Mnogi moji prijatelji koji su bili u Kairu kažu da je grad užasno prljav i dosadan. U glavni grad Egipta sam došao nakon petonedeljnog putovanja po Indiji. Osećao sam se kao da sam u Švajcarskoj nakon svega što sam video i doživeo . Slažem se da nije lep i da je saobraćaj toliko intezivan da posle petnaest minuta svako pocrni od prljavštine. Piramide, hramovi, crkve, jeftini hoteli, odlična hrana ali i dobar šoping su "pozivnice" koje se teško mogu odbiti.

Aleksandrija me je na prvi pogled oduševila. Prelepe zgrade, miris mora, nedostatak gužvi  i mali broj turista nagoveštavaju gotovo idiličan grad. Mislim da nije potrebno pisati o značaju i istoriji ovog grada...

Direktna kopnena veza između Egipta i Jordana ne postoji što putnicima otežava kretanje. Umesto da se kopnom od Tebe do Akabe put od dvadesetak kilometara pređe za dvadesetak minuta preko Izraela neophodna je vožnja preskupim i nepouzdanim feribotom. Prvo sam udobnim autobusom iz Kaira putovao do Nuveibe oko sedam sati, pa sam četiri sata iz neobjašnjivih razloga udisao lepak u feribotu na relaciji Nuveiba - Akaba i na kraju ekspresno taksijem stigao sa još tri putnika do čuvene Petre.