. Bezbednost je na visokom nivou jer se u sobe može ući isključivo sa kodiranom karticom a svuda su postavljene kamere. Nakon što sam ostavio stvari, odmah sam pohitao u obilazak grada.

Iza hostela nalazi se galerija Tacheles, ruiniranog izgleda, veran prikaz stanja u kome se istočni Berlin nalazio za vreme izolacije. Zgrada je nekada bila tržni, nakon čega je pretvorena u kulturni centar. Čitava okolina zgrade i detalji fasade sa dvorišne strane oslikavaju vreme nemaštine koje je nateralo mlade ljude da svoj revolt izraze kroz mnogobrojne grafite - mala umetička dela.

Nova Jevrejska sinagoga se nalazi u istoj, Oranienburger ulici. Danas je to najvažnija jevrejska institucija u Berlinu. Gradnja je završena 1866. i tada je primala 3200 vernika. Tokom Kristalne noći ( Kristall-nacht) 9. novembra 1938. pretrpela je znatna oštećenja kada je pokrenuta organizovna masovna akcija napada na Jevreje i njihove posede širom zemlje. Ono što nije tada, uništeno je u ratu, pa je tek od 1988. do 1995. potpuno obnovljena. Moguće je popeti se na centralnu zlatnu kupolu i videti slike ruševina.

Prošavši park i videvši češke tramvaje, identične onima sa beogradskih ulica, stigao sam do Berlinske Protestantske katedrale. Njen današnji izgled je nastao u periodu od 1894-1905 u neo-baroknom stilu po planu Juliusa Rahdorfa (Julius Rachdorff). Unutrašnjost krase Sauerove orgulje, te zlatni oltar ukrašen slikama 12 apostola. Centralna kupola je visine 70 metara i pruža neverovatan pogled na ostatak Berlina. U podzemnom delu su izloženi sarkofazi sa posmrtnim ostacima kraljevskih porodica koje su vladale u različitim periodima.

Kvart Svetog Nikole (Nikolaiviertel) je nekada sadržao najstarije kuće Berlina na obali reke Spre, uništene za vreme rata. Godine 1989.završena je detaljna rekonstrukcija, čime je vraćen izvorni izgled okarakterisan uskim ulicama ispunjenim kafeima, restoranima, dućanima i prodavnicama suvenira.

U potrazi za nekom turističkom kancelarijom dospeo sam do Alexander trga. Najveći trg Berlina je nekada nosio naziv Ochsenplatz tj. trg volova, da bi posetom cara Aleksandra II 1805. promenio naziv. Današnji izgled je dobio 1971, kada je završena petogodišnja sanacija zbog znatnog oštećenja za vreme rata.

Trgom dominira TV toranj, hotel, fontana Internacionalnog Prijateljstva i svetski sat. Nakon kupovine u nekom od mega marketa i ručkom u restoranu imate mogućnost da posmatrate vratolomije skejtera na posebno postavljenim rampama. U podnožju TV tornja je turistička kancelarija koja po razumnim cenama nudi mape grada, kao i mogućnost kupovine trodnevne muzejske karte po ceni od samo 6€ (12€ bez povlastice). Obuhvata vise od 30 muzeja najrazličitijih sadržaja.

Po ceni od 7,5€ se možete popeti na  pokretnu plaformu, visine od 207 metra. Zanimljiva je činjenica da je toranj napravljen baš u samom centru grada, kako bi nakon podele grada socijalistička vlast pokazala svoju ekonomsku (ne)moć, iako je gradnja uveliko bila započeta na obodu Berlina. Neposredno ispred tornja nalazi se Neptunova fontana kao i gradska kuća poznata kao «crvena» (Rotes Rathaus).

Na početku najvećeg bulevara Berlina, nalazi se Nemački Istorijski Muzej. Posetiocima su na raspolaganju mape, slike i razna dokumenta. Izložena je velika kolekcija najvećih nemačkih slikara 20.veka  Korinta, Kolvica, Nusbauma i Kepela (Corinth, Kollwitz, Nussbaum, Koeppel). Od mosta Schlossbrücke, pa sve do Pariskog placa odnosno Branderburške kapije, prostire se najlepši bulevar grada poznatiji kao «ulica pod lipama» (Under Linden Strasse).

U ovoj nekada perifernoj, a danas najznačajnoj oblasti, smeštene su Opera, nekadašnja palata princa Hajnriha (Heinrich), a danas univerzitet Humboldt, akademska biblioteka i mnoge druge značajne ustanove. Skoro se na svakom uglu nalazi neka galerija, pa sam tako stigao do jednog od najlepših Evropskih trgova. Gendarmenmarkt (trg žandarmerije) nosi naziv od 1866. godine.

Na njemu je prvo sazidana Francuska katedrala 1705, potom Nemačka katedrala, poznatija kao Nova crkva 1708. i na kraju koncertna dvorana napravljena po planovima čuvenog arhitekte Karla Fridriha Šinkela (1781-1841). Svakog leta, početkom jula se na trgu pravi serijal koncerata klasične muzike sa vrhunskim izvođačima.

Podela Berlina, a i cele Nemačke ostavila je duboke posledice najviše na stanovništvo izolovanog dela. Checkpoint Charlie je najpoznatiji granični prelaz kontrolisan od strane američke vojske. To je mesto gde je na desetine ljudi izgubilo živote pokušavajući da spas nađu prebegom u zapadni deo. Ubili su ih istočno-nemački policajci koji nisu dozvoljavali svojim građanima da napuštaju zemlju bez posebnih dozvola. Na improvizovanim tezgama se mogu kupiti suveniri kao što su lisice, crvene marame, zastave SSSR-a, obeležja komunističkog vremena.

BERLINSKI ZID (uokviren pasus sa slikom muzeja ili zida)

Nakon kapitulacije Nemačke, Berlin biva podeljen na četiri dela, po istom principu kao i Nemačka i Austrija na Američki, Ruski, Francuski i Britanski deo. Početkom hladnog rata dolazi do velikog prelivanja stanovništva iz ruskog dela u ostatak. Da bi sprečile dalji gubitak stanovništva, vlasti odlučuju da preprekom onemoguće stanovništvo da bespovratno napušta zemlju. Tako 13.08.1961. počinje da se gradi zid koji je okružio zapadni Berlin dužinom od 155 kilometara.

Jedina veza zapadnog Berlina sa ostatkom Zapadne Nemačke bio je autoput. Zgrade koje su graničile dve razdvojene strane su bile zazidane i po prozorskim okvirima. Postojalo je čak četiri generacija zida tj. modernizovanja blokade. Poslednja, postavljena 1975 bila je visoka 3,6 metara. Na zidu je poginulo oko 180 ljudi po zvaničnim podacima. Političkim dogovorom je 09.11.1989, nakon masovnih protesta, došlo do odluke da se Nemačka ponovo ujedini i sruši zid.

Mauer ili Zid muzej posetiocima nudi prikaz predmeta i raznih drugih rekvizita korišćenih za bežanje iz istočnog dela grada. Ljudi su koristili sve načine kako bi pobegli. Spajani su koferi, menjani rezervoari automobila, kako bi se manje osobe smestile. Jedan od najvećih uspeha je kopanje tunela 1964, između dve zgrade razdaljine nekoliko desetine metara. Podzemne vode su poplavile tunel, ali broj od 57 pobeglih osoba predstavlja najmasovniji beg.

Posebno su zanimljivi predmeti korišćeni za komunikaciju u vidu boca za dezodoranse sa radio odašiljačima. U prodavnici suvenira komadići zida koštaju oko desetak evra. U blizini muzeja je sačuvan deo zida ispod koga je smeštena izložba pod nazivom «Teror». Izloženo je stotine slika slikanih iz aviona. Zid je sačuvan u dužini od 50 metara, ali je prvi fasadni sloj sastrugan do armature, kako bi se komadići prodali. U neposrednoj blizini hostela sam video nekoliko ruiniranih zgrada  sačuvanih, barem za sada, da podsećaju na jezivo vreme. Cimeri iz hostela su mi savetovali da za kraj dana posetim zgradu parlamenta.

Za desetak minuta sam stigao i zatekao veliki red. Imao sam sreću, uspevši da uđem u minut do deset. Ulaz je potpuno besplatan, ali su česta višesatna čekanja (www.bundestag.de). Turistima je dozvoljena samo poseta terasi sa koje nastaje staklena kupola visoka 24 metara. Samo kupola je napravljena od 800 tona čelika i 400 tona stakla. Odvojenim stazama, spiralno upletenim, možete se popeti, odnosno napustiti vrh.

Gradnja Reichstaga je završena 1894.god., da bi 1918. godine nakon kolapsa Nemačke Imperije sa istog balkona bila proglašena Republika Nemačka. Misteriozna vatra 27.02.1933 uništava unutrašnjost ovog zdanja i najavljuje smrt parlamentarne demokratije, dolaskom Adolfa Hitlera. Tek nakon pada zida i odluke ujedinjenih strana da se savezni parlament vrati u Reichstag, dolazi do temeljne rekonstrukcije objekta. Samo su spoljni zidovi sačuvani. Ponovo je otvorena 1999. godine.

Ponovo Berlin

Po povratku u Berlin sam u poslednjem trenutku odlučio da, umesto u hostel, nastavim obilazak grada. Sišavši na Postdamer trgu, našao sam se okružen novim, modernim zdanjima. Izgradnjom železničke stanice početkom prošlog veka, Postdamer trg je postao najprometniji deo grada. U ratu je razrušen, a podelom Berlina na Istočni i Zapadni se nalazio na ničijoj zemlji. Nakon pada zida je izgrađen iznova.

Trgom dominira staklena zgrada nemačke železnice, kao i sedište Dajmler Krajslera. Sony centar je smešten na Kemper placu. Okružen je sa sedam poslovnih zgrada, a pokriven specijalnim krovom, koji u kombinaciji sa fontanama čine ovaj trg futurističkim. Tržni centar Arkaden, bioskopski kompleks, nekoliko kazina i Discovery channel centar, samo su deo poslovnog kvarta. 

Krenuvši ka Branderburškoj kapiji ugledao sam spomenik posvećen pogubljenim Jevrejima za vreme Drugog Svetskog rata. Na površini od 1,9 hektara, postavljeno je 2700 kamenih spomenika dužine 2,38m i širine od 0,98m, a različite visine. Arhitekta, Njujorčanin, Peter Ajzenman je predvideo da posetioci mogu da uđu sa svih strana u ovaj jedinstveni spomenik, koji predstavlja groblje.

Brandenburška kapija je sigurno najveći simbol Berlina. Za vreme podele je bila van funkcije jer je zid bio udaljen samo nekoliko metara. Konstruisana je 1788-91. god po ugledu na Atinski Akropolj, a po planu C.G. Langhansa. Danas je zatvorena za saobraćaj kako bi posetioci nesmetano uživali u njenom izgledu i provodili vreme na Pariskom trgu. Uveče sam sa cimerima iz sobe (Amerikancima) bio u jednom od mnogobrojnih kafića u Oranienburger ulici. Pivo na točenje je od 2 a žestoka pića od 2,5€.

Činjenica da kupljena karta u Potsdamu važi dva dana i za najveći i najlepši kompleks u Berlinu, odlučio sam da to, naravno, iskoristim. Šarlotenburg zamak  je napravljen kao letnja rezidencija za Sophie Charlote, ženu Fridriha Trećeg. Centralni deo sa kupolom je završen 1699., po planovima Neringa i Grunberga. Nakon krunisanja Pruzijskog vođe u kralja Fridriha Prvog, palata je proširena po ugledu na Versaj. Ogroman vrt je danas zelena oaza, kako za turiste, tako i za stanovnike Berlina.

Prelepo jezero, kao i redovi vinove loze, čine ovaj kompleks posebnim. Najangažovaniji arhitekta tog vremena Šinkel, projektovao je mauzolej u obliku hrama, u kome su smešteni sarkofazi Kraljice Louise i Fridriha Viljema Trećeg. Isti arhitekta je projektovao i teatar u kome su sada izložene slike, nameštaj i skulputure sa početka 19. veka. Belveder je izgradio Langhans. Tu je smeštena zanimljiva izložba kolekcija kraljevskog porcelana.

Jedno od mojih najvećih interesovanja je bila Berlinska filharmonija. Nakon završetka rata i naravno uništavanja sale, 1955. godine na konkursu pobedjuje kontraverzan projekat arhitekte Hansa Scharouna. Završena je 1963. nekoliko stotina metara daleko od zida. Arhitekta nije želeo bilo kakvu simetriju, kako u holu tako i u sali. Sedišta kojih ima 2500 okružuju binu sa svih strana. Primetio sam da su nasloni stolica različite visine u odnosu na mesto gde se nalaze.

Tako na balkonu nasloni idu i do 50 cm iznad slušalaca kako bi se poboljšala akustika. Napravljena je i manja sala sa 1000 mesta isključivo za kamernu muziku. Do dana današnjeg, u istoriji dugoj 110 godina, promenjeno je samo pet šef-dirigenata; Nikiš, Furtvengler, Karajan, Abado i danas aktuelni, Ser Sajmon Retl (Simon Rattle). Danas se ovaj orkestar svrstava u grupu najboljih na svetu. Poseta je besplatna uz pratnju vodiča, svakim radnim danom od 13h. Dobio sam na poklon dupli CD Emi izdanja, sa izvođenjima orkestra, pod palicama svih dirigenata počev od 1906. godine.

Tirgarten ulicom sam dopešačio do Kurfursterdama, kojim dominira crkva cara Viljema (Kaiser-Wilhelm-Gedaechniskirche). Sačuvana je samo kula, prepoznatljiva po oštećenom vrhu. Odmah uz kulu sazidana je neobična crkva, sa plavim staklom i izdvojenom šestostranom kulom. Nekadašnji centar zapadnog Berlina je prepun letnjih bašti, restorana, velikih robnih kuća čine ovaj kraj veoma privlačnim i urbanim.

Sa Zoologisher Garten stanice sam se uputio na čuveno muzejsko ostrvo koje okružuje reka Špre. Ostrvo je pod zaštitom UNESCO-a i smešteno je pet muzeja; Stari(Altes) muzej, Novi (Neues) muzej, Stara nacionalna galerija (Alte Nationalgalerie) , muzej Bode i Pergamon muzej. Odlučio sam da posetim ovaj poslednji. Sadrži kolekcije islamske, drevne blisko-istočne umetnosti i Antike (collection of classical Antiques)

Na kraju radnog vremena muzeja sam se još jednom prošetao sa Aleksander trga do Brandenburške kapije, ispred koje je bila promocija letnjih olimpijskih igara u Atini. Glavni sponzori Samsung i Coca Cola, delili su razne poklone, majice, balone, i besplatno slikanje na zidu sa Coca-colom. Po povratku u hostel sam gledao polufinalnu utakmicu evropskog prvenstva Portugal - Holandija. Navijao sam za Holandiju kako bih finale pratio sa amsterdamskog Dam skvera, međutim nije bilo tako.

Upoznao sam dve Amerikanke koje tri meseca provode na putovanju. Iz Grčke nisu htele da idu preko Srbije, već preko Bugarske. Tamo su imale problema sa putnicima u vozu, jer su im rekle da su Amerikanke. Takođe, za stolom su bila dva sjajna Australijanca, te je bilo zanimljivo gledati kako se nadmudruju sa Amerikankama, što zbog jezika, što zbog politike. Ali već nakon prvog piva su sve barijere nestale. Posle smo svi zajedno igrali stoni fudbal i sjajno se zabavljali. Posetite www.berlin.de.

Galerija fotografija Berlina

Korisni linkovi:

www.berlin.de/english/

www.visitberlin.de/index.en.php

www.berlin-airport.de/EN/

www.berlin-welcomecard.de/

www.bundestag.de/

www.berlinerfernsehturm.de/home_en.asp