Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

 Njujork je jedan od svetskih centara moći, ekonomije, mode. Podeljen je na pet ogromnih celina: Manhattan, Staten Island, Bronx, Brooklyn i Queens. Manhattan je ostrvo dužine desetak i širine do dva kilometara. Gužve u saobraćaju su velike, a često su metro (subway) vagoni prepuni ljudi.

Najjednostavniji način kretanja sa jednog na drugi kraj grada je subway. Pojedinačna karta košta 2, dnevna 7, a nedeljna 24$. Snalaženje je jednostavno ali obratite pažnju na to da se mnoge linije na određenoj tački razdvajaju pa tako crvena ima dva početka i dva kraja. Pratite obaveštenja preko ozvučenja u samom vozu jer ponekad zbog nekih radova ili iznenadne situacije dolazi do trenutne izmene.

Za Manhattan je čuo svaki stanovnik planete. Manhatten je podeljen počev od Financial distrikta, Tribeca-e, China town-a zatim  Soho, Little Italy, Lower East side, West Village, Greenwich Village, East Village, Chelsea, Gramercy, Garment District, Murray Hill, Midtown West,  Midtown East, Upper West Side,  Upper East Side, Cental Park, Morningside Heights, East Harlem, Harlem, Washington Height i Inwood. Za svaki od ovih kvartova se može reći da su posebne celine. Imaju svoju istoriju, duh, specifičnost i neverovatne kontraste. Od ulice Hjuston East počinju brojevi ulica od 1 do 220.

Izdvaja se donji Manhattan, Times Square i Broadway, Kineska četvrt, Central park, Linkoln centar, Rockfeler centar, Empire State Building te muzeji Gugenhajm, Metropoliten, Prirodnih nauka, Moderne umetnosti, policije,  nebodera......

Za šest dana koliko sam proveo u Velikoj Jabuci sam uspeo da obiđem dobar deo Manhattan-a i delić Brooklyn-a. Dva dana sam proveo u Union City-ju u New Jersey-u.

Smeštaj za Njujork (generalno)

Bilo mi je teško da nađem smeštaj u Velikoj Jabuci preko Couch Surfinga. Potražnja je ogromna. Poslao sam na desetine mailova. Uglavnom su svi članovi bili zauzeti. Jedino mi je kineskinja Koni (Connie) potvrdno odgovorila. Pomogli su mi prijatelji iz Beograda, takođe članovi CS-a tako što su nazvali njihove prijatelje (članove CS-a) da ih pitaju za smeštaj. Tako su obezbedili smeštaj za sedam dana a ja sam sam našao za još dva. Obratite pažnju na to gde se nalazi Vaš domaćin, hostel ili hotel. Nije sve jedno. Na Menhetnu ima puno ulica kojima nije preporučljiva šetnja posle 22h.

Nekako sam se snašao i relativno lako sa aerodroma našao potrebnu adresu. Bio sam smešten kod Bena. Živi sa još dvoje cimera koji su Francuzi te preko programa razmene studenata žive u Njujorku. Stan je u suterenu, tako da nema prozore. Klima uređaji i sijalice rade neprestano.

Sledećih dana sam se trudio da što manje koristim prevoz. Mesec dana pre polaska na put mi je otkazao digitalni fotoaparat. Srećom, cene tehničkih uređaju su drastično niže u Americi. Na internetu sam našao radnju koja je najpovojnije prodavala aparat koji sam želeo da kupim te sam se uputio tamo rano izjutra. To je JR, jedna od najvećih prodavnica tehnike smeštena u samom centru grada, preko puta Gradske Kuće. Pri kupovini aparata sam shvatio da su sve cene, preko Interneta, a i na rafovima svih prodavnica, bez uračunatog poreza od 8% (u državi New York). Bez obzira na to, aparat je bio jeftiniji za deset hiljada dinara nego u Beogradu. Čim sam izašao iz radnje stavio sam baterije, memorijsku karticu velikog kapaciteta i time zvanično počeo obilazak ovog neverovatnog grada.  

Prvi utisak koji sam stekao šetajući se dugim ulicama Njujorka je da svi nekuda žure. Ulice su pretrpane automobilima i čuvenim žutim taxi vozilima. Svuda se izvode neki građevinski radovi. Ruše se stare zgrade, zidaju nove a adaptiraju dotrajale. Radnici su svuda oko vas. Stalno nose neke vreće, građevinske materijale, buše betonske blokove. Radnici su najčešće meksikanci, mada se među njima mogu čuti jezici nekih od naroda istočne Evrope.

Neboderi  ne izgledaju toliko visoko kao u filmovima. Verovatno zato što ih je mnogo na jednom mestu. Tek kada se skoncentrišete, izbrojite 70 i kusur spratova shvatite koliko je zgrada visoka. Svaka od tih poslovnih zgrada najčešće nosi ime investitora. Time velike kompanije demonstriraju svoju finansijsku moć jer je potrebno veliko bogatstvo i profit da se na Menhetnu sazida zgrada od recimo 80 spratova. Jedan od najpoznatijih američkih milijardera je Donald Tramp (Donald Trumph).  Verujem da ni sam ne zna da nabroji sve zgrade koje poseduje samo u Njujorku a da ne govorim o ostalim nekretninama širom Amerike.

Detaljan obilazak grada počeo sam od Gradskog parka (City Hall Park). Nastao je davne 1730. godine. U centralnom delu parka je predivna fontana a nedaleko spomenik Horasa Grilija (Horace Grillley) osnivača čuvenih novina „New York Tribune“. Nedaleko je i spomenik Natana Hejla (Nathan Hale) koga su Britanci 1776.god obesili zbog špijunaže. Njegove poslednje reči su bile „Žao mi je što imam samo jedan život da izgubim za svoju domovinu“.

S druge strane parka je ogromna gradska kuća iz 1812.god. Nedaleko je Vulvortova zgrada (Woolworth Building) koja je bila najviša na Svetu do izgradnje Krajsler palate 1929.god. Završena je 1913. u gotičkom stilu. Fren Vulvort vlasnik te zgrade je zaradio ogroman novac tako što je u početku  imao radnje koje su prodavale sve za 5 ili 10¢.

Odlučio sam da odem u Wall street ali sam pre toga video čitav niz interesantnih zdanja. U Brodvej ulici je Triniti crkva izgrađena u neo-gotičkom stilu 1846.god. U dvorištu crkve je groblje. Crkva je znatno oštećena 11. septembra jer se preko puta nalazi mesto nekadašnjih Kula Bliznakinja ili World Trade Centra. Te zgrade su bile simbola Nju Jorka više od 25 godina. Završene su 1973.god. Svaka je imala 110 spratova.

Tog 11.septembra je (na engleskom 9.11, nine elewen) poginulo 2749 ljudi. Velikim požtvovanjem svih službi, posebno vatrogasaca je spašeno mnogo života. Dva oteta aviona su u razmaku od 15 minuta udarili prvo u jednu pa u drugu kulu. Pola sata nakon napada su se srušile obe kule. To je prouzrokovalo velika oštečenja. Berza u Wall street-u  je bila prvi put zatvorena nakon velikog ekonsmkog kraha početkom tridesetih godina prošlog veka. Taj napad je napravio ogroman ožiljak ne samo svakom Njujorčaninu nego i Amerikancu. Danas se na mestu kula nazvanom Grand Zero, zidaju nove visoke zgrade, za koje se veruje da će biti novi simboli Njujorka.

Crkva Svetog Pavla (St.Pauls Church) je najstarija crkva u Njujorku. To je najstarija zgrada za društvene namene. Danas je okružena neboderima koji je, jednostavno rečeno, guše tamom koju stvaraju.

Wallstreet je dobila naziv po drvenom zidu koji su 1635.godine Holanđani, kao prvi evropljani na Novom kontinentu,  napravili da bi se zaštitili i odvojili od Britanaca. Nekoliko vekova kasnije su u toj ulici napravljene banke.  Berza je osnovana 1817. godine u zgradi sazidanoj u neo-klasičnom stilu. Ulaz običnim posetiocima nije dozvoljen. Bilo bi interesantno videti salu u kojoj se obavi promet akcija u vrednosti od preko 35 milijardi dolara dnevno!!!  Federalna zgrada (Federal hall) je izgrađena 1699.godine da bi u njoj bila gradska skupština (City Hall). Ispred zgrade je spomenik Džordžu Vašingtonu koji je na balkonu ove zgrade 1789.god položio zakletvu i postao prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Na ulicama ima na desetine pokretnih tezgica ili kamioneta koji prodaju brzu hranu. To su razne vrste salata od voća povrća, sendviči, girosi, pizze, hot dog-ovi i drugo.  Cene su od 1,5$ pa do 5$ po porciji. Odlučio sam se da se provozam besplatnim gradski ferijem do Stejtn Ajlenda i nazad. Vožnja traje 20-ak minuta u jednom pravcu. Pogled na Menhetn, Nju Džersi, Bruklin, Kip Slobode i ostrvo Elis je božanstven. 

Postoje odvojene ture do Kipa Slobode i ostrva Elis koje koštaju oko 20$. Kip Slobode je delo francuskog skulptora Frederika Augusta Bartoldia. Elis ostrvo je bila prva stanica za imigracione došljake iz Evrope od 1892.god. Ovim ostrvom je prošlo oko 22 miliona ljudi u periodu od 1892. do 1924.god. Muzej Imigracije otvoren je 1990. godine. 

Vrativši se na Menhetn odmorio sam se u Bateri parku. Par stotina metara dalje je Muzej Jevrejskog nasleđa (Museum of Jewish Heritage). Izloženo je puno fotografija, dokumenatna i snimaka stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Čućete potresne priče ljudi koji su preživeli Aušvic a zatim stvorili novi život u Americi.

U neposrednoj blizini su muzej Nebodera  i Policije. Ovaj deo Menhetna je pretrpan poslovnim zgradama pa sam se vratio u City Hall park te odlučio da se prošetam Bruklinškim mostom. To je  jedan od prvih visećih mostova u Americi dužine 1825 metara. Uz pomoć ovog mosta je pemošćena reka Ist (East river) čime je olakšana saobraćajna komunikacija Menhetna i Bruklina. Pušten je u saobraćaj u maju 1883. godine a od  1950. je omogućen prelaz pešacima i biciklistima. Prelazak mostom sa jedne na drugu stranu predstavlja atrakciju. Sa sredine mosta se pruža pogled na donji i gornji Menhetn kao i na dobar deo Bruklina.

Veče sam proveo u društvu domaćina i njegove devojke. Puno su mi pričali o životu u Njujorku, o cenama, o traumama izazvanim terorističkim napadom, njujorškim policajcima... Postavili su mi puno pitanja o Srbiji. Imaju solidno znanje o našoj zemlji jer su im prijatelji sa fakulteta iz Beograda i Novog Sada. Sledio sam se kada su počeli da izgovaraju psovke na srpskom jeziku. Super bi prošli u Narodnoj skupštini. 

Impajr Stejt Bilding (Empire State Building) je trenutno najviša zgrada u Njujorku. Visoka je 380, a sa TV antenom 449 metara. Sa visine od preko 300 metara se vidi „Velika Jabuka“ kao na dlanu. Kada sam napravio prvi krug na observatoriji, shvatio sam koliko je ovo veliki grad. To su hiljade i hiljade zgrada, kuća, desetine parkova i najveći Central park. Izgradnja ove impresivne građevine je počela 17. marta 1930. godine.

Odmah po početku radova je bio cilj da zgrada bude viša od Krajsler palate i banke u ulici Wallstreet 40. Bile su najviše na svetu svega godinu dana. Verovali ili ne za izgradnju Impajr Stejt Bildinga je bilo potrebno samo 410 (četristodeset) dana. Retko koja je petospratnica u Beogradu u 2006. god završena u kraćem roku!!!

Nekoliko stotina metara dalje je čuveni Tajms Skver. Na fasadama skoro svih zgrada su ogromni ekrani preko kojih se emituju reklame, podaci sa berze i program pojedinih televizija. U svako doba dana i noći je ovde gužva. Ceo trg izgleda nestvarno. Najveće svetske kompanije imaju svoje svetleće reklame preko čitavih zgrada.

Oko Tajms skvera je na desetine svetski poznatih pozorišta. Nalaze se ne samo u čuvenom bulevaru Brodvej već i u okolnim ulicama. Mjuzikli su najpopularniji. Chicago je predstava koja se najduže igra na Brodveju. Trenutno je popularna predstava Mamma Mia inspirisana pesmama poznate švedske grupe Abba. Na repertoaru su i predstave Spamalot (inspirisan Monty Python’s- ima), Tarzan, Jersey Boys.

Sedma avenija je bila zatvorena za saobraćaj od Tajms skvera do Central parka. Bila je pretvorena u pešačku zonu na jedan dan. Duž cele ulice su bile postavljene tezge sa suvenirima, raznim odevnim predmetima, hranom. Karnegi hol, čuvena muzička dvorana je na uglu 57.ulice i Sedme avenije. Konačno sam stigao u Central park. Već nakon par stotina se ne čuje saobraćajna buka. Cental park je oaza Njujorka.  Prostire se od 59. pa sve do 110. ulice između Central Park West i Pete avenije.

Njujorčani dolaze u toku pauze za ručak da se na kratko odmore ili da se druže sa prijateljima. Teško je nabrojati sve sadržaje koje ovaj park nudi. Ima nekoliko jezera, mali zološki vrt, Belveder zamak, Botaničku baštu, letnju pozornicu. Na njoj se tokom leta održavaju koncerti velikih svetskih izvođača. Gotovo svaki kutak parka je sređen i čist.

Postoji oko 10 kilometra staza za bicikliste, rolere, skejtere i rekreativce koji trče verovatno svaki dan. Saobraćaj prolazi kroz park na nekoliko mesta ali se svaki dan posle 19h i vikendom obustavlja saobraćaj. Na desetine radnika vode računa o čistoći parka ali oni ne bi bili uspešni da sami građani ne čiste đubre za sobom. Proveo sam čitavo popodne posmatrajući ljude ali sam dolazio i sledećih dana da provedem makar sat vremena u parku.

Interesantno je videti mlade ljude čiji je posao da izvode pse u šetnju. Ti kućni ljubimci su toliko sređeni i nekako srećni što se šetaju baš Centralnim parkom. Najlepši deo parka je Bethesda Terrace and fontain. Uveče sam sa cimerima mog domaćina i njihovim prijateljima iz Francuske ispijao kvalitetna vina.

Naredni dan sam proveo u poseti muzeja tek od podneva. Nisam koristio prevoz pa sam pešačio od 24. ulice sve do Prirodno istorijskog Muzeja koji se nalazi preko puta Cental parka kod zapadne 79. ulice. Upravo u ovoj zgradi je sniman film „Noć u Muzeju“. Posetilac može da sazna puno informacija o nastanku naše male planete.

Dobićete odgovore na pitanja kako je nastalo magnetno polje, koji je sastav zemljine kore i slično. Odgovori su demonstrirani modernim tehnologijama kao i  raznim eksperimentima. U drugom delu muzeja su ogromni skeleti raznih dinosaurusa, makete životinja sa svih kontinenata. Čitavi ambijenti su napravljeni sa puno mašte, kvalitetne produkcije i mnogo novca.

Pre nego što sam otišao u sledeći još bolji muzej, prošetao sam se kvartom Upper West Side-a. I tu ima na stotine restorana, kafića, zanatskih radnjica. Izabrao sam jednu, rekao bih, porodičnu piceriju. Prepešačio sam Central park  da bih stigao do Metropoliten muzeja. Met, kako ga Amerikanci skraćeno zovu, je najveći i najznačajniji muzej u čitavoj državi. Otvoren je za javnost 1872. god u daleko manjoj zgradi nego što je danas. Potreban je ne jedan dan nego jedna godina da bi se sva vredna i poznata dela videla i zapamtila. Među poslednjim posetiocima sam napustio muzej.

Nastavio sam da se šetam Petom avenijom. Najglamurozniji deo Pete avenije je od 59-te o 34-te ulice gledano iz pravca Met-a. Prodajno mesto Apple-a je eksluzivno. Svima je dozvoljeno korišćenje i testiranje računara, iPod-va i ostalih proizvoda. Na svim računarima je dostupan Internet pa možete da proverite poštu i slično. Najnoviji modeli laptopova su neverovatni. Iako su cene visoke prodaja ide veoma dobro. Retko ko u Americi nema barem jedan proizvod Apple-a.

U nastavku su radnje Luja Vitona, kao i najvećih svetskih modnih kreatora. Obavezno se prošetajte do gradske biblioteke, Rokfeler centra, Katedrale Svetog Patrika, čuvene dvorane Radio City Music Hall i nebodera Donalda Trampa.

Brza hrana

Ne verujem da postoji podatak koliko tačno ima restorana i tezgi brze hrane na Menhetnu. Cene su slične ali postoji mogućnost da naletite na neke sitne zamke za turiste. Parče pice samo sa kačkavaljem je uglavnom 2$. Što pica ima više različitih nadeva to je skuplja. Od velikih lanaca najzastupljeniji je, pogađate, McDonalds. Shvatio sam da Mek u Americi ima potpuno drugačiji status nego u Evropi. Restorani su uglavnom puni kupaca ali su to ljudi koji uglavnom ne mogu sebi da priušte kvalitetniju hranu. U svakom Mek-u postoji meni za dolar; običan hamburger, dupli čizburger, sladoled, mali pomfrit, mala Koka Kola, pita i slično. Imam utisak da bi puno ljudi bilo gladno kada ne bi postojala ova ponuda.

Koni je kineskinja rođena u San Diegu. Završila je koledž ali je pre nego što se zaposlila u Njujorku putovala svetom nekoliko meseci. Živi sa cimerom u malom, dvosobnom stanu u 43. ulici, blizu Tajms skvera. Radi kao službenik jedne velike američke korporacije. Koni je vesela osoba koji želi da vidi ceo svet. Kod nje sam bio dva dana.

Prve večeri odvela me je na sastanak CouchSurf-era koji se održava svakog četvrtka. Bilo nas je 30-ak, pola Njujorčana pola putnika sa većine kontinenata. Cele noći smo uz odlična pića diskutovali o destinacijama i razmenjivali iskustva. Sledećeg popodneva mi je Koni pokazala fency mesta sa njenim kolegom sa posla. Pravi glamur Velike Jabuke se vidi u kasnim večernjim satima. Na stotine dugačkih limuzina, luksuznih automobila kruže Petom avenijom i drugim popularnim ulicama.

Predposlednji dan sam proveo šetajući se mnogim kvartovima Njujorka. Toliko postoji kontrasta, lepih ulica, zapuštenih, čistih i veoma prljavih u samom srcu Menhetna. Šetnju sam počeo u živopisnom kvartu Soho (skraćenica od South of Houston). U neposrednoj blizini je Kineska četvrt. Tu živi preko 200 000 kineza. Postoji 12 budističkih hramova i 150 restorana kineske kuhinje.

U ulici Kenl (Canal street) je zastupljena ulična prodaja. Ima jeftinih ali nekvalitetnih suvenira, hrane, odeće i obuće. Potom sam preko kvarta Little Italy stigao do Greenwich Village-a.  Toliko ima lepih ulica sa kućama koje smo gledali u seriji Sex and The City. Najlepši je trg Džordža Vašingtona. Potom sam prošetao kvartom Gramercy te stigao do Midtown ista.

Zgrada Ujedinjenih Nacija se najčešće pojavljuje u pozadini vesti iz Njujorka. Moguća je poseta ovom zdanju kada se ne održavaju sednice. Postoje organizovane ture ali sam žurio kako bih posetio čuveni Gugenhajm muzej.

Ovu neobičnu zgradu je dizajnirao Frenk Lojd Vrajt (Franck Lioyd Whright). Solomon R. Gugenhajm je želeo da tu smesti Muzej of Non-Objective Painting. Na žalost i Gugenhajm i Wrajt su preminuli pre završetka izgradnje ovog komplikovanog objekta. Eksterijer muzeja se renovira do 2009. god ali bez obzira na to predlažem Vam da posetite muzej.

Posetio sam se Harlem. Sve je izgledao mirno i bezopasno. Ipak, mali broj turista dolazi u ovaj deo grada. Prošetio sam se do čuvenog univerziteta Kolumbija pa sam se Amsterdamskom avenijom vratio do Tajms Skvera.

Čitavo veče sam pričao sa Konie o putovanjima. Rekla mi je da joj na bečkoj stanici westbanhof nestao ranac koji je držala na podu, između nogu, dok je kupovala kartu. To joj je skroz poremetilo planove pa je morala da se vrati kući. Pričala mi je o Karibima, Čileu, Meksiku. Dala mi je dragocene savete za Los Anđeles i San Diego.

Obilazak Njujorka poslednjeg dana boravka sam počeo od Linkoln centra. To je ogroman kompleks kulturnih ustanova.  Rokfeler je finansirao izgradnju ovog centra tokom šezdesetih godina prošlog veka. Napravljeno je čak osam dvorana: koncertna za Džulijard – Akademiju umetnosti, simonijska za Njujoršku filhramoniju, sala za Metropoliten Operu, sala za Njujorško nacionalno pozorište, sala za Vivian Beumont za mjuzikle sa Brodveja, Mizzi Newhouse pozorište i Linkoln Jazz centar. Najjeftinja preostala karta za balet Romeo-a i Julije te večeri,  je koštala 50$. Teška srca sam odlučio da preskočim balet jer je Njujork tek prvi od dvadesetak gradova koje sam planirao da posetim.

Posetio sam Muzej Moderne umetnosti MoMA. Nova zgrada, u čije je renoviranje uloženo 640 miliona dolara, otvorena je početkom 2005. Sem slika iz post-impresionističkog perioda i remek dela kubizma čuvenih umetnika Sezana, Pikasa, Kandinskog, posetiocima je predstavljen dizajnirani nameštaj, ilustracije i skulpture.

Iz priloženog teksta i slika možete da vidite da sam puno toga video za ovih šest dana. Toliko ima zanimljivih ulica, kvartova, zgrada u Njujorku da se vidi da je potrebno barem ješ dva puta da dođem. Nadam se će me vetar, opet, navesti na tu stranu.

Korisni linkovi:

www.nycvisit.com/

www.iloveny.com/

www.state.ny.us

www.newyork.com

www.nyc.gov/

www.nycsubway.org

www.jfk-airport.net