Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Ukoliko imate vremena posetite Džeraš, nekadašnji gradić Rimskog carstva. Prva opcija je da se smestite u Amanu te da napravite izlet, a druga i malo komplikovanija varijanta je da na putu za Damask "skrenete" sa puta  i posetite severo-zapadni deo Jordana.

Ruševine	Ruševine
kapija	Kolonadna ulica

Severni teatar	Severni teatar

Džeraš je za vreme Rimskog carstva bio provincijski gradić poznatiji kao Gerasa. Najveći privredni procvat je doživeo zahvaljujući saradnji sa Nabatejcima pod čijom vlašću je bila Petra. Sredinom osmog veka je razoran zemljotres uništio dobar deo grada što je doprinelo drastičniom smanjenju stanovništva. Danas je sačuvano nekoliko zgrada, kapija, hipodrom, teatar... Obavezno unajmite vodiča koji će objasniti istoriju i funkcionisanje grada tokom Rimskog carstva ali i nakon njegovog raspada. Ispred Zevsovog hrama je bio trg sa koga je glavna ulica vodila ka Artemisovom hramu, severnom teatru i ostalim zdanjima.  Južni teatar je sačuvan u celosti. 

Artemisov hram

Uzevši kofer krenuo sam ulicom koja je tek bila aslvaltirana. Zaustavio se jedan taksista koji mi je ponudio da me po ceni od 2JD odveze do autobuske stanice. U taksiju je već bila jedna austrijanka kojoj je naplatio istu sumu a kasnije sam saznao da je cena po taksiju do stanice samo jedan jordanski dinar. Pošto ne postoji direktan autobus do granice morao sam da presednem u mestu Irbid. Bio sam jedini stranac u busu pa su svi gledali u mene. Posle pola sata vožnje stigli smo na autobusku stanicu. Veoma ljubazan jordanac koga sam upoznao u autobusu mi je pomogao da nađem autobus koji ide do Ramte, pograničnog mesta. Na stanici je bila velika gužva jer je Irbid po veličini drugi grad u Jordanu sa pola miliona stanovnika. Ubrzo sam ušao u minibus.

Hadrijanova kapija

Momak od od 12-13 godina je naplaćivao karte. Mogao je da iskoristi moje neznanje i naplati mi višu cenu ali to nije učinio. Primetio sam da muškarci ne sedaju na istu klupu sa nepoznatom ženom. Dve su sedele na odvojenim sedištima pa ih je kondukter zamolio da sednu zajedno kako bi dva muškarca ušla u bus. Sve su, bez izuzetka obučene od glave do pete iako je bila nesnosna vrućina. Sišao sam na raskrsnici sa koje jedan od puteva vodi do granice sa Sirijom. Pošto na ulici nije bilo nikoga ušao sam u prvi lokal. Prodavac je znao nemački ali mi to nije pomoglo. Stvorio se taksista koji je pristao da me preveze u Siriju po ceni od 3 dinara iako je u početku tražio pet. I danas se divim sopstvenoj ludosti da se cenjkam sa jedinim taksistom u četiri sata popodne po neviđenoj vrućini. No, taksista je bio veoma ljubazan. Objasnio mi je proceduru.

Ruševine	Ruševine
Ruševine	Južni teatar

Na prvom kilometru je Jordanska carina. Platio sam izlaznu taksu 5JD. Potom smo se vozili oko tri kilometra. Zgrada Sirijske granične kontrole je bila znatno siromašnija od prethodne. Nekoliko američkih turista je pravilo buku jer nisu mogli da dobiju vizu. Popunio sam formulare i sa unapred dobijenom vizom u Beogradu predao pasoš. Službenici su veoma pažljivo pogledali svaki pečat. Kao što već, verovatno, znate Sirija ne priznaje Izrael. To nije samo tek tako. Svako ko ima pečat Izraela ne može da uđe u zemlju. Zagledali su moj pasoš desetak minuta i na kraju me pustili. Taksista me je dovezao do lokala u kome sam zamenio novac. Ušao sam u drugi taksi koji me je odvezao do autobuske stanice. Lokali, putevi i ljudi su izgledali sasvim pristojno. Mislio sam da je Sirija siromašnija ali sam se prevario.