Los Andjeles, California, USA (Los Angeles, CA)

Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Autobus iz Santa Barbare je bio prazan. Upoznao sam Melani iz države Viskonsin, devojku koja je želela da okuša sreću u Holivudu. Mislio sam da ljudi preteruju kada kažu da mnogi odlaze u LA kako bi ih neko spazio, ali sam shvatio da  nije tako. U busu je bio i Džordž iz severne Kallifornije kome je bio životni san da surfuje na plaži Malibu. Voren, moj sledeći domaćin živi u delu grada pod nazivom Korea taun (Corea town). Savetovao mi je da sa Grejhaund (Greyhound) autobuske stanice obavezno uzmem taksi do Union stanice jer je taj kraj prilično opasan.

Shvatio sam da je bolje i jeftinije rešenje da siđem na Grejhaund (Greyhound) stanici u Holivudu jer je odatle Korea toun udaljen šest stanica metroom. Nisam mogao da odolim a da se ne prošetam čuvenim holivudskim bulevarom. Nije toliko tragično koliko se pisalo o tome. Sada su ulice čiste ali nema nekog suviše interesantnog sadržaja osim čuvenih zvezda na trotoarima. U „Tourist officeu“ sam dobio desetak mapa i brošura sa turističkim atrakcijama 

Španski vođa Flipe de Neve je 1781. godine osnovao grad pod nazivom El Pueblo de Nuestra Senora la Reina de los Angeles de Porciuncula. Nakon američko-meksičkog rata 1848. god Los Anđels i Kalifornija se odcepljuju od Meksika i pripajaju Sjedinjenim Državama. Los Anđeles je najveći Kalifornijski grad, a u Sjedinjenim Državama po veličini je odmah iza Njujorka. Olimpijske igre su održane dva puta 1932. i 1984. godine. Najposećenije turističke atrakcije današnjice su Geti centar (Gettz Center), Volt Dizni Mjuzik hol (Walt Disney Music Hall), Santa Monika, Beverli Hils, Holivud bulevar i filmski studii.

Iako poslednjih godina popravlja imidž, Los Anđeles nije jedan od bezbednijih gradova. Stopa kriminala je još uvek visoka ali znatno manja nego tokom devedesetih. Obavezno je zaključavanje automobila tokom vožnje. U turističkom centru u Holivudu se savetuje da se izbegavaju šetnje u kasnim večernjim satima. Domaćin mi je rekao da nije bezbedno čak ni sa otvorenim prozorom na kolima stajati na semaforu.

Lako sam našao zgradu uz pomoć mape Gugl erfa (Google Earth-a) koju sam odštampao u Santa Barbari. Bilo je dovoljno da upišem njegovu adresu kako bih dobio tačan položaj zgrade. Voren živi u mirnom kvartu u zgradi sa obezbeđenjem. U liftu i u hodniku zgrade se čuje prijatna muzika sa zvučnika. Voren živi sam u trosobnom stanu. Radi kao advokat pripravnik u nekoj privatnoj kompaniji. Završio je jedan od fensi koledža u LA-u. Prilično je povučen i ne hvali se novcem koji očigledno poseduje. U slobodno vreme svira gitaru sa kolegama sa posla. Želeo je da čuje izvođače etno muzike iz Srbije te sam mu dao dvd sa mp3 muzikom. Dosta je informisan o događanjima na Balkanu što nije tako čest slučaj kada su američki državljani u pitanju. Smestio sam se u sobu koja je imala zasebno kupatilo. Naručili smo picu za večeru i gledali bejzbol meč preko TV-a.  

Obilazak LA-a, sledećeg jutra, sam počeo tako što sam crvenom metro linijom sa stanice Normandi (Normandy) stigao do Union stanice (Union Station). Kompozicije podzemne železnice a i ceo sistem je relativno nov. Union stanica je glavna železnička stanica otvorena 1939. a dizajneri su otac i sin Parkisons (Parkisons), tvorci projekta gradske kuće.

Prošetao sam se delom kineskom četvrti koja me nije preterano interesovala. U Nju Haj ulici (New High St.) se mogu kupiti suveniri na nekom od mnogobrojnih drvenih štandova. Ima puno indijanskih kostima i rekvizita. Na obližnejm trgu je bila svečanost u čast Indijanaca te su se mogli videti performansi raznih obreda. Potom sam ulicom North Spring prešao preko autoputa 101. Video sam gradsku kuću, ministarstvo pravde, Federalnu zgradu i katedralu. To je najneobičnnija katedrala koju sam do tada video. Otvorena je 2002. godine. Nosi naziv „The Cathedral of Our Lady of the Angels“. Arhitekta Rafael Moneo (Rafael Moneo) je projektovao u post-modernističkom stilu. Spolja, katedrala me je asocirala na koncertnu dvoranu a iznutra na neki finansijski centar. U kripti katedrale se sahranjuju velikani. Jedan od njih je čuveni glumac Gregori Pek (Gregory Peck).

Nekoliko stotina metara dalje je još kompleks objekata kulture koji čine Amanson teatar (Ahmanson Theatre), Mark Tejper Forum – sala u kojoj se održavaju alternativne predstave (Mark Taper Forum), Doroti Čendler Paviljon – sedište opere osnovane 1986., direktor Plasido Domingo (Dorothy Chandler pavilion) i Koncertna dvorana Volt Dizni – sedište filharmonije i nekoliko drugih orkestara (Walt Disney Concert Hall). Između foruma i paviljona je ogroman Muzički trg (Music Center Plaza) na kome se umorni prolaznici mogu odmoriti u jednom od kafea.

Udovica Volta Diznija, Lilien, je donirala 50 miliona dolara za izgradnju muzičke dvorane. Frenk Geri (Frenk Gerry) je glavni arhitekta  projekta što se odmah vidi. Podzemna garaža je koštala oko 110 miliona a ukupni troškovi su na kraju narasli na čitavih 274 miliona dolara (ne zaboravite, reč je o koncertnoj dvorani). Deo razlike je dala porodica Dizni a deo anonimni donatori.

Obilazak ovog remek dela Frenka Gerija je moguć svakog dana besplatno. Potrebno je samo da se ostavi neki lični dokument. Dobije se aparat uz pomoć koga se mogu čuti detalji o građevini a i o vrhunskim izvođačima koji su ugošćeni od početka rada dvorane. Većina enterijera je u tamnim nijansanama. Proba filharmonije je bila u toku pa je ulazak u veliku salu posetiocima bio onemogućen.

Nedaleko od muzičke dvorane je muzej moderne umetnosti. (http://www.moca.org/ )zatvoren je utorkom i sredom te nisam mogao da vidim izložbu. Sivik (Civic) centar je prepun nebodera, poslovnih zgrada. Tu su predstavništva velikih medijskih kuća, banaka i internacionalnih kompanija. Posmatrao sam ljude koji ulaze i izlaze iz nebodera i kako provode pauzu. U jednom od parkića pojedu neku salatu ili brzu hranu (Giros, picu ili hamburger) i naravno, puše jer je svuda zabranjeno unutar objekata. Prostor između zgrada je popunjen klupama, skulpturama i fontanama. U petoj ulici su se prodavali brza hrana i voće na tezgama. Cene su bile veoma visoke. Biblioteka grada je treća po veličini Sjedinjenim državama. Arhitekta Bertram Grosvenor Goodhue je napravio delo koje podseća na drevni Egipat. Glavna kula je u obliku piramide a unutrašnjost holova je ukrašena predivnim mozaicima. Kao i u svim gradskim bibliotekama u Americi i ovde je besplatan internet na desetak kompjutera.

Juvelirski kvart je jedinstven. Na stotine radnji prodaju razne skupocene nakite. Retko koja radnja je veća od 15-ak kvadrata. Veliki prostori su podeljeni na dvadesetak malih verovatno zato što je zakup lokala veoma skup. Ovo je raj za ljubitelje nakita! Obezbeđenje ne dozvoljava slikanje radnji verovatno radi prevencije od pljački i razbojništva. Kao i Njujork, Los Anđeles je pun kontrasta. Već sledeći blok je ruglo. Pola lokala zapušteno, beskućnici na trotoarima spavaju a sitnih kriminalaca ima na svakom ćošku. Peršing skver je u stvari park koji je renoviran 1994.god. Hteo sam da sednem da se odmorim ali su mi prilazili beskućnici koji u njemu spavaju tražeči pare te nisam želeo tu da se zadržavam.

Dva bloka dalje su ekskluzivne radnje i hoteli: Victoria Sikret (Victoria Secret), Mejsis, i mnogi drugi poznati proizvođači i trgovinski lanci. Ulice su široke ali se stvara gužva bez obzira na to. Odlučih da metro-om odem u detaljan obilazak Holivuda. Ulaznice za Univerzal studio su preskupe (60$). Iako nisam neki veliki ljubitelj holivudskih filmova verujem da bi mi bilo interesantno. Ovako, video sam Kodak teatar u kome se dodaljuju nagrade za filmsko stvaralaštvo.  Teatar je u okviru ogromnog kompleksa Holivud i Hajlend centar (Highland center) http://hollywoodandhighland.com/ koji još čine hotel, ekskluzivni butici, restorani I bioskopske dvorane. Sa viših spratova se vidi čuveni znak na kome piše Hollywood. Zaključio sam da nije potrebno da idem do samog znaka kako bih slikao izbliza slova postavljena 1923. Slova su često oštećivali nesavesni pojedinci sve dok vlasti nisu postavile zaštitni sistem tako da se sada drastično kažnjavaju vandali.

Treba posmatrati osobe koje kupuje po ekskluzivnim radnjama. Teško je tačno utvrditi koliko silikona imaju u sebi. Ipak, cene u većini radnji nisu previsoke u poređenju sa cenama u Beogradu. Mogu se videti i filmske i zvezde iz show biznisa koje često dolaze u šoping.

Ispred Graumans Čajnis teatra (Grauman-s Chinese Theatre) http://www.manntheaters.com/chinese/index.php je ogromna gužva. Tu su glumci maskirani u poznate filmske ličnosti koji zarađuju od slikanja sa turistima. Nemoguće je videti imena svih zvezda koje su dobile svoje mesto na trotarima Holivud bulevara. To su poznati glumci, pevači, voditelji ali i junaci poznatih filmova i serija kao Simpsonovi , Duško Dugouško, žabac Kermit…. Tu su ploče Frenka sinatre, Dizi Gilespija, Herba Alperta, Tom Henksa, Šeron Stoun i mnogih drugih zvezda. Prošetao sam se okolnim  ulicama i shvatio da nema ničega zanimljivog.

Retko ko nije gledao seriju ili čuo za Beverli hils zahvaljujući zvezdama koje žive tamo. Rodeo drajv je najskuplja šoping ulica na svetu. Najveće svetske robne marke ovde imaju ekskluzivne prodavnice. Ovde nema đubreta i prljavih ulica već je sve vrhunski uređeno. Ne viđaju se često automobili jeftiniji od 50 000$. Ljubitelji visoke mode će u radnjama Kartijea, Šanela, Eskade, Diora, Gučija i mnogih drugih znatno spržiti svoje zlatne kartice. Greh je ne videti barem nekoliko blokova kuća na Beverli hilsu. Ušao sam u oazu skupih kuća čim sam prešao Sanset bulevar. Ima ih na hiljade. Teško je odrediti koja je lepša ili ružnija, moderna ili ne. Sve su savršene na svoj način bez obzira na stil. Postoji puno kamera i raznih sigurnosnih sistema za nadgledanje i zaštitu imovine i ljudi. Drveće, trava, zelenilo je prelepo uređeno. Postoji čak i zajednica Beverli hilsa koja vodi računa od o celom kraju te sa svaki vlasnik kuće koji ne pokosi travnjak na vreme opominje ili kasnije kažnjava.

Autobuskom linijom 754 sam otišao do Vestvud vilidža (Westwood Village) te linijom 761 stigao do čuvenog Geti centra. Do kompleksa muzeja se stiže specijalnim tramvajem koji putnike vozi na vrh brda. Ono što je neverovatno je da je ulaz besplatan. Plaća se samo parking po ceni od 8$.

Džen Pol Geti (Jean Paul Getty) je bio industrijalac i osnivač kompanije Getty Oil . Rođen je u Minesoti u porodici koja se već bavila poslovima sa naftom. Bio je veliki kolekcionar veoma vrednih umetničkih dela. Getijev centar je koštao 1,2 milijarde dolara. Čitav kompleks je delo arhitekte Ričarda Majera. Prosto je nevoravatno da ovako nešto postoji. U holu glavne zgrade bio je postavljen neobičan muzički instrument sa ogromnim cevima koje podsećaju na ventilacione sisteme u obliku dvoglavog pauka. Proizvode se, najblaže rečeno, čudni zvuci. Nisam želeo da predugo slušam tu muziku te sam došao do ogromnog trga sa dve fontane i kafe barom.

U četiri paviljona koji okružuju trg su raznovrsana umetnička dela po periodima njihovog nastanka. Izloženi su premerci vrednog nameštaja, slika, skulptura, fotografija. U delu muzeja je pravilo da je samo jedna slika u prostoriji. To daje šansu posetiocu da na najbolji mogući način uživa u delu poznatog slikara. Centralni vrt (Central garden) je oaza. Napravljen je potok koji se stapa u centralni bazen koji podseća na lavirint zahvaljujući gustim niskim rastinjem. Pošto je centar izgrađen na brdu ima desetak mesta sa kojih je pogled na centar Los Anđelesa izvanredan. Treba videti i vrt sa kaktusima. Potrebno je najmanje pet sati za obilazak ovog neverovatnog nezaobilaznog kompleksa.

Los Anđeles se prostorno širi svake godine. Jedan od gradova koji se stopio sa LA-om je Santa Monika. Želeo sam da vidim plaže a najbolji je pogled sa doka. Na njemu je zabavni park sa malim roler kosterom. Bila je velika gužva jer sem zabavnog parka ima puno radnji i restorana. Prošetao sam se plažom do kvarta koji se zove Venecija. Tu je bilo puno hipika.

Ljudi se rekreiraju na razne načine; vožnjom bicikla, rolera ili trčanjem. Čitava oblast uz more je neopisivo lepa.  U samom centru Santa Monike preporučujem šetnju Trećom ulicom koja je trajno zatvorena za saobraćaj. Puno kvalitetnih muzičara zarađuje novac svirajući za prolaznike. Svo drveće je bilo ukrašeno dekorativnim sijalicama kao da je nova godina a ne početak avgusta. Nakon nekoliko sati šetnje divnom Santa Monikom sam se vratio kod domaćina u stan.

Četvrti dan sam najviše proveo šetajući se Korea taunom i Vilšir (Wilshire) bulevarom. Video sam puno jeftinih radnji sa svim mogućim sadržajima. Ušao sam u jedan ogroman market za prodaju opreme i hrane za kućne ljubimce. Oduševila me je ponuda akvarijumskih riba jer mi je akvaristika hobi. Na žalost neke retke vrste ciklida iz jezerea Malavi ću morati da nabavim na drugi način.  Na uglu Treće zapadne (3^rd West) i Ferfaks avenije (Fairfax) je Farmers market. Nastao je tako što su 1934. god farmeri parkirali svoje kamione na tada praznoj parceli te počeli da prodaju svoje proizvode. Tokom godina je došlo do velikih promena. Sada je to velika šoping zona sa ogromni tržnim centrima, hipermarketima, bioskopskim halama I velikom pešačkom zonom. Naravno, već posle pola sata sam se izgubio u svim tim šopovima ali Aberkrombi i Fič (Abercrombie & Fitch) odskače od svih. Bio sam i ranije u radnjama ovog čuvenog lanca za prodaju odeće za mlade ljude. Radnja izgleda kao diskoteka sa prigušenim svetlima, glasnom muzikom i totalno opuštenim, polugolim devojkama. Cene uopšte nisu bile previsoke, čak ni iže nego u mnogim no-name buticima u Beogradu.

U večernjim satima me je domaćin Voren odveo u, kako je rekao “najbolji fast food restoran u državi”. Stvarno je u pravu jer je lanac restorana In n Out http://www.in-n-out.com/ razlikuje pre svega po kvalitetu od konkurencije MCDonalds-a I Burger King-a. Oni ne služe podgrejane odmrznute pljeskavice već isključivo sveže meso. Isto važi i za krompir. 

To je bila uvertira za ono što je sledilo. Otišli smo u Holivud, u Geisha klub-restoran kako bi se našli sa Vorenovim drugarima. Ispred kluba je jedan od radnika uzeo auto I odvezao ga na parking. Muškarci su više manje “opušteno” obučeni dok su devojke nosile fenomenalne haljine a pri tom su izgledale kao da ih je neko skinuo sa modne piste.

Džon je Vorenov drug sa studija. Sa njim je bio njegov brat koji je uspešni kompozitor. Njegova dela je izveo Moskovski simfoijski orkestar što je veliki uspeh za jednog mladog umetnika. Rekao mi da je dugo godina svirao trubu ali ga je mrzelo da vežba svakodnevno. Bilo mi je čudno što naručuju pivo ali su tražili i Saki, japansko  alkoholno piće. Pili smo ga tako što smo prvo veliku čašu napunili pivom. Štapiće za jelo smo stavili na čašu a na njih čašicu sa Sakijem. U istom trenutku su snažno tresnuli rukom o sto da bi čašica sa Sakijem upala u pivo i sve to zajedno popili na eks. Pomislio sam da je to neka “vilidž” fora ali sam posle video da i drugi to rade.

Čak su nam se pridružile devojke koje su sedele za susednim stolom. To je bio samo uvod. Naručili su razne morske plodove. Na kraju večere nam je prišla Geiša kako bi saznala utiske stečene hranom i uslugom osoblja. Posle ponoći nam se pridružilo Vorenovo društvo. Glavnu reč sve vreme je vodio momak koji je upravo završio specijalizaciju za plastičnu hirurgiju I pokazivao na svojoj devojci šta će sve da joj menja na telu. Da li je živ dočekao jutro ili nije ne znam, ali se videlo da je devojci neprijatno. Slušao sam i raspravu o tome koji je fakultet prava bolji, skuplji i poznatiji. Račun je bio 200$ za nas četvoricu što smo podelili na jednake delove. Jeste skupo ali je i te kako vredelo biti tamo i upoznati sve te ljude.

Drugari su hteli da odemo u klub kome sam zaboravio ime ali sam zapamtio da su nam “momci” iz obezbeđenja rekli da možemo da uđemo samo ako kupimo flašu pića a cena je sitnica - 350 dolara. Otišli smo na privatnu žurku u sevrni LA. Odlična muzika i super ljudi. Upoznao sam nekoliko veoma interesantnih devojaka. Shvatio sam da sam drastično popravio kvalitet govora na engleskom jeziku. Možda od Sakia a možda I flertovanja sa silikonskim devojkama…. 

Posle ovako burne noći je bila odlična ideja da dan provedemo na plaži I to u Malibuu. Vreme je bilo oblačno ali dovoljno toplo. Upoznali smo se nekim ljudima iz San Diega pa smo igrali frizbi i odbojku na pesku. U povratku smo prošli kroz još jedan elitni kraj LA-a – Pacifik Palisejds (Pacific Palisades).

Korisni linkovi:

www.lacity.org/

www.discoverlosangeles.com

losangeles.craigslist.org

www.ucla.edu

www.los-angeles-lax.com/  

www.getty.edu/

www.santamonica.com/

www.laphil.org/

www.beverlyhills.org/ 

www.universalstudioshollywood.com