Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Autobuska karta iz San Luis Obispa do Santa Barbare iznosi 12$. Izabrao sam rani jutarnji polazak kako bih imao što više vremena za obilazak grada. Sa Nikolasom (domaćinom) sam se dogovio da se oko podneva nađemo. Autobuska stanica je u samom centru grada. Posle samo nekoliko koraka sam osetio miris Španije u vazduhu, možda zbog toga što su bili dani Španije, a možda i zbog arhitekture. Glavna ulica Stejt se pruža do samog mora. Radnje su se polako otvarale, a dostavna vozila pravila zastoje kao u Beogradu. Neki su se pomerili čim su u retrovizoru videli policijska kola. Nije prošlo ni sat vremena a već sam bio oduševljen gradom odnosno onim što sam video.

Ceo grad me je asocirao na dobro uređen vrt neke skupe vile. Sve je savršeno. Prodavnice poznatih svetskih brendova ne nedostaju kao ni kafići i restorani koji su se tek otvarali. Naravno, beskućnici su nezaobilazni ali ih ima u znatno manjem broju nego u drugim gradovima. Popio sam kafu u Starbucks-u i nastavio da se šetam. Turistički centar se nalazi preko puta Čejs Palm parka (Chase Palm park). Dobio sam brošure i nekoliko predloga. Pola sata sam se šetao uz prelepo more.

Našao sam se sa Nikolasom, mojim sledećim domaćinom. Pošto je imao nekoliko sati slobodnog vremena, želeo je da mi pokaže grad. Pridružio nam se i njegov drug. Parkirali smo auto u jednu od garaža. Za zadržavanje do 90 minuta se ne plaća parking. U međuvremenu su ulice postale preplavljene ljudima i automobilima. Ulicom Stejt smo se prošetali pored Arlington teatra, Granada tetra i nekoliko administrativnih zgrada.

Stara zgrada suda je otvorena 1929. Godine. Delo je arhitekte Vilijama Musera Trećeg (William Mooser III). Toliko ima interesantnih detalja da smo se šetali zgradom pola sata. To je najlepša zgrada u Santa Barbari. U dvorištu se u popodnevnim i večernjim satima održavaju koncerti. Prošli smo pored Muzeja umetnosti i brojnih zgrada u kojima su uglavnom banke i predstavništva velikih kompanija.

Odmorili smo se u jednom kafiću u Stejt ulici i kolima otišli do samostana Santa barbara. Osnovan je 1786.god. Jedna od zgrada koja pripada manastiru je i centar za odvikavanje zavisnika od raznih vrsta droga. Nikolas mi je rekao da poznati pevači, tv voditelji i po neki sportisti često provode vreme u njemu.

Potom smo otišli na obližnje brdo sa koga se vidi panorama grada. Kuće u brdima su veoma skupe. Ko ne bi poželeo da živi ovde? Naša sledeća i poslednja zajednička destinacija bila je Čumaš Peintid pećina (Chumash Painted Cave). U toj pećini su grafiti koje su pripadnici plemen Čumaš oslikali pre hiljadu godina. U pećinu je bilo nemoguće ući ali se su gotovi svi radovi mogli videti kroz rešetke zahvaljujući dnevnoj svetlosti.

Stigli smo do kuće koju Nikolas sa još četiri cimera iznajmljuje. Predhodne noći je u kući bila žurka pa su me upozorili da ništa nije očišćeno. Tako je i bilo ali nije bilo toliko strašno. Upoznao sam se sa cimerima i pokazali su mi kauč u dnevnoj sobi gde mogu da spavam. Iza kauča je bio ogroman terarijum kapaciteta 300 litara. Radoznalo sam tražio životinjice za koje sam posmislio da su sakrile iza kamenja. Međutim, jedan od cimera mi je rekao da je jedini stanovnik zmija. A na pitanje „gde je?“ odgovorio je „tu negde“ i pokazao na celu kuću. Slatko sam se nasmejao i shvatio da se ne šali. Rekao sam Nikolasu da nemam nameru da spavam u toj sobi jer ne želim da zmija mili po mom telu. Njegova soba je dovoljno velika pa sam spavao na vazdušnom krevetu.

Nikolas radi kao konobar u restoranu na aerodromu. Njegov drugar me je odvezao do čuvenog univerziteta Santa Barbara (UCSB). Zavidim studentima koji pored mora u hladu visokih palmi uče i provode slobodno vreme. Sem državnog u Santa Barbari ima nekoliko privatnih univerziteta koji su poznati u celoj državi. U centar grada vratio sam se autobusom. Sada sam se lagano šetao i uživao u lepoti Santa Barbare. Obala je dobro uređena. Blizu plaža su napravljeni razni sadržaji za rekreaciju. Uveče sam sa doka gledao neverovatan zalazak Sunca. Stari pelikan je bio jedan od posmatrača.

Nikolas radi kao konobar u restoranu na aerodromu. Njegov drugar me je odvezao do čuvenog univerziteta Santa Barbara (UCSB). Zavidim studentima koji pored mora u hladu visokih palmi uče i provode slobodno vreme. Sem državnog u Santa Barbari ima nekoliko privatnih univerziteta koji su poznati u celoj državi. U centar grada vratio sam se autobusom. Sada sam se lagano šetao i uživao u lepoti Santa Barbare. Obala je dobro uređena. Blizu plaža su napravljeni razni sadržaji za rekreaciju. Uveče sam sa doka gledao neverovatan zalazak Sunca. Stari pelikan je bio jedan od posmatrača.

Sa Nikolasom i cimerima sam se našao te smo svi zajedno otišli u jedan od popularnih pabova. Bilo je „karaoke“  veče. Super smo se proveli pa sam imao priliku da vidim i izlazak Sunca.

Toliko sam bio umoran da mi nije pala na pamet mogućnost da je zmija pobegla baš u Nikolasovu sobu. Na svu sreću nije. Odspavao sam nekoliko sati. Probudila me je galama iz dnevne sobe. Naime cimeri su igrali video igrice Wii... Nik me je odvezao na autobusku stanicu sa koje sam otišao u Los Anđeles.

Korisni linkovi:

www.santabarbaraca.gov

santabarbara.craigslist.org

www.santabarbaraca.gov