Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Zahvaljujući savetu dragih prijatelja, Amerikanaca, koji su dve godine radili u Beogradu kao profesori, došao sam na ideju da putujem po Americi. Puna dva meseca sam obilazio deset država i uživao u svakom trenutku. Na kraju putovanja sam svratio u Preskot, lep i živahan gradić koji se nalazi u Arizoni, na pola puta između Finiksa i Flagstafa.

Smeštaj u Preskotu

Moji domaćini su profesori u srednjoj školi. Živeli su i radili u ISB-u (International school of Belgrade). Upoznali smo se upravo u školi jer sam u njoj radio kao profesor trube dve godine.

Bili su oduševljeni mojom idejom da putujem Amerikom te su mi dosta pomogli oko planiranja i naredili da ih posetim. Kuća je velika sa ogromnim dvorištem. Vodom se snabdevaju iz ogromnog rezervoara koji dopunjuju jednom mesečno sa cisternom.

Rekli su mi da plata jedva pokriva troškove normalnog života. Moraju svakog meseca da uplaćuju osiguranje za decu u iznosu od oko 500$ (za svako dete). Komunalije i razne druge usluge odnose puno novca. Imaju kuću u vlasništvu pa su tako u određenoj prednosti jer ne moraju da plaćaju kiriju.

Upoznao sam njihovog prijatelja koji je bio sedam dana na Havajima zbog poslovnih obaveza. Radi u kompaniji koja snabdeva potrošače potrebnom opremom za maksimalno iskorišćavanje kišnice. Voda sa krova se usmerava u rezervoar odakle se pumpama sprovodi do kuće.

Šifra za WiFi iz Beograda

Hteo sam da koristim internet pa sam pitao Badija (domaćina) da mi da šifru. Retko ko je od mojih dotadašnjih domaćina upotrebljavao šifru za korišćenje interneta u sopstvenoj kući. No, Badi je imao šifru sa 22 cifre. Rekao je da koristi ruter koji je kupio u Beogradu. Morao je da postavi tako komplikovanu šifru zato što su se komšije na Senjaku redovno „kačile“ na njegovu mrežu.

Popodne smo otišli u centar grada u jedan od restorana. Poseban je po tome što na zidovima ima izlepljene podmetače za čaše. Svako ko donese podmetač koji oni nemaju u kolekciji dobija besplatno pivo. Na preporuku prijatelja naručio sam sušeno meso sa pečenim krompirom.

Luksuz na točkovima

Sledećeg popodneva sam sa domaćinima otišao u posetu njihovih prijatelja. Znaju se sa studija iz Flegstafa. Džordž i Meri žive blizu jezera Mid na granici Arizone i Nevade. Pre 25 godina su počeli biznis tako što su pored puta otvorili mali kiosk sa hranom. Danas imaju supermarket za tehničke proizvode, poštu, pumpu i ko zna šta još.

U Preskot su došli svojim Motorhome-om. To je luksuzni kamion – kuća. Parkirali su ga u kamp naselju, na brdu, sa koga se pruža pogled na Preskot. Vez za struju, vodu i kanalizaciju je 15$ po danu. Bežični internet je gratis. Vikendom putuju po okolnim državama. Iznutra izgleda luksuzno.

Ima dnevnu sobu, spavaću sobu, kuhinju, kupatilo i dodatni wc. Uz pomoć specijalnih motora, bočne strane se razvuku, prošire, tako da se površina korisnog dela znatno uveća. Ima GPS, satelitski internet i kablovsku televiziju, tri plazma televizora, savršen muzički sistem sa zvučniocima po celom „stanu“, klimu, veš mašinu, mašinu za sudove i puno dodataka.

Ima motorizovanu tendu zahvaljujući kojoj se i po suncu može sedesti napolju. U spavaćoj sobi je ogroman krevet za dvoje. U dodatnu opremu je uključena i kuka tako da može da se vuče još jedno vozilo. Džorž je uz pomoć sinova sklopio auto sa BMW-im motorom. Sa njim odlazi u kupovinu, na dnevne obilaske i slično. Nov kamion sa ovakvom opremom košta oko šesto hiljada dolara.

Komandna tabla za vozača izgleda kao spejs šatl. Svi sistemi su automatski, tako da nije potrebna bilo kakva fizička snaga. Džordž i Meri su bili loše raspoloženi jer je pokušana pljačka u njihovoj pošti. Niko nije stradao ali ih je to puno potreslo. Odlučili su da se malo odmore.

Za večeru su napravili savršen roštilj; pileće belo meso sa kukuruzom. Spremili su kukuruz tako što su ga umotali u foliju i stavili na gornju rešetku roštilja a na donju meso (Amerikanci koriste roštilje sa sistemom poklopca što doprinosi bržem spremanju mesa). Večera je bila savršena. Napravili su salatu sa sitnim povrćem.

Badi me je provozao sa kabrioletom. To je poseban doživljaj. Maksimalna brzina je 150km-h. Celo veče je bilo posebno jer nisam verovao da ću ikada imati prilike da vidim luksuznu kuću na točkovima.

To je bilo moje poslednje veče u Preskotu. Sledeći dan sam bio prilično nervozan jer me je čekao veliki put. Prvo sam mini busom trebao da stignem do aerodroma u Feniksu, zatim noćnim petosatnim letom do Njujorka. Posle pauze od deset sati je sledeći, još jedan noćni, let za Minhen i nakon kratke pauze let za Beograd.