Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Na stanici u San Luis Obispu me je čekao domaćin Ben. Prošetali smo se do njegove kuće. Iznenadio sam se kada sam video na kako malom ali veoma dobro organizovnaom prostoru živi. To je kućica od drveta koja nema više od 12 kvadrata. Mala kuhinja, još manji toalet sa tuš kabinom. Ima čak i spavaću sobu odnosno prostor za spavanje koji je napravljen iznad kuhinje i kupatila. Plazma tv ne zauzima puno prostora kao  i laptop i odličan viseći plakar tako da ima sve što je potrebno za život jedne osobe. Ja sam spavao na kauču. Velika kuća njegovih roditelja koja se iznajmljuje studentima je tik uz njegovu.

Ben je završio studije i trenutno radi kao menadžer prodaje solarnih uređaja. Montiraju se na krov kuće te u zavisnosti od površine solarnih ćelija uz pomoć Sunčeve energije akumuliraju je i pretvaraju u električnu. Prosečan sistem košta 20 000$.

Nisam želeo da se odmaram. Ben se ponudio da mi pokaže grad. Centar čini nekoliko ulica sa ekskluzivnim radnjama. Primetan je veći broj restorana brze hrane zbog velikog broja studenata. Jedna uličica se zove „ulica žvakićih guma“ (Bubblegum Alley). Ima nekoliko verzija o tome kako je nastala. Pitanje je da li su žvake prvi zalepili na zid maturanti srednje škole ili studenti. Nije važno. Vlasnici okolnih radnji su se bunili i trudili da komunalne službe uklone žvake ali im to nije pošlo za rukom. Ko zna koliko je miliona žvakaćih guma izlepljeno do sada.

Srce grada je Mišn trg (Mission Plaza) jedan od najlepših koje sam video u Americi. Iznad fontane sa mečkom, mečićima i devojčicom su platani stari barem sto godina. Pod krošnjama se krije Stari manastir (Old Mission). Osnovao ga je otac Hunipero Sera (Junipero Serra) 1772.god. Veliko dvorište je veoma lepo uređeno i otvoreno za javnost. U SLO-u postoje dečiji muzej, muzej umetnosti i istorijski muzej. Prošli smo pored kulturnog centra u kome je bilo na hiljade slika američkih vojnika koji su poginuli u Iraku proteklih godina. Ben mi je rekao da je narod u većini protiv rata i da smatraju da je jedan od glavnih krivaca za pad akcija na svetskoj berzi jer užasno mnogo košta.

Preko rečice San Luis Obispo je napravljeno nekoliko drvenih mostova. Preko njih se dolazi do platoa sa kafićima i restoranima. U San Luis Opispu je politehnički univerzitet koji broji oko 20 000 studenata. Bio sam u studentkom gradu. Čitav kompleks deluje novo. Šteta što je bio raspust pa nisam mogao da vidim grad pun studentkinja. Uveče sam sa Benom otišao u bar u kome se služi 150 različitih vrsta piva. Probao sam regionalno pivo i nije mi se svidelo jer je bilo suviše slatko.

Dan pre mog dolaska su se u kuću Benovih roditelja uselili novi stanari pa su me pozvali da se pridružim njima i njihovim prijateljima. Bilo nas je desetak. Svi su me pitali kako tako jeftino putujem,  kako sve sam organizujem i kako imam sve potrebne informacije.... Neko je predložio da igramo karte a ko izgubi mora da pije. Rekao sam glasno da bi kazna bila efektnijaa da onaj ko izgubi ne sme da pije na šta su se svi smejali i složili. Prva igra je bila igra piramide. Svi su trudili da mi objasne pravila. Uglavnom, super je bilo zezanje sve dok je u igri bilo samo pivo.

Kada je nestalo poznatog napitka od ječma na sto su stavljene flaše žestokog pića. Ponudili su mi viski što me je oduševilo. Počeli smo sa šatovima (shot – čašica koja se pije od jednom). Nesevesno su me prešli jer se ispostavilo da viski nije viski nego neki sladunjavi burbon koji oni nazivaju viskijem. No, stalno govorim kako treba biti prilagodiljiv pa smo flašu ispraznili za tili čas. Bilo je fenomenalno.

Sledećeg jutra me nije bolela glava. Ben je imao slobodan dan pa je odlučio da mi pokaže nekoliko bitnih mesta u okolini grada. Prvo mi je pokazao sedam brda koji okružuju grad. Krenuli smo putem broj 1 ka Big Suru. Blizu San Simeona na plažama je zaštićena zona za slonovske foke (Elephants Seals). Sezona parenja je tokom leta pa smo posmatrali bitku dva mužjaka. Prilično su se mlatili dok se jedan nije povukao. Udaraju se glavama te borba može biti kobna. Pobednik dobija svoj harem ženki.

Za vreme njihove borbe ostale životinje, kojih ima na stotine, su se sunačale i uživale na plaži. Potrebno je da se posmatraju nekoliko minuta kako bi se videlo da su žive zato što veoma retko prave pokrete. Posetiocima je zabranjeno da prilaze životinjama jer mogu da budu veoma opasne i agresivne. Ženke su znatno manje od mužjaka. U potrazi za hranom najčešće se spuštaju na dubinu od 300-400 metara a ponekada i do 1500.

U povratku smo svratili u Morou bej (Morrow bay) i Los Osos mestašca na samoj obali. Prošetali smo se neobičnom stazom (Trail). Naime, dozvoljeno je civilima da se šetaju po teritoriji nuklearne elektrane. Na posebnom prakingu smo ostavili automobil te smo pešice stigli do kontolne kuće gde su nam uzeli podatke.

Napomenuto nam je da ne smemo da napuštamo obeležene staze. Jedina plaža je bila prepuna mrtvih morskih životinja pa baš i nije bilo prijatno za šetnju. Bilo je i nekoliko povećih hobotnica. Bez obzira na to inspirativno je šetati se i posmatrati prirodu. Na nekoliko mesta su postavljene table sa upozorenjem da svako kršenje pravila povlači upotrebu oružja. Nuklearna elektrana nije mogla da se vidi.

Na putu ka SLO-u smo stali kraj jednog od improvizovanih kioska kako bi jeli meksičku hranu. Prodavci znaju svega nekoliko reči na engleskom jeziku, taman koliko je potrebno. Otišli smo u regiju vinograda - Edna Valley Wine Region ali su sve plantaže bile zatvorene te nismo mogli da probamo vina. Bilo je dovoljno videti nepregledna polja sa nekoliko različitih vrsta vinove loze koje se mešaju po posebnim  receptima. Naša sledeća stanica bila je plaža Pizmo.

Korisni linkovi:

www.visitslo.com

www.sanluisobispocounty.com/

www.ci.san-luis-obispo.ca.us/