Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Ulazak u Siriju

Nisam imao nikakvih problema prilikom prelaska jordansko-sirijske granice. Besplatnu vizu sam dobio u ambasadi u Beogradu, dva meseca pred put. Sirijski službenici su veoma pažljivo pregledali svaki pečat kako bi bili sigurni da nisam slučajno bio u Izraelu, pošto Sirija ne priznaje tu državu.

Skoro na svakom bilbordu ili panou je slika aktuelnog predsednika Bašar Al Asada i fotografija njegovog oca, Hafez Al Asada koji je u pet mandata vladao. Taksijem sam stigao do autobuske stanice. Karta do Damaska je koštala 540 sirijskih funti (1€ = 65 sirijskih funti) te se kupuje isključivo u zgradi stanice. Potreban je i pasoš na uvid. Imao sam sreće te sam čekao samo pet minuta da krene autobus. Nekoliko prodavaca je nudilo putnicima satove, vodu, slodoled i druge proizvode. Posle pola sata vožnje je kondukter izvadio balon sa vodom iz frižidera i svakom putniku dao čašu. Odbio sam jer „česmovača“ nije preporučljiva za turiste. Čovek koji je sedeo do mene je želeo da čuje muziku koju sam slušao preko mp3 plejera. U tom trenutku sam slušao Petu Šostakovičevu simfoniju. Rekao je da mu se sviđa, mada sumnjam....

Ulice Damaska

Autobus se kretao veoma brzo po odličnom auto-putu. I u Siriji, kao i u Jordanu, veoma retko pada kiša. Ratari su taj problem rešili navodnjavanjem pa je tako hiljade hektara uz autoput snabdeven vodom. Bus je zaobilazio desetine kamiona koji su pretrpani povrćem, najviše paradajzom, se kretali ka glavnom gradu. Mislim da Srbija u ovom  trenutku može da sanja o tolikoj površini obradivih njiva pod sistemom navodnjavanja. 

Autobus je počeo da se prazni na periferiji Damaska. Jedan simpatični krezavi momak mi je prišao i pitao me da li želim da sa njim i još dvojcom drugara idem u Liban taksijem. Dan ranije sam pročitao na Internetu da su izbili sukobi u Tripoliju pa nisam želeo da rizikujem da se zatvore granica ili slične probleme.

Ulice Damaska	Ulice Damaska

Krajnja stanica autobusa je bila udaljena desetak kilometara od centra grada. Nasrnulo je na mene nekoliko taksista. Jedan je bio najglasniji i tražio mi je 300 funti. Ponudio sam mu 200 ali je njegova poslednja ponuda bila 250. Kada je video da ne popuštam upitao me je «Šta ti znači 50 funti?». Odgovorio sam mu pitanjem «A šta tebi znači isti iznos?». Nasmejao se i pristao da vozi. Video sam da je uključen taksimetar pa sam mu rekao da mogu da se kladim da vožnja ne košta više od 100 funti po meraču. Vozio je kao manijak. Verovatno je gledao serijal filmova „Taksi“ pa je pomislio da sa vremešnom Dačijom može da pravi slične vratolomije. Na semaforu smo stali pored automobila u kome je bilo devetoro ljudi..... Trudio se da mi na engleskom kaže neke osnovne podatke o Damasku.

Ostavio me je u delu grada koji se zove Suk Sarudžah (Souk Sarujah), blizu ulice Basa (Sh Bahsa). Taksimetar je pokazao iznos od 102 funte.....Nasmejao se i pozdravio me. U već pomenutoj ulici se nalaze dva popularna hostela, jedan do drugog. U prvom, Al Aramajn-u je cena za jednokrevetnu sobu bila previsokih 800 funti a u drugom, Al Rabie-u 700 ali je bila zauzeta. Stotinu metara dalje je još jedan, Saade hostel koji pripada istom vlasniku. U njemu je cena sobe 700 funti. Prostrana je, ali bez kupatila. Zajednički wc je suviše uzak dok je prostorija za tuš dovoljna za tri osobe. Postoji opcija da u sopstvenoj vreći za spavanje noć provedete na krovu za 200 funti. U okolnim ulicama ima na desetine simpatičnih restorana, radnji za prodaju kompjuterskih komponenti. Obavezno probajte falafel koji je veoma jeftin, samo 20 funti. 

Stari deo grada

Nisam očekivao da je Damask tako dobro sređen i pre svega čist grad. U centru su skoro svi trotoari popločani. Oduševio sam se ljudima koji su znatno liberalnijeg ponašanja nego u Emiratima ili Egiptu. Osetio sam da se neguje kultura. Postoje pozorišta, bioskopi, galerije. Nekako sam živeo u ubeđenju da je Sirija na nivou Indije po siromaštvu i ekonomiji. Međutim, Damask mi je nekako sređeniji od Beograda.

Mnoga deca su nosila muzičke instrumente, najčešće violine. Verovatno je u blizini  muzička škola. U ulici 29.Maj sam našao turističku kancelariju u kojoj sam dobio desetak odličnih brošura za sve gradove Sirije koje sam nameravao da posetim. U istoj ulici je nekoliko banaka te sam sa jednog bankomata uzeo novac. Večera u restoranima u Suk Sarudža ulici je oko sedam evra po osobi. U centru grada je nekoliko hotela sa pet zvezdica, između ostalih i Šeraton. 

Citadela

Pošto moj mp3 plajer ima i radio potražio sam nekoliko stanica kako bih čuo kakva se muzika sluša. Mislim da kompozitori naše najpoznatije muzičke kuće šunda i kiča često borave u Siriji te skidaju hitove sa lokalnih TV i radio stanica. Neke pesme čak zvuče poznato i liče na neke Bregine pesme. Od tridesetak stanica samo na jednoj je bila strana muzika ali emitovane pesme nisu u originalu već su prepevane i dalje na engleskom jeziku ali sa lošim akcentnom. Tako neka lokalna „Ceca“ da ne kažem Sesa peva Madonine i Abine pesme.

Na snazi su zvanične ili ne zvanične sankcije Sjedinjenih Država između ostalog i zbog nepriznavanja Izraela. Zbog toga nema MC Donadsa i drugih poznatih brendova, ali se u poslednje vreme pojavila Coca Cola. Verovatno se puni u nekom podrumu ali je boljeg ukusa nego u Indiji. Cena za litru je oko 50 funti dok 1,5l vode košta oko 20.

Sledeći dan sam proveo u starom delu grada. Inače, za Damask postoji verovanje da je najstariji u kontinuitetu naseljen grad na svetu. Nedelju dana kasnije sam to isto čuo i za Alepo. Trenutno živi oko 4,5 miliona ljudi. 

Na ulasku u stari deo grada je Citadela okružena zidovima koji su proteklih 2000 godina nekoliko puta rušeni i iznova podizani. Citadela je izgrađena između 1076. I 1193.godine ali je u julu 2008.bila zatvorena za posetioce. Za obilazak starog dela grada mapa skoro da nije potrebna. Na koju god stranu da odete zatećićete predivne kuće stare nekoliko stotina godina. Ljudi još uvek žive u njima. Osećao sam se kao na Monmartru. Predivno. Miris pekara, prekrasno ukrašene bašte i zidovi restorana, ćilimi i razni drugi detalji prosto mame posetioce.  Suk al Hamidija (Souq al Hamidiyya) je prekriveni bazar u kome možete da pazarite suvenire, začine, fantastične slatkiše, tepihe, presvlake za kastuke, srebro i sve što možete da zamislite. Lokali u glavnoj ulici su skoro renovirani pa su dobili nov izgled poput onih u Istanbulskom Bazaru. U malo zaturenijim uličicama su cene znatno niže. Probajte bombone, tulumbe, baklave, različite vrste meda, tj. sve što vam se svidi. 

Omajad džamija	Omajad džamija

Omajad džamija

Omajad džamija	Omajad džamija

Omajad džamija je najpoznatija džamija u Siriji. Ulaz je 50 funti. Namena se menjala. Pre Hrista je to bio Grčki, potom Rimski hram, pa crkva i kao što je to danas slučaj, džamija. Muškarci moraju da uzmu pantalone ukoliko nose šorc ili bermude a žene moraju da pokriju ramena i kosu.  Tokom celog dana je velika gužva. Bilo je puno vernika koji su sedeli sa decom na prelepom mozaičnom podu u dvorištu džamije. Prostorija za molitve je ogromna. Turistkinjama je dozvoljeno da vide i delove u kojima pristup imaju isključivo muškarci. Džamija ima tri minareta pa se prema njima možete orjentisati. Posetite Azemovu palatu, mauzolej Salah al Din-a i stare medrese (škole) al Adeliyya i Zahariyya.

U Hrišćanskom kvartu čije su zidine srušene su brojne pravoslavne i katoličke crkve. U istom kvartu je i sinagoga. Vidi se da se veliki novac ulaže u sređivanje ulica, verskih objekata ali i fasada svih kuća. Ispred nekih su parkirani oldtajmeri koji se retko mogu videti i u muzejima. U slikovitoj uličici Šaria Ananija (Sharia Hanania) je nekoli antikvarnica i prodavnica suvenira ali i Ananiasova kapela. 

Stari deo grada	Stari deo grada

Stari deo grada

Stari deo grada	Stari deo grada

Mnoge velike saobraćajnice se mogu preći preko pasarela ili podzemnim prolazima. Skoro sve žene bojažljivo staju na pokretne stepenice jer se verovatno često dešava da stepenice povuku njihove duge haljine. U centralnom delu grada nema puno interesantnih građevina osim muzeja istorije grada i Nacionalnog muzeja koji je najznačajniji muzej zemlje te je veoma posećen. Ulaz je 200 funti. Pored je Vojni muzej.

Šetalište u ulici Šaria Džamel Abdel Naser

U večernjim satima možete da se šetate pešačkom zonom, odnosno ulicom Šaria Džamel Abdel Naser. Svaki put kada sam se šetao sam nailazio na nasmejane ljude koji su me pozdravljali. Trg Osmog marta (Saahat 8 Azar) je mesto gde se okupljaju mladi stanovnici.

Jedan sam proveo u Maluli, predivnom selu koje se nalazi sever-istočno od Damaska.