Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Retko ko je čuo za ovaj grad. Prijatelji koji su najviše zaslužni za moju putešestviju po Americi su iz Preskota. Dobili su posao u Beogradu preko programa razmene profesora. Proveli su dve godine u glavnom gradu Srbije i oduševljeni su. Oni su jedini domaćini koje sam poznavao pre nego što sam došao u Ameriku. Badi i Kesi su u braku petnestak godina. Imaju dvoje dece, Pegi i Deklana. Kesi je rođena sestra Nika kod koga sam bio u Santa Kruzu.

Rekli su mi da bi se rado vratili u Beograd da pod istim uslovima i sa istom platom žive i rade. To je bio jedini mogući način da turistički putuju jer im profesorske plate u državnim školama to ne dozvoljavaju. Dok su bili u Beogradu iskoristi su skoro svaki slobodan vikend da odu negde na nekoliko dana. Tako su obišli celu Evropu. Imali su sreće dok su bili u Beogradu da im je posao bio udeljen kilometar od kuće što je mislena imenica u Americi.

Preskot je lep, živahan gradić. Zapazio sam da ima više hipermarketa (preko 20)  nego u Beogradu. Interesantno je da nema fabrika pa mi nije bilo jasno na koji način ljudi zarađuju novac. Cela oblast se razvija. Grade se nova naselja, šoping molovi, škole.....Badi nije znao da mi objasni odkud toliko novca kada nema ni jednog velikog ekonomskog giganta u okolini.

Sledećeg popodneva sam sa domaćinima otišao u posetu njihovih prijatelja. Znaju se sa studija iz Flagstafa. Džordž i  Meri žive blizu jezera Med na granici Arizone i Nevade. Pre 25 godina su počeli biznis tako što su pored puta otvorili mali kiosk sa hranom. Danas imaju supermarket za tehničke proizvode, poštu, pumpu i ko zna šta još. U Preskot su došli svojim Motor-home-om. To je luksuzni kamion – kuća. Parkirali su ga u kamp naselju, na brdu, sa koga se pruža pogled na Preskot. Vez za struju, vodu i kanalizaciju je 15$ po danu. Bežični internet je gratis. Vikendom da putuju po okolnim državama. Iznutra izgleda luksuzno. Ima dnevnu sobu, spavaću sobu, kuhinju, kupatilo i dodatni wc. Uz pomoć specijalnih motora, bočne strane se razvuku, prošire tako da se površina korisnog dela znatno uveća. Ima gps, satelitski internet i kablovsku televiziju, tri plazma televizora, savršen muzički sistem sa zvučniocima po celom „stanu“, klimu, veš mašinu, mašinu za sudove i puno dodataka.

Ima motorizovanu tendu zahvaljujući kojoj se i po suncu može sedesti napolju. U spavaćoj sobi je ogroman krevet za dvoje. U dodatnu opremu je uključena i kuka tako da može da se vuče još jedno vozilo. Džorž je uz pomoć sinova sklopio auto sa BMW-im motorom. Sa njim odlazi u kupovinu, na dnevne obilaske i slično. Nov kamion sa ovakvom opremom košta oko šesto hiljada dolara. Komandna tabla za vozača izgleda kao spejs šatl. Svi sistemi su automatski, tako da nije potrebna bilo kakva fizička snaga. Džordž i Meri su bili loše raspoloženi jer je pokušana pljačka u njihovoj pošti. Niko nije stradao ali ih je to puno potreslo. Odlučili su da se malo odmore.

Za večeru su napravili savršen roštilj; pileće belo meso sa kukuruzom. Spremili su kukuruz tako što su ga umotali u foliju i stavili na gornju rešetku roštilja a na donju meso (Amerikanci koriste roštilje sa sistemom poklopca što doprinosi bržem spremanju mesa). Večera je bila savršena. Napravili su salatu sa sitnim povrćem.

Badi me je provozao sa kabrioletom. To je poseban doživljaj. Maksimalna brzina je 150km-h. Celo veče je bilo posebno jer nisam verovao da ću ikada imati prilike da vidim luksuznu kuću na točkovima.  

Moji domaćini su profesori u srednjoj školi. Rekli su mi da plata jedva pokriva troškove normalnog života. Moraju svakog meseca da uplaćuju osiguranje za decu u iznosu od oko 500$ (za svako dete). Komunalije i razne druge usluge odnose puno novca. Imaju kuću u vlasništvu pa su tako u određenoj prednosti jer ne moraju da plaćaju kiriju. Kuća je velika sa ogromnim dvorištem. Vodom se snabdevaju iz ogromnog rezervoara koji dopunjuju jednom mesečno sa cisternom. Upoznao sam njihovog prijatelja koji je bio sedam dana na Havajima zbog poslovnih obaveza. Radi u kompaniji koja snabdeva potrošače potrebnom opremom za maksimalno iskorišćavanje kišnice. Voda sa krova se usmerava u rezervoar odakle se pumpama sprovodi do kuće.

Hteo sam da koristim internet pa sam pitao Badija (domaćina) da mi da šifru. Retko ko je od mojih dotadašnjih domaćina upotrebljavao šifru za korišćenje interneta u sopstvenoj kući. No, Badi je imao čifru sa 22 cifre. Rekao je da koristi ruter koji je kupio u Beogradu. Morao je da postavi tako komplikovanu šifru zato što su se komšije na Senjaku redovno „kačile“ na njegovu mrežu.

Popodne smo otišli u centar grada u jedan od restorana. Poseban je po tome što na zidovima ima izlepljene podmetače za čaše. Svako ko donese podmetač koji oni nemaju u kolekciji dobija besplatno pivo. Na preporuku prijatelja naručio sam sušeno meso sa pečenim krompirom.

To je bilo moje poslednje veče u Preskotu. Sledeći dan sam bio prilično nervozan jer me je čekao veliki put. Prvo sam mini busom trebao da stignem do aerodroma u Feniksu, zatim noćnim petosatnim letom dođem do Njujorka. Posle pauze od deset sati je sledeći, još jedan noćni, let za Minhen i nakon kratke pauze let za Beograd.

Korisni linkovi:

www.prescott.org

www.cityofprescott.net