| Evropa 2003 | |
|
Pariz, Grad svetlosti i špriceva
Pariz je grad koji odmah osvaja
bogatom istorijom, arhitekturom i neprevaziđenim šmekom. Video sam skoro sve
najpoznatije spomenike, trgove i simbole grada poput Trijumfalne Kapije,
Ajfelovog tornja, Katedrale Notr Dam i brda Monmartr. Uspeo sam i da se
prošetam kvartovima u koje turisti ne zalaze.... čak je kraj Sene jedan
nakorman meni i nekolicini prolaznika izvršio performans zabadanja igle u venu,
u sred bela dana... Žurilo se čoveku...
Šetnja od stanice do
hostela
Do glavnog grada Francuske sam stigao noćnim vozom iz Minhena. Vožnja je
trajala oko 13 sati. U spavaćim kolima sam se potpuno naspavao i bio spreman da
odmah idem u obilazak. Voz je pristigao na stanicu Gare de L’Est.
Pokupio sam besplatnu kartu na info pultu i krenuo peške ka hostelu za koji sam
imao rezervaciju bulevarom Mažent (Magenta). Jutro je bilo divno. Osetio
sam miris kroasana i bageta kada sam prošao pored jedne male pekare.
Krenuo sam u ka trgu Pigal i lako našao ulicu D’ Orsel u
kojoj se nalazi hostel La Village.
Hostel La Village
U prizemlju trospratne zgrade je kafić čiji su zidovi prekriveni
listovima novina. Već je bilo desetak bekpekera koji su se probudili i spremili
da idu dalje ili su došli od nekud kao i ja. Neki su prelistavali novine a neki
Lonley Planet vodiče. Slatka radnica mi je dala ključ od sobe i sve objasnila.
Poslužila me je savršenom, toplom čokoladom. Upoznao sam australijanca koji je
planirao da u Evropi ostane tri meseca. Planirao je da poseti i Balkan.
Zaštitni znak hostela ali i Monmartra je umiljata crna mačka. Odmah
sam otišao do moje sobe. Noć u petokrevetnoj sobi sa kupatilom je koštala 21€.
Soba je u dvorištu iz koga se vidi deo crkve Sveto Srce (Sacre Coeur).
Dva kreveta su bila na sprat a jedan singl. Cimeri su već bili budni pa smo se
odmah upoznali. Ovaj hostel je bio daleko bolji od predhodnog pa sam uživao i
znatno bolje spavao, najviše zahvaljujući antifonima za uši.
Preko puta hostela je veliki supermarket Champion. Kupio sam malo
pakovanje putera, kobasicu u vakum pakovanju, nekoliko paradajza, voće i
naravno baget. Posle doručka sam obleženu kesu sa mojom hranom stavio u veliki
frižider u hostelu. Tako sam sa samo 7€ imao hrane za doručak i večeru za
narednih nekoliko dana.
Napomena:Hostel La Vollage je 2008.renoviran. sada su cene znatno više. Preporučujem
Woodstock hostel koji se nalazi petsto metara dalje.
Parkiranje u
milimetar
Hodajući ulicom sam čuo neko lupanje. U sledećem trenu sam shvatio da se
neko uparkirava. Parking mesta su minimalne dužine pa je veoma teško uparkirati
i Citroen C3 a kamoli neki veći model. Razmak između dva vozila je toliko mali
da čuvek jedva može da provuče noge. Od tada sam malo više zagledao branike i
primetio da su na mnogim vozilima ulubljeni ili polomljeni. I pored brojnih
javnih garaža teško je naći slobodno mesto koje se plaća oko 3€ po satu.
Parižani vole brzu hranu što se može zaključiti po brojnim pekarama i
radnjicama. Prodaju se sendviči (od 3 do 7€), kroasani (od 1 do 4€) i bagati od
0,4€ po komadu.
Luksemburgška palata,
Panteon, Site....
Prvo sam otišao do železničke stanice Austerlitz kako bih napravio
rezervaciju za TGV do San Sebastiana (moje sledeće destinacije). Doplatu
za rezervaciju sam platio samo tri eura. Ispred stanice je prirodno istorijski
muzej (Museum National D’Historie Naturelle).
Prvo sam žutom metro linijom stigao do stanice Chaul de Gaulle i
zelenom put nastavio do stanice Bir Hakeim kako bih video čuven Ajfelov
toranj. Oko čeličnih nogu tornja su trčkali
crnci koji prodaju suvenire za euro ili dva. Gužvu pred blagajnom su stvorili
japanci i kinezi. Nekako mi je bilo neobično da posmatram građevinu koju sam
toliko puta video na televizi i po raznim emisija i fotografija. Sada kada sam
se našao ispod nje, osećao sam se kao da zavirujem pod nečiju suknju.
Na izlasku iz istanice su stajala dva naoružana
čuvara sa psima. Nešto su mi rekli ali ih nisam razumeo. Devojka koja je bila
iza mene je shvatila da ne razumem francuski pa mi je na engleskom rekla da
poništenu kartu provučem kroz aparat. Na taj način kontrolišu ko je preskočio a
ko nije.... oni koji se švercuju znaju na kojim stanicama postoje ovakve
kontrole....kazna za nemanje karte je 54€.
Latinski kvart i “bockanje”
Sunce je počelo da zalazi oko 21:45h. Tek sam tada shvatao da je Pariz
bukvalno grad svetlosti. Na ulicama Latinskog kvarta je bila velika
gužva. Jedan do drugog su načičkani brojni restorani različitih svetskih
kuhinja. Vidi se da su namenjeni turistima. Parižani pak odlaze u neke koji su
na manje prometnim mestima a samim tim i
jeftiniji.
Na platou ispred crkve Notr Dam su skejteri postavili platformu pa
su izvodili vratolomije pred brojnim gledaocima. Treba obratiti pažnju na torbe
i džepove jer ima lopova. Šetao sam se stazama uz reku. Džogeri, turisti ali i narkomani
koriste reku da se sklone od gradske buke i da “ubrizgaju” sintetičke supstance.
Do hostela sam se vratio metroom. Ćaskao sam sa amerikancima. Bilo je
interesantno čuti njihove utiske o Evropi i evropljanima.
Trijumfalna kapija,
Konkord, Ric, Luvr....
Sledećeg dana sam pešice došao do Trijumfalne kapije. Nisam znao
da je moguće popeti se na krov koji je na visini od 54 metra. Cena je oko 5€. Spiralne
stepenice vode do vrha. Pogled na ceo Pariz je odličan i mislim da je odlična
zamena Ajfelovom tornju. Sve se vidi; i bulevari i La Difans,
finansijski deo grada, Monmart, trg Konkord, Luvr, Hotel
Invalida, Monparnas kula....
Proveo sam celo popodne u Luvru i uspeo sam da vidim samo dvadeseti deo tog ogromnog muzeja. Preporučujem vam da uopšte ne pokušavate da vidite sve u jednom danu jer je, jednostavno, nemoguće. Obišao sam krilo sa slikama umetnika iz XVII i XVIII veka.
Veče na Monmartru
Uveče sam sa dva cimera i još tri devojke iz hostela osetio noćni život.
Prvo smo bili na trgu Pigal. Preko dana rade sexy šopovi a uveče i noćni
klubovi. Najpoznatiji je Mulen Ruž. Cena karte se kreće od 80 do 160€.
Prvo smo sedeli u jednom kafiću gde je jeftinije pivo 6€.
Potom smo prošli pored nekoliko diskoteka a na kraju završili na
stepenicama ispred crkve Sakr Ker. Odatle je ceo Pariz kao na
dlanu. Našli smo nekoliko praznih stepenika i seli. U jednom obližnjem dućanu
smo kupili nekolliko flaša jeftinog vina, po ceni od 3,5€ po boci.
Monmartr, opera,
hotel Invalida Sledeće jutro sam proveo na Monmartru. Do crkve Sacre Coure (u prevodu Sveto Srce) vodi oko 250 stepenika. Postoji i žičara za one kojima penjanje predstavlja problem. Spustio sam prvo do groblja pa onda do opere. Na kraju sam bio u Hotelu Invalida koji je Napoleon napravio za svoje ranjene vojnike. U centralnoj kupoli se nalazi kovčeg sa posmrtnim ostacima Napoleona.
Jurnjava za vozom
Poslednjeg dana sam
se tokom prepodneva šetao ulicama Monmartra.
Bio sam i na istoimenom groblju na kome su sahranjeni mnogi poznati francuski
književnici. Popodne sam se sa železničke stanice Monparnas brzim vozom (TGV)
uputio u Španiju. Na stanicu sam došao pola sata ranije. Ispred svakog perona
je pano sa natpisom voza koji sa njega polazi.
Lako sam našao peron,
ali se broj postavljenog voza nije poklapao sa rezervacijom. Pitao sam nekoliko
ljudi ali nisu razumeli engleski jezik. Pitao sam i konduktera a on mi je
pokazao pravac ka lokomotivi. Pošto se vreme polaska brzinom svetlosti
približavalo postao sam nervozan. Dotrčao sam do lokomotive ali ni poslednji
vagon nije bio moj.
Vratio sam se ponovo
na glavni deo stanice misleći da se glavnom panou pojavio broj mog voza. Opet ništa.
Zaustavih još jednog konduktera. Rekao mi je da je na ovu postavljenu
kompoziciju, u nastavku, vezana još jedna. To nisam primetio kada sam bio kod
lokomotive jer je taj deo koloseka u obliku luka pa nisam mogao da vidim a ni
da predpostavim da je u nastavku ovog vezan još jedan voz.
Minut pred polazak voza
sam počeo da trčim sa teškim rancem. U poslednjem trenutku sam ušao u prvi
vagon,(onaj posle lokomotive) sekund pre zatvaranja vrata. Lako sam našao
vagon. Seo sam na jedino prazno, odnosno moje mesto.....
Bespotrebnog li
trčanja....čak se i ranac rasparao oko rajsveršlusa. Čim je voz krenuo i počeo
da ubrzava do magične brzine od 308 km/h zaboravio sam na bespotrebnu frku.
Retko ko ode iz Pariza a da ne kaže da će se jednog dana
vratiti. Put me je naveo da to učinim samo godinu dana kasnije i vidim i
posetim sve muzeje za koje nisam imao vremena prvi put.
Dodatne informacije
Prevoz
Karte za metro se mogu kupiti u
svakoj stanici. Pojedinačna karta je (bila) 1,3 a komplet od deset 9,8€. (u
2010.godini je cena karte 1,6 a kompleta 11,4€). Te karte se mogu koristiti za
vožnju svim prevoznim sredstvima u prvoj zoni, odnosno širem centru grada
(autobusima, tramvajima, metrooma i gradskom železnicom RER). Ista se može
iskoristiti i za žičaru koja vodi do crkve Sveto Srce. U gradskim vozovima,
RER-u važi Interrail karta (za svaki slučaj predhodno proverite ovu
informaciju).
Welcome kartice
Postoji mogućnost da kupite "Welcome Card" Pariza,
čija cena zavisi od broja dana korišćenja kartice. Ona omogućava ulazak u skoro
sve muzeje bez čekanja u redu što u slučaju Luvra i Versaja predstavjla veliku
prednost. Takođe imate veliki popust za vožnju brodom. Više informacija možete
naći na www.paris-touristoffice.com, www.visitparis.com ili www.paris.fr.
Prosledite prijateljima... 
|
|
Uspeo sam nekako da se snađem u lavirintu ulica koje su me dovele do Panteona.
Prešao sam ulicu i ušao u vrt Luksemburške palate. Bulevarom St.
Michel sam stigao do najpoznatije crkve Notr Dam. Video sam i skupštinu
grada te se uputio ka trgu Bastilja na kome je zgrada opere. 
| < Prethodni tekst | Sledeći tekst > |
|---|
