Sietl, Grad buducnosti, Vašington, USA (Seattle, Washington)
Tekst i fotografije: Miroslav Golubović
Sietl je udalljen od Čikaga oko 2000 kilometara. Tokom leta sam video iz aviona čuveni park Jelouston. Suviše je komplikovano stići do tog nacionalnog parka bez automobila. Izgubio bih nekoliko dana u prevozu. Već prilikom sletanja aviona na internacionalni aerodrom u Sietlu sam naslutio da je država Vašingoton oaza prirode. Ima mnogo jezera, četinarskih šuma, nacionalnih parkova....
Grad je totalno različit u odnosu na gradove koje sam do tog momenta video u Americi. Imam utisak da je proleće jedino godišnje doba u ovom delu Amerike ali to nije baš tako.
Želeo sam da šest sati (koliko je ostalo do susreta sa mojim domaćinima) iskoristim za razgledanje grada pa sam se šetao sa koferom. To i nije bilo teško jer kofer ima točkiće. Mnogo bi mi bilo teže da sam imao ranac na leđima. Iz autobusa sa aerodroma sam sišao kod Centra Kolumbija. Uspeo sam lako da nađem turistički centar na uglu Šeste avenije i ulice Pajk. Dobio sam sve potrebne mape, brošure i instrukcije od ljubaznog osoblja. U Vestlejk parku je bio jazz koncert u podne. Malo swinga, malo bluza uz koreografiju simpatičnih beskućnika.
Par metara dalje, na ćošku, srednjovečni Turčin ima pune ruke posla. Prodaje brzu hranu, razne salate i hot dogove na poljski način. Fontana u obliku ćiriličnog slova „P“ omogućava prolaznicima da prođu ispod slapova vode i tako se umereno pokvase, odnosno, u toplim danima rashlade. Muzika me je potpuno opustila te sam sa koferom teškim 23 kilograma hitao gradom lak kao perce. Taj polet me je naveo da odletim do Amjuzment parka i vidim čuveni toranj zvani Svemirska Igla „Space Needle“. Ubrzo je taj balon sreće pukao za sekund kada sam u trećoj aveniji video stotine beskućnika kako spavaju, jedu i vrše nuždu na trotarima i parkinzima.
Okupljaju se ispred centra za pomoć socijalno ugroženima. Barem pet osoba me je pitalo da dam dolar ili dva. Samo par stotina metara dalje su luksuzni hoteli, skupi stanovi i ekskluzivni lokali. Čudno je da gradske vlasti ne mogu da izmeste taj prihvatni centar negde dalje jer nije prijatno da vam prilaze ljudi koji ne samo da su prljavi nego se čini da mentalno nisu zdravi. Naravno, teško je reći ko zaista jeste, ali, ipak, je ovo previše.
Stigao sam do velikog Sietl Central parka kojim dominira Spejs Nidl. Toranj visine 184 metara je dizajnirao Viktor Stejnbruk a naprevljen je kao i Monoreil, povodom održavanja Svetskog sajma (EXPO-a) 1962. god. Nikada ne bih rekao da je ova impresivna građevina stara 45 godina. Ulaz je 16$ što me je sprečilo da se popnem na vrh. Osim parka tu je i još jedno neobično delo arhitekte Frenka Gerija Expirience Music Project and Science Fiction Museum o kojima će biti reči nešto kasnije. U parku je još Pacifik Science Centar sa Imax bioskopima, Dečiji Muzej, ogromna dvorana sa restoranima brze hrane, nekoliko parkova zabave i Internacionalna fontana prijateljstva.
Do samog centra fontane je moguće prići. Voda iz dvadesetak otvora izlazi u ritmu popularnih muzičkih numera. Na trenutak se pritaji dok se deca ne okupe. Mlaznice na kapsuli su veoma snažne te izbace vodu i do 30 metara u visinu. Zabavno je sedeti i posmatrati i starije ljude kako se raduju fontani kao mala deca.
U hladovini na savršeno pokošenoj travi sam spavao više od sat vremena najviše zbog vremenske razlike. Kofer mi je bio jastuk.... Ulicom Broad sam se spustio do mora. Olympic Sculpture park je otvoren početkom 2007.god. izloženo je desetak neobičnih modernih skulptura. Uz samu obalu je napravljeno divno šetalište sa pogledom na susedno poluostrvo.
Smeštaj Ix Chel
Ix Sel je potvrdila da mogu da budem kod nje nekoliko nedelja pre nego što sam krenuo na put. Pozvao sam je sa aerodroma te mi je rekla uveče mogu da dođem kod nje jer preko dana radi. Ona je Meksikanka koja se udala za Amerikanca. Žive u lepom ali skromnom kraju Madrona. Upoznali su se preko MSN-a i nakon tri godine zabavljanja se venčali. Radi kao kućna pomoćnica i bebi siterka a pored toga organizuje poslove svojim sunarodnicama u istoj delatnosti. Izgleda tri puta bolje od Dženifer Lopez!
Domaćini su bili veoma ljubazni i srdačni. Celo veče smo pričali o raznim temema. Bil ima impozantnu kolekciju National Geographic magazina. Veliki je ljubitelj putovanja. Sa suprugom je bio na severu Južne Amerike kao i u mnogim Nacionalnim parkovima u Americi. Ima ogroman džip star sedam godina koji je kupio pre dve za 8000$. Dovoljno je velik da dve osobe komotno spavaju u zadnjoj kabini. Ima dodatke za kanue pa često odlazi na obližnju planinu kako bi se spuštao brzim rekama.
Ix Sel mi je ponudila da sa njima sutradan odem u kuću na jezeru u kojoj ona radi kao bebi siterka. Jezero Vašington je udaljeno oko 7 kilometara od centra Sietla. Odmah mi je bilo jasno da tu žive veoma bogati ljudi. Miris četinara i jezera je neopisiv. Sve kuće su sa bazenima, velikim garažama, i prelepim vrtovima. Ovo je definitivno idealno mesto za život. Vlasnik kuće je zaposlen u Majkrosoftu kao i većina njegovih komšija. Deo dvorišta kuće vodi do golf terena. Enterijer kuće je teško opisati. Dnevna soba je ogromna sa prozorima od poda do plafona i gleda upravo na golf teren. Još je falio samo Tajger Vuds da svrati na kafu.....
Iks Sel je odlučila da odemo svi zajedno u grad. Ponudili su mi da me odvezu na jezero. Svratio sam u obližnji tržni centar kako bih kupio neku hranu. Nikada ranije nisam bio u fast fud restoranu KFC (Kentucky Fried Chicken). Oduševio sam se piletinom. Kokice od belog mesa su definitnivno najbolje. Otišao sam na jezero. Tu sam proveo veći deo dana. Kraj jezera nema peskovitih plaža pa sam izabrao divno mesto pod visokom krošnjom drveća.
Nekoliko metara dalje na velikoj poljani se brojne porodice i prijatelji igraju raznih društvenih igara. To su najčešće fudbal, bezbol i frisbi. Upoznao sam se momcima iz Sietla i naučio osnove bejzbola. Šetao sam se obližnjom šumom i na taj način punio baterije za sledeće naporne dane. Popodne sam sa domaćinima otišao u hipermarket i kupio hranu za naredne dane. Smrznute porcije makarona sa sirom ili bolonjez sosom su oko 1,5$ po komadu. Jednostavno se podgreju u mikrotalasnoj....
U povratku su mi pokazali neobičnu atrakciju zvanu Frimont Trol (Fremont Troll) koja se nalazi ispod Aurora mosta. Trol je zapravo „zarobio“ automobil Bubu. Turisti retko dolaze do „Trola“ jer je udaljen od centra. Usput smo videli i spomenik Vladimira Iliča Lenjina ali nisam uspeo da saznam zbog čega je postavljen baš u Sietlu.
Sietl je poznat u svetu po sedištu kompanije Boing. Ovde su napravljani mnogi modeli aviona koji su i danas u saobraćaju. Majkrosoft , Amazon, Real Networks i mnoge druge informatičke kompanije su osnovane upravo u ovom gradu. Dnevne obilaske sam počeo od zgrade gradske biblioteke koju je projektovao Rem Koolhaas. Završena je 2004. god i ima potpuno neobičan futuristički izgled koji izazvao čitav niz polemika na temu da li je takav izgled primeren bibliotici ili nije....
Pajk Market Plejs je tržnica odnosno zatvorena pijaca otvorena još davne 1907. god. Najviše se prodaje hrana, voće, povrće, riba, različite neprirodne vrste meda (med sa čokoladom, vanilom), cveće i suveniri. Nalazi se u samom centu grada u Prvoj aveniji. Napravljena je na nekoliko nivoa. U mnogobrojnim radnjama ima i knjiga, lampi i porodičnih restorana. Najinteresantnija je tezga sa ribom gde se prodavci dobacuju ili, malo određenije, gađaju sa ribom.
Čuveni lanac kafeterija Starbucks Coffee je nastao u Sietlu stotinak metara od Market Plejsa. Spustio sam se do obale gde je gradski akvarijum ali mi se taj kraj nije svideo. Gradski saobraćaj, koji čine autobusi i trolejbusi, je u centru grada, verovali ili ne, besplatan. Vozač obaveštava putnike kada prestaje besplatna zona.
Jedna od atrakcija Sietla je i Monorail, prevozno sredstvo 21. veka. izgradnja je koštala 3,4 milijarde dolara 1962. godine. Prva stanica je u Vestlejk centru (preko puta istoimenog parka) a druga, odnosno, poslednja, u Sietl cental parku. Linija je dugačka 1,9km a kompozicije se kreću brzinom od 80 km/H. Cena karte u jednom pravcu je 2$.
Otišao sam ponovo do Sietl Central Parka da posetim Muzej naučne fantastike. Ipak sam na sugestiju domaćina sam prvo posetio Expirience mjuzik Project koji se naslanja na gore pomenuti muzej. Obe zgrade je dizajnirao arhitekta Frenk Geri. Osnivač je suvlasnik Majkrosofta Pol Alen. Otvoren je 2004. godine. Ulaz je 6$ za studente.
Akcenat je na gitarama kojima je posvećen čitav studio. Izloženi su instrumenti najpoznatijih američkih gitarista. Poseban deo je posvećen Nirvani i Perl Jeam-u. Specijalna izložba o legendi Jimi-ju Hendrix-u je završena u avgustu 2007. Za mlađe posetioce a i one starije koji se tako osećaju je napravljen studio gde mogu da sviraju, pevaju i snimaju proizveden zvuk.
Mnogo interesantniji je muzej naučne fantastike. Prikazani su kostimi iz Ratova zvezda, foboti, svemirske letelice. Ovaj muzej je vredan posete i za one turiste koji nevole naučno fantastične filmove. Prošetao sam se do obližnjeg brda kako bih slikao panoramu grada. Plan su mu pomrsili kablovi koje je bilo nemoguće izbaciti iz kadra.
Prevoz sam koristio samo nekoliko puta. Koristio sam svaki trenutak da šetam ovim divnim gradom. Ima puno radnji za svačiji džep. Recimo „dress for less“ nude majce i pantalone za desetak dolara, ali se vidi da je kvalitet loš. U skupljim radnjama sam viđao velike popuste pa tako majca sa 45 „padne“ na 15$. Parfemi su dosta jeftiniji nego u Srbiji.
Poslednji dan sam proveo u Takomi, gradu u okolini Sietla. Popodne sam stigao da sa vidikovac Kolumbija Centra sa 74. sprata (ulaz 4$) uživam u divnom pogledu na čitav grad i regiju. Jasno se vide autoputevi sa desetak traka kao i mostovi na dva sprata. I pored tako ogromne infrastrukture gužve na prilazima gradu su velike. Ix Sel se žalila da na posao stigne za 15 minuta a popodne joj je potrebno 80.
Popodne su me domaćini sa njihovim prijateljima odveli na plažu da gledamo zalazak Sunca. Predhodno smo svratili u supermarket kako bi kupili piće i hranu. Do te plaže se putuje oko 30 minuta. Bilo je na hiljade ljudi koji se zabavljali na razne načine čekajući da Sunce zađe. Na trenutak sam pomislio da će oblaci zakloniti Sunce i sprečiti nas da vidimo zalazak, ali sam se na svu sreću prevario. Zalatak je bio divan. Do kasno u noć smo se družili pod velikim vatrenim plamenom iz specijalnih buradi.
Mislio sam da do svoje sledeće destinacije, Portlanda, idem autobusom. Iks Sel mi je rekla da autobusi kasne te da je mnogo bolje da idem vozom. Na sajtu Američke železnice piše da za studente važi popust ali mi službenice nisu snizile cenu karte jer taj popust važi samo ako se karta kupi 72 sata pre polaska. Tako je cena vozne karte bila skuplja za 10$ od autobuske. Došao sam na stanicu 30 minuta pre polaska.
Pravilo je da se prtljag meri (isto je ograničenje u težini, kao i za avionski prevoz) i (neobavezno) čekira. Prvo smo obavešteni da će voz kasniti 30, 60, 120 i na kraju je krenuo sa 150 minuta zakašnjenja. To je voz Koust Starlajt (Coast Starlight) koji saobraća na relaciji Vankuver – Los Anđeles. Vožnja traje oko 40 sati bez uračunatog kašnjenja. Vagoni su relativno novi a prostor za noge je dovoljno velik da stavite kofer i noge na njega. Vožnja je bila udobna. Na stanici u Portlandu me je sačekao moj sledeći domaćin Devidas.
