Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Manastir Studenica se nalazi osam kilometara od Ušča na putu ka Ivanjici. Jedan od najznačajnijih manastira Srpske Pravoslavne Crkve je osnovao Stefan Nemanja u poslednjoj deceniji XII veka. Posvećen je Uspenju presvete Bogorodice. Stavljen je na listu zaštite UNESCO-a 1986.godine.

Obilazak manastira Studenica

Na ulasku u manastir stoji tabla sa upozorenjem da se šorcevi i majce bez rukava ne tolerišu. Uglavnom svi poštuju tu zabranu. Ušli smo sa zapadne strane, prošavši pored zvonika podignutog u XIII veku i velikih, visokih zidova koji okružuju manastir. Pred nama je bila Bogorodičina crkva koja se nalazi na centralnom delu manastira.

Predstavlja jedno od najlepših ostvarenja Raške škole, i na njoj je, na najbolji, način ostvareno jedinstvo zapadno-evropske i vizantijske umetnosti i građevinskog umeća. Fasada je obložena mermerom i bogato dekorisana. Prozor na apsidi, trifora, ukrašena je prelepim motivima stvarnih i fantastičnih životinja koje se prepliću sa listovima vinove loze. Oduševila su nas i dva portala koja se nalaze u samoj crkvi. Na njima je vidljiv uticaj romaničke skulpture.

Pored Bogorodičine je prelepa Kraljeva crkva koja je dobila ime po svom ktitoru, kralju Milutinu, a podignuta je 1314.godine. Poznata je i kao crkva Svetih Joakima i Ane. Desetak metara dalje je crkva Nikoljača koja je oslikana freskama sa kraja XII veka. Na prostoru između crkve Nikoljača i Kraljeve crkve su ostaci crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju.

Srednjevekovna tvrđava Maglič

Krenuli smo ka Kraljevu. Magistralni put koji prati reku Ibar je nedavno renoviran i odlično je obeležen. Jedini problem su ludaci za volanom. Zamislite, vozač golfa je počeo preticanje kamiona preko pune linije. Nije bio dovoljno brz pa je vozač autobusa, iza njega, odlučio da i njega pretekne na vrlo rizičnom mestu. Nekoliko trenutaka ranije sam parkirao uz put, na obeleženom mestu, kako bih slikao srednjevekovnu tvrđavu Maglič i celu “akciju” skamenjen posmatrao.

Postoji mogućnost da tu ostavite auto i popnete se na tvrđavu  koju je najverovatnije podigao Uroš Prvi. Sastoji se od osam kula koje su povezane bedemima. Nalazi se na brdu koje sa tri strane okružuje reka Ibar. Tvrđava izgleda veoma moćno, ali bi bila još upečatljivija kada bi bila detaljnije obnovljena. Tokom 2006.godine je bila zatvorena zbog mogućnosti pucanja stepenika.

Bogutovac, kafana "kod Mira"

Želeli smo da stignemo pre mraka u manastir Žiču. Bili smo gladni pa smo svratili u mesto Bogutovac, poznato po kafani Kod Mira. Biću iskren pa ću vam reći da je pomenuta kafana bila “must see” pa smo praktično celu rutu od Sirigojna do Vrnjačke banje prilagodili Bogutovcu i sjajno ga uklopili. Tabla za skretanje iz pravca Ušća je postavljena na samoj raskrsnici pa smo morali da se vraćamo.

Kafana je udaljena pedesetak metara od glavnog puta. Parkirali smo auto ispod velikog hlada koje prave tikve izrasle kao vinova loza. Smestili smo se i naručili pileću čorbu. Bila je fenomenalna. Jeo sam leskovačku mućkalicu dok su prijatelji naručili ražnjiće...

Čekali smo na kraju 20 minuta da stignu kolači. Tu je napravljena mala prevara od strane konobara. Tražio sam lenju pitu. Dobio sam dva parčeta koja su kasnije naplaćena kao dve porcije. Slično se desilo i sa Leninom pitom (jabuke u šlafroku) s tim što je donet i pekmez koji je naplaćen 150 dinara iako to nije naglašeno niti napisano u meniju. Kafana je odlična, hrana ukusna samo mi nije jasno zašto su im potrebne ovakve prevare? Slična stvar se desila i sa ukucavanjem iznosa prilikom plaćanja karticom. Konobar je slučajno ukucao 200 dinara više....

Vožnja do Vrnjačke banje

Pre Kraljeva je bilo skretanje za Matarušku banju. Nekoliko kilometara kasnije je manastir ali je skretanje u levo zabranjeno. U prvoj sledećoj ulici sam skrenuo desno, okrenuo se, uključio na glavni put, ali horizontalna i vertikalna signalizacija govore da nije dozvoljeno skretanje ka manastiru. Ipak sam skrenuo i ostavio auto na parkingu. Na žalost, vrata manastira su bila zatvorena zvog priprema za večernju proslavu Sretenja.

Nastavili smo put ka Vrnjačkoj banji. Bilo je nekoliko policajaca koji su stajali blilzu pešačkih prelaza i “vatali” vozače koji nisu propustili pešake. Na putu Kraljevo – Kruševac je bilo mnogo vozila. Prolazi se kroz puno naseljenih mesta gde je brzina ograničena na 50 km/h. Ulice su proširene, napravljen je kružni tok na ulasku u banju i generalno sređen saobraćaj. U Vrnjačku banju smo stigli pre mraka posle pređenih 240 kilometara sa Zlatibora preko Ivanjice i Ušća.

Pogledajte fotopis manastira Studenica