Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Negde na pola puta između Selčuka i Kušadasija postoje dva akvaparka na razdaljini od samo nekoliko kilometara. Jedan je najveći u Evropi i manje posećen od drugog koji ima više turista i desetak sjajnih tobogana. „Kod zemljaka“ sam dobio kartu sa popustom za 30 YTL-a. Besplatni autobus kreće na svakih sat vremena iz centra Kušadasija (reći će vam prodavac gde tačno da ga čekate). Čuo sam da i naše turističke agencije organizuju vožnju za svoje turiste ali po znatno višoj ceni. Posle dvadesetominutne vožnje smo stigli pred Aqua Fantasy. Nekoliko minuta ranije se se sa vrha brda mogli videti tobogani koji podsećaju na čardake.

Pogled na Aqua Fantasy

Svlačionice su velike i kao i brojne tuš kabine i toaleti. Pronašao sam jedan slobodan box i u njemu ostavio svoje stvari. S vremena na vreme sam kasnije dolazio i uzimao vodu koju sam krišom pio u svlačionici. Neko će reći da sam lud ali sam zahvaljujući tome imao novac za večeru u restoranu....

"Zamak"

Proracer i X-Treme Screamer	U daljini Anakonda

Nikakve gužve nema samo pred jednim toboganom. Retko ko su usuđuje da se spusti niz X-Treme Screamer. Posle svih događaja i iskustava u Indiji i raznim drugim izazovima ovo spuštanje je bilo smešno ali veoma uzbudljivo. Za samo tri sekunde telo dostiže brzinu od 90km/h i za isto toliko se zaustavi. Sjajan osećaj. Vožnja dvostrukom anakondom nije toliko brza ali je neobična jer ste tridesetak sekundi, tokom vožnje, u totalnom mraku. Uzbudljiv je tobogan u obliku levka pod nazivom Space Bowl. Postoji deo za roditelje sa šankom i zgodnim hostesama, spora reka za decu i nekoliko tobogana samo za najmlađe. Možete da se odmorite u jednom od desetak restorana brze hrane ili na besplatnoj ležaljci.

"Zamak"

Za bezbednost posetilaca se brine tridesetak spasilaca. Polovinu čine veoma zgodne devojke zbog kojih će pripadnici muškog pola poželeti da se dave na trenutak. Iako je ulaznica u svakoj varijanti skupa, definitivno vredi provesti makar jedan dan u ovom vodenom svetu!

U povratku sam jedini čekao dolmuš za Selčuk na stanici koja nema nadstrešnicu. Prvi koji je naišao je bio pun ali je vozač predamnom pozvao centralu i tražio da neki lokalni vozač dođe po mene i odveze na željeno mesto. Za samo tri minuta je došlo novo vozilo i odvezlo me do obližnjeg mesta koje se nalazi uz samo more gde me je čekao drugi lokalni bus i odvezao do Selčuka. Oduševila me je briga vozača koji međusobno komuniciraju i kojima je stalo do svakog putnika iako nemaju direktnu korist od toga. Znate i sami kako bi to bilo kod nas... Na ovom ali i mnogim drugim primerima je pokazano da je Turska daleko isped naše zemlje.