Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Mislio sam da su najlepše evropske prestonice Beč, Pariz i Budimpešta. Čim sam se se prošetao Malom stranom, prešao Karlov most i razgledao stari deo grada koji je pod zaštitom Uneskoa shvatio sam da je Prag u ravni sa gore pomenutim gradovima. Grad na Vltavi važi za jedan od najočuvanijih gradova jer pretrpeo minimalna oštećenja tokom Drugog Svetskog rata. Danas je Prag, u svako doba godine, pun turista iz celog sveta.

Odlazak u hostel Arpakaj

Odmah po dolasku na železničku stanicu sam kupio sedmodnevnu kartu za prevoz za 280 kruna (1€= 31 kruna) i crvenom metro linijom stigao do odličnog hostela Arpakaj. Nalazi se nekoliko stanica tramvajem od centra. Sobe su čiste i prostrane dok je kuhinja odlično opremljena. Korišćenje Interneta na potpuno novim računarima, kao i WiFi, je besplatno.

U hostelu, a i u turističkim kancelarijama postoji ogroman pult sa vizit-kartama skoro svih znamenitosti, muzeja, parkova, zamkova, hotela i restorana. Slike su sa prednje strane, a mala mapa i adresa sa zadnje. Staju u novčanik i predstavljaju odličnu komunikaciju sa turistima. Nakon kraćeg odmora u hostelu, iz dela grada koji nosi naziv Smičov uputio sam se tramvajem nekoliko stanica do čuvene Male strane.

Obilazak Praga (Karlov most)

Kod zamene eura u češku krunu budite oprezni, budući da su ponude koje su jasno označene na menjačnicama, validne samo za velike transakcije. Tako umesto pristojnih 29 kruna, ako se ne raspitate dobro, možete dobiti 22, što vam može pokvariti uživanje.

Pazite na svoje stvari, pošto su džeparoši veoma vešti, što pokazuju policijski punktovi na najprometnijim mestima koji opominju turiste da budu obazrivi. Prva šetnja centralnim ulicama Praga je bila očaravajuća. Prosto nisam znao na koju stranu prvo da krenem, ali sam se pridržavao plana i stigao do Starog gradskog trga.

Gradski prevoz fenomenalno funkcioniše, vozila su čista, a na svakoj stanici je red vožnje za svaku liniju po satu. Prvo sam želeo da vidim Karlov most koji Malu stranu povezuje sa Starim gradom. Most je pravljen za vreme Karla IV 1357. godine, jer je prethodni most uništen u poplavi. Preko dana je velika gužva zbog ogromnog broja radoznalih turista, a uveče je lepo šetati, jer su tada prisutni mnogobrojni zabavljači.

U večernjim satima pogled sa mosta na ostale delove grada je božanstven.

Stari gradski trg (Staromestske Namešti)

Stari gradski trg ili Staromestske Namešti je jedan od najlepših Evropskih trgova. Za pet dana koliko sam proveo u Pragu, prošetao sam trgom barem 10 puta i svaki put sam bio oduševljen. Crkva svetog Nikole, Palata Kinski, stara Gradska kuća i mnogo drugih vrednih građevina mame hiljade turista.

Čuveni astronomski sat je napravio sajdžija Hanuš 1490. godine, a mehanizam sata, koji je i danas u funkciji, delo je Jana Taborskog. Sat pokazuje tri vremena: staro boemsko , današnje srednje evropsko i takozvano vavilonsko vreme. Takođe, ovaj unikatni sat prikazuje kretanje Sunca i Meseca kroz 12 horoskopskih znakova. Svakog sata mehaničke figure igraju oko znakova zodijaka, što čini pravi mali spektakl.

Šetnja do Narodnog muzeja

Šetao sam se Pariskom ulicom, te Jevrejskim kvartom koji sam sledećeg dana detaljno istražio. Atraktivne devojke su me prosto uvukle u Muzej erotike. Nedavno renoviran i moderno uređen, privlači pažnju uglavnom madih ljudi. Ulaz za studente je čak 150 čeških kruna. Praška kartica za muzeje i ostale atrakcije (Prague Card) nije postojala 2005. godine. Od 01. januara 2008. košta 38€.

Ulica Vaclavske Namešti me je po širini, ekskluzivnim radnjama i tržnim centrima podsetila na pariski bulevar Šanz Elize. Što se tiče brze hrane, skoro na svakom ćošku se u kioscima može kupiti roštiljska kobasica za 30 kruna, što je povoljno. Kebapa gotovo da nema, ali u Ulici 28. Rijna se preko dana održava mala pijaca sa izloženim voćem, sitnim drangulijama i, naravno, slatkišima.

Grad je pun turista, najviše Japanaca, Španaca i Nemaca. Čehinje su veoma zgodne i prijatne, te će vam pomoći ukoliko " slučajno" zalutate negde. Uveče, ako se od zgrade Narodnog pozorišta ka Karlovom mostu prošetate, videćete prelepo osvetljen praški zamak na brdu.

Po povratku u hostel, upoznao sam dva Britanca i dve Amerikanke sa kojima sam do sitnih sati razmenjivao utiske prvog dana u Pragu.

Mala Strana

Sledećeg jutra sam se popeo žičarom na Malu stranu, sa koje se pruža lep pogled na grad i okolinu. Jedna devojka mi je preporučila da obavezno uđem u Bludište, prizemnu zgradu sa ogledalima. Prvi deo je napravljen kao mali lavirint sa uobičajenom debljinom stakla, ali se nakon nekoliko koraka, stvara vaš lik u bezbroj uglova. Drugi deo je mnogo zanimljiviji, jer debljina stakla menja vaš izlgled. Ulaz je 40 kruna.

Nedaleko je toranj koji pomalo podseća na Ajfelov po čeličnoj mrežnoj konstrukciji. Cena je ista kao i za prethodni objekat, osim što je potrebna solidna fizička kondicija za penjanje uz 220 stepenika. Pogled je divan i mislim da je za slikanje grada pogodnije popodne, zbog jakog sunca.

Stadion Strahov, veliki promašaj

Ugledao sam neobičan stadion u blizini, te sam odlučio da napravim mali krug pre posete Praškom zamku. Stadion Strahov je građen sredinom prošlog veka i po mom slobodnom mišljenju sada predstavlja jedan od mnogobrojnih građevinskih promašaja.

Na tribine može da stane oko 200 hiljada ljudi, a površina terena je tolika da je dovoljna za barem četiri fudbalska igrališta. Mislim da je i sa najbližih mesta bilo nemoguće pratiti dešavanja na terenu, zbog čega je sada na njemu izgrađen novi objekat sa teniskim terenima u vlasništvu FK Sparte.

Bio sam jedan od retkih turista koji je ušao na stadion. U blizini se nalazi manastir Strahov u kome se trenutno snimao film, pa sam na brzinu uspeo da vidim unutrašnjost.

Praški zamak i Katedrala Svetog Vita

Istorija Praškog zamka počinje u IX veku, kada je počeo da se stvara po naređenju princa Borivoja. Nekoliko puta je rušen usled invazija i požara, ali je iz svakog perioda sačuvan vredan objekat. Godine 1918. postaje sedište predsednika tadašnje Čehoslovačke, što je slučaj i danas.

Najveća, katedrala Svetog Vita, dominira ne samo zamkom, već i celom Malom stranom. Potrebno je nekoliko puta da se prošetate oko ogromnog svetog zdanja, kako biste videli samo deo bogatstva. Sadašnji ulaz i zapadni deo je dozidan u periodu od 1872. do 1929. god. U unutrašnjosti je smešteno nekoliko sarkofaga kraljevske porodice od kojih su svakako najzanimljiviji ukrašeni gotičkim freskama velikog kralja Venceslava i grob Svetog Jana Nepomuka.

Ulaz u podzemni deo katedrale je 30 kruna, a izdvojićete istu sumu novca ukoliko želite da vidite impresivan pogled na grad i okolinu sa centralnog tornja. U Nacionalnoj galeriji sam video odličnu kolekciju slika 17. i 18. veka čiji su autori ili rođeni ili su veći deo života proveli u Pragu. Istoriju skoro svake slike ispričao mi je kustos, oduševljen činjenicom da sam iz bivše Jugoslavije. Impresivne su slike Jana Kupeckog i Petra Brandla.

Odmah do galerije je Crkva svetog Jovana, a preko puta je zdanje u kome možete saznati mnogo više o istoriji praškog zamka. Ulaz je oko 90 čeških kruna, ali mnogobrojni multimedijalni sadržaji nastanka samog brda i zamka, kao i unikatni predmeti stari više od hiljadu godina, vredni su uloženog novca. Poseta kraljevskoj palati vratiće vas nekoliko stotina godina u nazad.

Zlatna ulica

Zlatna ulica ili na češkom "ulička" nastala je krajem 16. veka da bi u njoj živeli čuvari zamka Rudolfa II. Dobila je naziv po zlatarima koji su tu živeli u 17. veku. U broju 22 je neko vreme stanovao Franc Kafka čiji sam muzej posetio sledećeg dana.  Kraljevski vrt je nastao 1535. godine po naređenju Ferdinanda Prvog.

Dvorac Belvedere je smešten u drugom delu vrta. Bio je u fazi renoviranja.

Deca na TV tornju

Prošetao sam i do TV tornja. Toranj je završen početkom devedesetih i zanimljiviji je spolja, nego sa platforme, jer su kabine kojih ima tri, potpuno zatvorene davno opranim staklom. Kada sednete na klupu ispred tornja, videćete čudnu zamisao arhitekte da dočara šetnju beba uz toranj.

Imao sam utisak da turisti retko dolaze u ovaj deo grada ne znajući koliko zanimljivih i živopisnih ulica skriva. Nekoliko blokova dalje je Crkva Svetog srca nastala po projektu slovenačkog arhitekta Jože Plečnika.

Pešačka zona

U sam centar grada sam se vratio bez korišćenja mape, kako bih sam otkrio neka zanimljiva mesta. Sa Narodnog trga sam se uputio ka istoimenom pozorištu. Sazidano je 1868. godine u neo-renesansnom stilu, a projektovao ga je češki arhitekta Jozef Žitek. Potpuno je izgorelo samo nekoliko dana pre otvaranja. Jozef Šulc je bio na čelu tima za obnovu koji su činili najbolji češki umetnici. Bez obzira što je fasada crna od prljavštine, predstavlja jednu od najlepših i najznačajnijih ustanova Praga.

U pešačkoj zoni oko Karlovog mosta sa malostranske strane postoji mnoštvo pešačkih ulica. Uz samu reku, sa divnim pogledom na most, smešteno je nekoliko restorana i pivnica. Točeno pilsner Urkel pivo u Archibald restoranu je 40 kruna. Tu sam upoznao dve Španjolke sa kojima sam proveo ostatak večeri.

Po povratku u hostel, iznenadila me je proslava rođendana cimerke iz Francuske, koja nije sa sobom donela domaća, ali je kupila veoma kvalitetna češka vina. Oko ponoći je došla recepcionarka da nas zamoli da se stišamo zbog kućnog reda, ali je već nakon druge čaše vina postala glasnija od svih nas.

Mala Strana, ponovo

Sledećeg jutra bez ikakve glavobolje sam već u 9 sati bio u Crkvi svetog Nikole. Ona predstavlja jednu od najlepših baroknih građevina Praga. Mocart je u njoj svirao orgulje 1787. godine. Impozantna unutrašnjost me je navela da provedem sat vremena uočavajući detalje. Nisam propustio priliku da se popnem na vrh kupole i iz drugog ugla slikam Karlov most i centar grada. Ispred crkve je trg na kome je smešten deo Muzičke akademije.

Preporučujem šetnju mirnom i za turiste veoma atraktivnom Nerudovom ulicom. Suprotnim pravcem se stiže do reke i dela u kome je smešteno nekoliko ekskluzivnih restorana kao i velika kuća Franca Kafke. Danas predstavlja veoma značajan muzej posvećen slavnom književniku. Izložba obuhvata svaki period njegovog života i veoma zanimljive priče. Prikazani su prvi rukopisi, ljubavna pisma, kao i potresne poruke koje je pisao pred sam kraj života. Ulaz za studente je 60 kruna.

Jevrejska četvrt u Pragu

Jevrejska zajednica je bila veoma rasprostranjena i razgranata u Pragu. Ceo današnji centar grada su nekada naseljavali Jevreji. Progon je počeo još u XVI veku, ali su najviše bili proterivani za vreme II svetskog rata. Danas je sačuvano nekoliko veoma važnih i dragocenih sinagoga, kao što su Pinkasova, Visoka, Španska, Staranova. Poslednja je neobičan naziv dobila tako što je prefiks "stara" dobila nakon što se izgradila još jedna - nova.

Nastala je oko 1270. godine i predstavlja najstariju sinagogu u Evropi i, istovremeno, najstariju gotičku zgradu u Pragu. Preživela je nekoliko požara i sve torture za vreme progona Jevreja. Danas je centar praških Jevreja. Staro jevrejsko groblje je nastalo 1478. godine i narednih 300 godina je bilo jedino na kome su mogli da se sahranjuju Jevreji.

Sahranjeno je oko 100 hiljada ljudi na 12 hiljada zbijenih grobnih mesta.
Uz samo groblje je smeštena Klausova sinagoga, koja je danas pretvorena u Jevrejski Muzej. U 16. veku Jevreji su bili izloženi velikoj izolaciji. Morali su da nose žute trake kao obeležje sramote. Za vreme vladavine Jozefa II, krajem 18. veka, dolazi do pozitivnih promena i polako se diskriminacija smanjuje.

Dnevna ulaznica za sve iznosi objekte Jevrejske zajednice je 450, dok je za Staronovu sinagogu potrebno izdvojiti dodatnih 180 kruna. Zagledajte svaku zgradu, jer su prekrasno i unikatno ukrašene. Nakon napornog razgledanja možete pojesti jeftinu i kvalitenu picu u odličnom italijanskom fast-food restoranu Giallo Rossa. Nalazi se u Jakubskoj ulici broj 2.

Vltava i Smetana

Kada sam prelazio Karlov most sa desne strane sam uočio Smetanin muzej. Ispod ove zgrade teče deo Vltave i oko tog dela su ekskluzivni restorani. Da biste stigli do muzeja, proći ćete kroz pasaž sa mnogobrojnim radnjama suvenira i alkoholnih pića.

Razne pivske krigle, čuvene Babuške, majice, torbe, kalendare i mnoge druge uspomene ćete naći u tunelu. Zaključio sam da u Smetanin muzej uglavnom dolaze muzičari, kako bi videli unikatni klavir, kao i mnogobrojne partiture i odlikovanja slavnog češkog kompozitora. Čitav taj kvart ka Karlovom trgu me je asocirao na identične ulice i zgrade u Firenci.

Dva dana od ukupno pet koliko sam proveo u prelepom Pragu sam proveo u obilasku najlepšeg češkog zamka Karlštajn i čuvene banje Karlove Vari.

Prag me je začarao. Definitivno je jedan od najlepših i jeftinijih gradova Evrope. Ako možete da birate, Prag posetite u periodu od aprila do oktobra.

Pogledajte fotopis Praga