Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Autobusi iz Selčuka, Kušadasija i okolnih mesta kreću na svakih sat vremena ka Istanbulu koji je bio moja poslednja stanica na dvomesečnom putovanju. Karta je 45 lira, putuje se oko devet sati. Na koloseku sam sreo Danijela, čileanca, koga sam upoznao na feribotu na liniji Nuveiba – Akaba. Obojca smo se obradovali ponovnom susretu jer smo istog dana krenuli iz Kaira ali smo različitim putevima stigli do Selčuka. U busu sam sedeo sa Klarom, kanađankom, violiniskinjom koja sa svojim instumentom obilazi svet. Jedva je sačekala da joj ćerke dovoljno porastu kako bi imala dovoljno vremena za put oko sveta. Svo troje smo koristili svaku pauzu da razmenimo svoja iskustva sa Bliskog Istoka. Uspeo sam da se dovoljno naspavam kako bih imao snage da izguram poslednji dan putovanja. Jutro je bilo predivno. Autobus je prolazio punih sat vremena kroz Istanbul dok nije došao do glavne autobuske stanice Otogar. Odatle nas je minibus, čija je karta bila uračunata u ukupnu cenu, odvezao do Taksim skvera. Imao sam oko 12 sati slobodnog vremena do poletanja Jatovog aviona za Beograd.

Taksim skver

Istanbul je ogroman, moćan grad. Saobraćajna infrastruktura je velika ali ipak nedovljna za grad od preko 15 miliona stanovnika te često dolazi do velikih gužvi. One se mogu zaobići korišćenjem metroa. Ukoliko planirate da često koristite gradski prevoz kupite karticu sa kojom je vožnja duplo jeftinija.

Ištiklal ulica

Ištiklal ulica	Prodavnica slatkiša

Džamija Aja Sofija

Panorama	Bazaar

Malko dalje je Grand Bazaar, svetski poznat market na kome se prodaje skoro sve. Unutrašnjost zgrade je prelepa. Obavezno stalno motrite na vaše stvari jer ima puno džeparoša. Probajte burek, baklave, razne grickalice, kebape i naravno ratluk.

Slatkiši u Bazaaru

 Vratio sam se u hostel peške, uzeo stvari i kombinacijom bus metro stigao na Ataturk aerodrom. Brzo sam čekirao prtljag i bez ikakvih problema, sa pola sata kašnjenja Jatovim avionom stigao u Beograd. Na izlasku sa aerodroma me je sačekala situacija zbog koje sa se nervirao u Indiji. Prišao mi je taksista I ponudio vožnju po ceni od 2500 dinara. I ostali taksisti su tražili istu sumu. Bilo je oko 21:30h i da nisam “lokalac” ne bih imao drugi izbor (JAT-ov bus polazi na svaki pun sat). Da podsetim, do centra ima oko 18 kilometara tako da cena ne može da bude veća od 1200 dinara. Da apsurd bude veći, pedeset metara dalje stoji kontrolor koji zapisuje registarske brojeve taksista koji došekuju putnike. Otišao sam na gornji nivo I u poslednjem trenutku uleteo u GSP-ov autobus. Vozač nije imao da mi vrati kusur pa mi je žena koja je sedela na prvom sedištu poklonila kartu. Za uzvrat sam joj dao jednu Tobleronu ali me je iznenadila ideja da mi neko u gradskom autobusu, tek tako, pokloni kartu. Tako je završeno još jedno veliko putovanje koje sam uspešno realizovao zahvaljujući odličnoj pripremi! 

Aerodrom Ataturk

 Na ovom proputovanju kroz sedam država Indije i pet zemalja Bliskog Istoka sam za dva meseca prešao 23 000 kilometara i potrošio 1550 evra na sve troškove. Nisam imao ozbiljnijih problema osim onih sitnih koje sam rešavao “u letu”. Nadam se da sam upeo da vam prenesem maker delić atmosfere i utisaka koji su me opčinili ili razočarali u svim tim zemljama i gradovima. Verujem da ste sada korak bliži odluci da se samotalno uputite u neku zemlju, regiju ili kontinent.