Put Cikago - Sietl, USA

 

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Plava linija metroa radi cele noći u intervalima od 20 minuta. Proverio sam red vožnje kako ne bih čekao predugo u četiri sata izjutra jer je avion za Sijetl poletao u 7h sa aerodroma Midvej. Probudio sam se na vreme i stigao na planirani polazak metroa. Medjutim, nakon nekoliko stanica voz se zaustavio u sred tunela zbog nekih radova i tako stajao 40 minuta. Mislio sam da na aerodromu neće biti gužve. Tu sam se gadno prevario. Na predaju prtljaga čekao sam oko 30 minuta. Obavešten sam da sam prekasno predao prtljag jer je poslednji rok 60 minuta pre poletanja.

Ljubazna službenica me je obavestila da će prtljag stići u Sietl narednim letom. Odmah me je sačekao duplo veći red za sigurnosnu pretragu (Security check). Potrebno je skinuti sve metalne predmete sa sebe i odložiti obuću u posebnu kutiju kao i ručni prtljag. To čekanje je trajalo dodatnih 30 minuta te sam na kapiju sa koje poleće moj avion stigao svega 10 minuta ranije.

Putnici su još ulazili u avion pa sam mislio da je sve u redu. Kada sam došao na red službenica me je  obavestila da je avion pun i zatvorila kapiju. Rekla mi je da u avionu nema mesta za mene jer sam se kasno check-in-ovao. Tu je počela prepirka. Saopštila mi je da je politika kuće da se putnici koji se ne chekiraju sat vremena pre polaska automatski brišu sa leta. Objasnio sam da nisam mogao da predvidim radove u metrou te da je to razlog moga kašnjenja. Htela je da me ubaci na sledeći let ali su svi letovi za naredna dva dana bili popunjeni. E tu sam blago rečeno eksplodirao jer bi ta izmena pokvarila moju kompletnu rutu. Nije mi bilo jasno kako mogu plaćeno mesto da daju nekom drugom. Upravo to pitanje sam postavio službenici. Preko voki tokija je nekoga kontaktirala i rekla mi da sačekam.

Posle pet minuta čekanja sam obavešten da je neko sa kartom za sledeći let  „greškom“ ušao u avion i zauzeo moje mesto. Predpostavljam da su prekontrolisale sve karte jer za leto Southwest Airlines-a se ne prave rezervacije sedišta već putnici sami biraju gde će da sednu dok se avion ne popuni. Konačno, posle 20 minuta raspravljanja i čekanja sam ušao u avion. Po licima putnika sam zaključio da nisu oduševljeni celom situacijom jer je avion kasnio 15 minuta u polasku.  Mislim da je kašnjenje zapravo bilo zbog gužve na aerodromu te sam zbog toga uspeo da se izborim za svoje mesto. Let do Sietla je trajao oko četiri sata.

Pri sletanju je vetar malo tresao avion ali nije bilo većih problema. Odmah po sletanju na aerodrom sam se uputio u deo zgrade gde putnici uzimaju svoj prtljag. Zamislite, kofer je stigao sa mnom. Sada se postavlja pitanje: „Šta bi bilo da sam klimnuo glavom službenici na čikaškom aerodromu kada je rekla da nema mesta u avionu?“ Ne samo da ne bih stigao tamo gde sam planirao nego ne bih imao svoje stvari sa sobom. Lako sam našao stanicu gradskog saobraćaja te za 2$ dolara stigao do centra grada.