San Diego, California, USA

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Sa lokalnim autobusom sam stigao do Eskondida gde me je čekao moj domaćin Tomi (Tommy). Do San Markosa smo putovali 15-ak minuta. Tog jutra je bio na ronjenju sa komšijama pa se oprema sušila po dvorištu njegove kuće. On je menadžer prodaje kompjuterskog hardvera. Živi sa suprugom Glorijom u velikoj kući koja se nalazi u naselju sa ograničenim pristupom. Kapija se otvara samo uz šifru. U tom ograđenom prostoru je oko 100 kuća. Svi imaju pristup velikom parku, bazenu I sauni. Kuće se praktično ne zaključavaju.

Tomi i Glorija su godišnji odmor proveli u Evropi putujući vozovima. Smeštaj su kao I ja, imali preko Couchsurfinga. Krivo im je bilo što su imali samo tri nedelje. Celo popodne smo proveli na bazenu  a veče pričajući i gledajući filmove uz pivo i kokice. Bilo mi je mnogo zanimljivije da sa njima provedem vreme nego da se cimam do grada na nekoliko sati.

Sledeće jutro sam sa domaćinima kolima stigao do mesta Karlsbad. Glorija radi u obližnjoj fabrici a Tomi mora da koristi voz da bi stigao do svog posla jer mu je jeftinije nego da putuje džipom svaki dan. Regionalnim vozom Kouster (Coaster) sam stigao do centra San Diega. Železnička stanica se zove Santa Fe. Zgrada je prelepa. Konstruisale su je arhitekte Bejkvel I Braun. Podseća na samostan Santa Barbara. Stanica je zvanično otvorena 1915. god i predstavlja jednu od najlepših zdanja u gradu. Preko puta je komercijalni centar koji je ujedno i stanica za velike crvene tramvaje. Jedna od glavnih ulica je Brodvej.

Mnogi hoteli I poslovni centri su napravljeni u njoj. Našao sam turistički centar preko puta Horton trga. Sem velikog broja mapa i brošura imaju ogromnu 3D maketu grada. Službenica je bila raspoložena pa mi je na maketi pokazala koje zgrade obavezno da vidim i posetim. Horton trg (Horton plaza) je zapravo ogroman šoping mol. Vrlo interesantna arhitektonska rešenja su primenjena da bi se izbegla zamka “još jednog dosadnog šoping mola”. Poslednji sprat je namenjen fast food restoranima te sam kupio hranu.

Najteresantnije ulice su četvrta, peta I šesta. Pune su knjižara, restorana, prodavnica razne robe. Čak ima I nekoliko sexy šopova. U samom centru grada je stadion za bejzbol. Tu se redovno održavaju mečevi prve (major) lige. Stadion je nov, iz 2004.god ali su sem novih tribina sačuvane neke stare zgrade koje se uklapaju u nov ambijent. Radnici su kosili travu sa mašinama pripremajući teren za večernji meč. Jeftine karte su bile rasprodate pa nisam mogao da osetim atmosferu uživo. Jedan deo terena je vidljiv sa ulice ali je tokom utakmice verovatno nemoguće videti bilo šta sa tog mesta. Na okolnom brdašcetu se skupljaju navijači bez karata pa tako posmatraju meč. To sam zaključio po velikoj količini đubreta; limenki i flaša od piva.

Brodvej ulicom sam se uputio na šetalište uz obalu mora. Ogroman prekookeanski brod u luci je čekao svoje putnike. Šetelište je odlično uređeno. Mislilo se na puto detalja; na klupama su pločice koje su deca islikala, moderne statue I drugo. Na samo nekoliko kilometara je internacionalni aerodrome te se vide avioni kako sleću na pistu. Posmatrao sam ih barem sat vremena istovremeno uživajući u sunčanom danu. Moguća je poseta raznim brodovima – muzejima.

Najinteresantnijim mi se učinio Midvej (http://www.midway.org), nosač aviona Američke ratne mornarice. Ulaznica za studente je 10, a za ostale 15$. Na ulazu se dobija audio vodič za samostalno obilaženje muzeja. Brod je porinut 1943. god. Korišćen je za razne vojne operacije od 1945. pa sve do 1992. god kada je otišao u zasluženu penziju. Između ostalih, korišćen je za ratove u Vietnamu i Pustinjskoj Oluji. Kapacitet je 4000 vojnika i stotinak aviona.

Unutrašnjost je ogromna, dovoljna da stane 20-ak aviona. Tu se vrši remont I montiranje bombi te se posebnim liftom prebacuju na pistu. Ogromna je razlika u standard spavaonica za vojnike I komadante. U prostorijama je po 60 ležajeva ispod kojih je I boks za stvari vojnika koji spava na njemu. Kabine za komadante imaju samo nekoliko kreveta i nameštaj. Ovo nije prostor za klaustrofobične ljude. Video sam prostoriju u kojoj se kontrolišu motor i razni drugi uređaji. Jedan od bivših vojnika koji je radio na tom brodu objašnjava posetiocima kako se upravlja tom komandnom tablom. Tu je hiljade dugmića, prekidača i raznih pokazivača pritiska.

Za vojnike koji su iz bilo kog razloga odbili naređenje, pravili nerede na brodu ili pak za ratne zarobljenike je napravljen mali zatvor. Na palubi je danas izloženo 30-ak raznih letelica i jedan manji avaks. Mogu samo da zamišljam kakve su nove generacije brodova ako je ovaj 60 godina star ovako funkcionalan. 

Blizu broda je park sa ogromnom skulputurom marinca I njegove devojke kako se ljube, verovatno pred dug put. Pored marine je Siport vilidž (Seaport Village) koje je nastalo 1980.god. Napravljeno je 70 malih prodavnica, suvenira, hrane I odeće. Kućice su napravljene u različitim stilovima te predstavljaju odabrane zemlje iz celog sveta. U nastavku marine je nekoliko skupih hotela od kojih je najpoznatiji Meriot.

Svratio sam sa domaćinima u hipermarket kako bi kupili meso za roštilj jer su se dogovorili sa komšijama da naprave večeru. Predhodhong dana smo puno pričali o hrani pa sam im predložio da napravim nekoliko punjenih pljeskavica I nešto što liči na ćevape. Da podsetim, roštiljanje je veoma popularno u Americi s tim što oni to drugačije rade. Ne koriste drva već prirodni gas iz boce. Kada stave meso ili šta već da se peče poklope čitav roštilj da bi se, valjda, bolje ispeklo. Predložio sam im da to ne rade jer na taj način nije velika razlika između prženja mesa na tiganju I takvog načina spremanja roštilja. Pomešao sam svinjsko i juneće meso, dodao začine i napravio solidno roštilj meso. Oduševili su se, ali ipak mi se čini da je njihovo meso drugačijeg ukusa od našeg. Obično Amerikanci na roštilj stavlaju sve što im padne pod ruku, i voće i povrće. Ražnjiće prave tako što dva ogromna komada junećeg mesa nabodu na štapić a između njih pola glavice crnog luka,slatku paprika i neko belo povrće koje ne znam kako se zove….. Tomi je veliki gurman pa je sa velikom radošću usvojio kritike te više nije poklapao roštilj. Njihovi prijatelji su sa oduševljenjem slušali moje doživlaje po Americi jer sam, kako su rekli, za tih šest nedelja video više nego velika većina amerikanaca.

Sledeći dan sam odvojio za posetu jednom od najlepših gradskih parkova Amerike. U  Balboa parku se najbolje vidi prisutnost Španaca tokom 18.veka. Potreban je barem jedan dan da bi se videle sve lepote koje se nalaze u parku. Muzeje sporta, automobile i aviona sam ostavio za drugi put jer sam morao da napravim izbor što zbog novca, što zbog vremena. House of Pacific Relations Internationall Cottages http://www.sdhpr.org) predstavlja 31 zemlju sveta kroz kulturna I tradicionalna obeležja. Neke od predstavljenih država su Iran, Škotska, Kina, Italija I druge. U zgradi Ujedinjenih Nacija http://www.unasd.org je prodajna izložba suvenira sa svih kontinenata. Moguće je kupiti razglednice, majce i zastave sa simbolima svih država članica Ujedinjenih Nacija. Bila je čak i zastava Srbije u ponudi.

Sprekl Organ paviljon (Spreskels Organ Pavilion http://www.sosorgan.com/ ) je jedinstvena građevina u koju su Džon D (John D.) i Adolf Sprekl poklonili gradu. U njoj su jedne od najvećih orgulja za spoljnu upotrebu na svetu. Ima 4503 cevi veličine olovke do 10  metara visine. Tu se svake nedelje održavaju koncerti vrhunskih izvođača.

Preko puta paviljona je Panamski trg (Plaza de Panama). Toliko ima interesantnih zdanja da nisam znao na koju stranu da krenem. Bašta Alkazar (Alcazar) me je na trenutak vratila u Španiju i podsetila na Sevilju. Pored nje je Art institute i Mingei (Mingei) muzej. Preko puta je još lepša građevina koja izgleda kao crkva ali na žalost nije, nego je Muzej čoveka (San Diego Museum of Man http://www.museumofman.org/), jedini posvećen antropologiji.  Kupola objekta I toranj Kalifornija visine od 60 su zaista posebni. Unutrašnjost je okrečena ali nije ukrašena onako kako spoljašnjost nagoveštava. Pored je teatar Old Gloub (Old Globe http://www.theoldglobe.org/ )Preko puta je ogroman vrt koji se koristi za odmaranje nakon napornog pešačenja. Muzej umetnost koji dominira več pomenutim Panamskim trgom je bio trenutno zatvoren zbog renoviranja.

Pored turističkog centra je vrt Japanise Friendship Garden. Preko puta je jedina moderna građevina, delo arhitekte Frenka Houpa Juniora u kojoj je Muzej umetnost Timken http://www.timkenmuseum.org . To  je mali muzej koji predstavljla odličnu kolekciju slika Starih majstora kao što su Rubens, Rembrandt, Brojgel i mnogi drugi. Pored je fonatana sa lokvanjima ispred koje je Botanička bašta. Dijagonalno je interesantan muzej igračaka vozova http://www.sdmrm.org .

Speniš Vilidž Art Centar (Spanish Village Art Centre) je umetnički kutak gde se mogu kupiti razne slike, portreti i druga umetnička dela koja mogu da predstavljaju originalni souvenir.

Najveća atrakcija Balboa parka  je zooški vrt.  Ulaz je ogromnih 34$. To je jedan od najboljih zooloških vrtova na svetu sa tradicijom dugom 90 godina.

Na ulazu sam uz kartu dobio veliku mapu. Jedan radnik je video da gledam u mapu i upitao me da li mi je potrebna pomoć. Savetovao je da prvo napravim krug panoramskim autobusom a da posle obiđem životinje koje mi se najviše sviđaju. Za vožnju autobusom postoje dva reda; jedan za gornju platformu a drugi za donju. Vodič, a ujedno i vozač je bila duhovita devojka tako da je 35 minuta koliko traje tura prošlo za tili čas. Iz autobusa sam video uglavnom tropske životinje. Čim sam izašao iz autobusa potrčao sam ponovo u vrt da uživam.

Flamingosi su me oduvek oduševljavali. Mladi su sive boje i tek kada porastu dobijaju boju perja po kojoj su prepoznatljivi. Nema kvadratnog metra u vrtu a da nije maksimalno uređen. Svi kavezi bilo da su za ptice, majmune ili opasne životinje su besprekorno bezbedni i funkcionalni iako su napravljeni na dva nivoa. Jedna od prednosti vrta je činjenica da ima na hiljade različitih vrsta biljaka, kaktusa i drveća koji rastu širom sveta, Uspevaju zahvaljujući povoljnoj klimi.

Najveća atrakcija su pande. Tata panda (Gao Gao) se odmarao na drvetu dok je mama panda (Bai Yun) dojila svoje tek rođeno mladunče (Zhen Zhen) u pećini a mi, nepozvani gosti, smo posmatrali sve to preko ekrana. Tata panda je doveden iz Kine kako bi u zološkom vrtu San Diega ostavio svoje potomstvo. Potrebna je velika tišina da ne bi poremetili mir ovim divnim stvorenjima što posetioci poštuju.

Koala ima 15 i svi su, kao za inat spavali. Uostalom, oni dnevno provedu 22 sata spavajući. Jedan je samo lagano podigao glavu, zevnuo i nastavio da spava. Posetioci mogu da posmatraju ponašanje nilskog konja ispod vode. Kao u crtanom filmu je plivao tako što se na svakih par metara odbacivao jednom nogom sa dna. Bio je raspoložen za slikanje. Čak se igrao sa svojom igračkom, betonskom kuglom, teškom barem 200 kila.

Jedan od načina da se posmatra vrt je Skajfari, odnosno žičara. Ne može se puno toga videti od gustog lišća ali je dobra zabava. U pojedinim delovima vrta sam imao osećaj da sam u džungli koliko je bilo raznog gusto posađenog bilja. Poseta ovog vrta je za preporuku svima jer se na pravi način vide posledice dugogodišnjeg rada i ulaganja.

Uveče sam se našao sa Leom, prijateljom moje drugarice koja mu je poslala knjigu. Otišli smo na Pacifik bič a potom do Hrama Svetog Đorđa, Srpske pravoslavne crkve. U dvorištu crkve je prizemna zgrada u kojoj se održavaju razne priredbe i koncerti. Puno mi je pričao o životu u Kaliforniji i o Americi uopšte. Otišli smo do Mount Soledad-a, brda na čijem vrhu je spomenik krst. Ceo San Diego sa okolinom je kao na dlanu. Na kraju me je odvezao do domaćina.

Korisni linkovi:

www.sandiego.org

www.sandiego.gov

www.sandiegozoo.org/

www.co.san-diego.ca.us/

www.san.org