Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Mnogi moji prijatelji koji su bili u Kairu kažu da je grad užasno prljav i dosadan. U glavni grad Egipta sam došao nakon petonedeljnog putovanja po Indiji. Osećao sam se kao da sam u Švajcarskoj nakon svega što sam video i doživeo. Slažem se da nije lep i da je saobraćaj toliko intezivan da posle petnaest minuta svako pocrni od prljavštine. Piramide, hramovi, crkve, jeftini hoteli, odlična hrana ali i dobar šoping su "pozivnice" koje se teško mogu odbiti.

Odlazak taksijem do hotela Arabian Nights

Do Kaira sam stigao vozom iz Aleksandrije. U turističkoj kancelariji, na železničkoj stanici Ramzes (Mahattat Ramses), sam zamolio za pomoć. Imao sam napravljenu rezervaciju ali nisam znao kako da stignem do hotela. Ljubazna službenica je nazvala hotel i dobila instrukcije. Taksi sam platio 20 funti i do hotela Arabian Nights stigao za 15 minuta.

Nije bilo velike gužve na putevima. Grad mi se svideo, iako preovlađuje siva boja na fasadama. Taksista mi nije delovao kao čovek od poverenja pa sam pažljivo pratio znakove i usputne objekte što mi je narednih dana veoma pomoglo.

Renoviranje hotela je završeno nedelju dana pre mog dolaska. Predivnu, klimatizovanu jednokrevetnu sobu sam platio dva meseca ranije 25 egipatskih funti. Sada je cena skoro četiri puta veća jer se nalazi samo 300 metara od Kan el Kalilia,, (Khan el Khalili), poznatog bazara. Osoblje je bilo veoma, veoma ljubazno i predusetljivo. Na svako pitanje su imali odgovor i činili su sve da se osećam kao da sam u hotelu sa pet zvezdica.

Prošetao sam se do glavne saobraćajnice u potrazi za hranom. Kupio sam dinju kod jednog punijeg prodavca koji je odbio da mi vrati kusur. Samo je odmahnuo rukom. To me je razljutilo te sam mu zapretio da ću pozvati policiju. Odmah je vratio novac. Voće je veoma jeftino i preporučujem da kupujete u sporednim, a ne na glavnim ulicama zbog razlike u ceni.

Piramide, pravo svetsko čudo

Jedna od najvećih znamenitost Egipta, a i samog Kaira su piramide u Gizi. Nije baš jednostavno ali ni suviše komplikovano stići do njih samostalno. Turističke agencije nude ture koje su pet puta skuplje. Sa stanice Sadat, narandžastom linijom metroa sam stigao do stanice Giza te sam prešao veliki bulevar pasarelom i uz pomoć prolaznika sam ušao u autobus koji me je dovezao do piramida za 5 funti. Ulaznica u kompleks je 50 funti. U cenu nije uključen ulazak u same piramide.

Pazite se, ima puno prevaranata. Jedan je umalo uspeo. Naime, stajao je pored ulaza i pitao me je odakle sam. Rekavši mu da sam iz Srbije potpuno se oduševio. Rekao mi je da njegova sestra radi u našoj ambasadi u Beogradu i da nas voli. U to ime mi je dao komplet novčića, koje je bukvalno ugurao u moj ranac.

Odmah sam čuo srpski jezik jer je tu bila grupa jedne naše poznate agencije. Upitao sam mog novog prijatelja zašto i njima nije dao poklon jer su i oni iz Srbije. Samo je nastavio dalje da objašnjava istoriju piramida. Slikao me je ispred Svinge i u jednom trenutku je tražio novac. Čak je rekao da ima da mi vrati sitno ukoliko imam novčanicu od 100$?! Vratio sam poklon. Moram da priznam da sam u jednom trenutku naseo na priču.

Oko svake piramide sam se prošetao i uživao u saršenim građevinama starim oko 4400 godina. Ušao sam u Kefrenovu piramidu. To je doživljaj. Tunel je visine 70-ak santimetara a dužine pedesetak metara. Nekoliko puta se menja pravac i već posle samo deset metara je nesnosna vrućina. Na kraju tunela je grobnica u kojoj nema ničega ali sam boravak u tako spektakularnoj građevini je neopisiv. Kasnije sam se šetao i uspešno izbegavao vlasnike kamila koji su velikom brzinom spuštali cenu.

Po završetku obilaska piramida sam na trenutak svratio u restoran u kome je bilo jako mnogo turista. Cene su evropske. Verujem da agencije ili vodiči imaju solidan procenat jer samo sto metara dalje je ista hrana i piće pet puta jeftinije.

Kan el Kalil

Autobusom i metroom sam se vratio do glavne železničke stanice (metro stanica Mubarak). Prešao sam ulicu te na ćošku ulica Al Gumhurija (Al Gumhuriyya) i Al Kvablit (Al Qablit) naleteo na odličnu poslastičarnicu. Obavezno kupite tulumbe i sve ostalo što vam se svidi. Zaista su majstori. Kilogram košta 24 funte.

Vozači svoja vozila parkiraju bukvalno gde stignu. Često se dešava da ne možete da pređete ulicu zato što su motori parkirani i na pešačkom prelazu. Policajca to jednostavno ne zanima jer je i sam slično parkirao svoje vozilo. Puno mi je pomogao u snalaženju jer nisam imao plan grada. U turističkoj kancelariju su mi rekli da su sve karte podelili tako da sam morao da se snalazim. Nisam se ni jednom izgubio ili zalutao.

Jedna od najlepših četvrti grada je već pomenuta Kan el Kalil. Stotine prodavnica sa suvenirima, začinima, mirisima ali i zanatske radnje privlače brojne turiste. Potrebno je dobro cenkanje da bi ste dobili realnu cenu. Omanji simpatični prodavac mi je nudio parfeme iako nisam bio zainteresovan, jedan mililitar za jednu funtu. Na kraju je ponudio pet mililitara za isti novac.

Ukoliko želite da vidite bazar na kome su samo lokalci, pređite bulevar Al Azhar. Teško je proći od gužve. Tu nema puno suvenira već odeće i obuće koja je veoma jeftina. Prodavci stanu na stolice ili stolove i glasno izgovaraju svoje ponude. Tako se konkurenti nadvikuju i takmiče ko će dati bolju cenu. Postoji čak kutak u kome se prodaje sirov pamuk. Ima nekoliko radnji sa venčanicama, divnim haljinama i odelima za muškarce.

Druženje u hotelu

U hotelu sam sreo Džona koga sam upoznao u Internet kafeu u Delhiju. I on je posetio Dubai na jedan dan ali je odseo u hotelu sa tri zvezdice i platio noćenje 90$. Živi u Finiksu, Arizoni. Radio je šest godina kao profesionalni vojnik. Dao je otkaz i odlučio da proputuje svet za 15 meseci.

Kasnije su nam se pridružili njegovi sugrađani te smo prepričavali doživljaje na terasi hotela sa koje je dobar pogled na grad. Kupili smo lokalne specijalitete, testo koje podseća na picu ali je filovano sitnim mesom,  preliveno jajetom, povrćem i raznim začinima.

Obilazak Kaira

Sledećeg jutra sam takstijem, po ceni od 20 funti, otišao do džamije Muhameda Ali Paše (Muhammed Ali Pasha). Mislim da je jedna od najlepših u Kairu. Građena je od 1830. do 1857. godine. Nalazi se na citadeli, tvrđavi. Pogled na grad je fantastičan. U blizini je Vojni muzej.

Petnaest minuta mi je bilo potrebno da se peške spustim do džamija Sultan Hasan i El Rifai koje se nalaze jedna preko puta druge. Konstrukcija Sultan Hasanove Džamije je počela 1356. godine i trajala je sedam godina.

Egipatski muzej

Taksijem sam stigao do trga Slobode (Midan Tahrir) na kome se nalazi Egipatski Muzej. U njemu je kolekcija od preko 120 hiljada predmeta. Muzej je premali za brojne eksponate koji su od ogromnog značaja po civilizaciju te se zida novi, daleko veći.

Nisam želeo da koristim taksi za povratak u hotel već sam nasumice birao ulice. Prvo sam se prošetao obalom Nila. Tu su hoteli Interkontinental i Hilton ali i brojne poslovne zgrade. Ulice Kaira su prljave više od prašine nego od đubreta. Izbegavao sam da šetam glavnim ulicama već sam pronašao niz interesantnih džamija i objekata u sporednim.

Koptski kvart

Poslednjeg dana boravka sam crvenom linijom metroa stigao do stanice Mar Girgis, odnosno Koptik kvarta, koji se nalazi u starom delu Kaira. Posetio sam crkvu i manastir Svetog Đorđa (St. George) i Koptski muzej (Coptic, ulaz 40 funti, 20 za studente). Osnovan je 1908. godine i važi za jedan od najkompletnijih muzeja koji prikazuju Koptsku umetnost.

Otvorene su za javnost i crkve Svetog Serđia (St. Sergius), najstarija crkva u Kairu koja je od IV veka kada je nastala nekoliko puta rušena i ponovo zidana. Najstarija egipatska sinagoga Ben Ezra je bila zatvorena za javnost. Posetio sam i pravoslavo groblje.

Popodne sam proveo sa Džimom koga sam upoznao u hotelu. Šetali smo bazarom i posetili nekoliko prelepih džamija. Njegovi roditelji, kinezi, su se preselili u San Diego pre deset godina. Rekao mi je da je njegova majka bila dva puta prisiljena da abortira u Kini zbog restriktivnog zakona o rađanju. Završio je koledž i rešio da putuje sa devojkom po zemljama Bliskog Istoka.

Našli smo odličnu poslastičarnicu blizu hotela. Kupili smo kolače i za osoblje hotela i na taj način im se odužili za neverovatnu ljubaznost.

Kairo je poseban grad, sa velikom istorijom i tradicijom. Ima puno mana ali ih vrline sa lakoćom potiskuju.

Pogledajte fotopis Kaira