Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Grad je nastao sasvim slučajno početkom 20 veka. Zahvaljujući zakonu države Nevada koji ne zabranjuje kockanje razvijao se neverovatnom brzinom. Postao je jedna od najvećih mašina za obrtanje novca na svetu. Godišnje dođe oko 39 miliona turista. U ovom gradu nema muzeja, galerija, stadiona ili mostova. Ovde su hoteli toliko moćni da sami čine atrakcije. Najpozantiji su The Venetian, Bellagio, MGM Grand, New York - New York, Paris, Luxor i drugi. U hotelima u Stripu vas žele kao posetioca iako niste gost hotela. Bilo mi je čudna ideja da tek tako ulazim u hotele, ali Las Vegas je izuzetak. Svako je poželjan u hotelu!

Ima nekoliko načina da se putuje Vegasom. Najjeftiniji je običan autobus, zatim ekspresni i na kraju “the Duice” turistički. Monoreil ima sedam stanica na potezu od Sahare do MGM Grand-a. Jedna vožnja je pet, a dve 9$. Taksija ima na svakom koraku. 

Čim sam izašao iz aviona praktično sam naleteo na aparate za kockanje kojih ima i u čekaonicama. Potom smo do glavne zgrade preveženi specijalnim vozom. Na internetu sam našao da je najjeftiniji način da se sa aerodroma stigne do centra gradskim autobusom. Lako sam našao stanicu i tako, za samo 1,25$, stigao do centra. Prvi utisak nije bio pozitivan. Pomislio sam da sam pogrešio što sam došao u Vegas. Vrućina je bila nepodnošljiva, oko 40C stepeni. Prešao sam u drugi autobus i uputio se ka stanu domaćina.

Stan u kome žive domaćini je udaljen od Stripa (deo Las Vegas bulevara sa najvećim hotelima) oko 10 kilometara. Andrea je stujardesa Frontiera, a Rik radi u službi za prtljag iste avio kompanije. Žive kao cimeri već godinu dana. Andrea je bila užasno besna jer polisa za osiguranje koju ona ima ne pokriva lečenje bolesti koja ju je zadesila. Morala je da smisli način kako da nađe osam hiljada dolara. Otišli smo na ručak u jedan stari kazino. Kako bi privukli što više mušeterija, kazina (govorim o malim) daju značajne popuste na hranu u njihovim restoranima. Tri obroka i tri pića smo platili samo 14$. Svratili smo u hipermarket Wallmart kako bih kupio hranu za naredne dane. To mi je bio četvrti Wallmart hiprmarket u kome sam bio u Sjedinjenim Državama. Zapamtio sam neke cene i shvatio da je skuplji u odnosu hipermarkete istog vlasnika u državama Nju Džersi ili Oregon.

Andrea ne uključuje klimu u autu kako bi uštedela gorivo. Prinuđena je da se snalazi na razne način. Uzima dodatne letove pa tako povećava platu koja je oko 2000$ što nije dovoljno za neki normalan život. Rik je od jednog momka koji je proputovao celu Ameruku kupio džip za 800 dolara. Spolja izgleda savršeno a iznutra loše. Uništene su presvlake sedišta. To Riku ne smeta i vozi ga sa zadovoljstvom. Rekao mi je da je dobio posao u Denveru pa se seli tamo. Razveden je, ima ćerku mojih godina koju viđa jednom godišnje.

Ušao sam u pogrešan autobus kada sam krenuo u obilazak grada jer sam žurio da se sklonim sa vrućine. Išao je na Port Authority (glavnu autobusku stanicu) ali zaobilaznim putem kroz razna naselja. Video sam pravo lice Vegasa. U nekim ulicama beskućnici žive na trotoarima pod najlonskim štitnicima od Sunca. Autobus je prošao pored ogromnog buvljaka gde ljudi prodaju robu na tezgama i automobilima. Ne, ne pričam o Beogradu! A ispred neke državne initucije još jedna armija beskućnika spava. Cela ta slika je pomutila zadovoljstvo koje je trebalo da me prati toga dana. Konačno sam stigao u centar i uputio se u ulicu Frimont (Freemont). To je pravi centar Las Vegasa.

U Freemont ulici je na svakom koraku ili kazino ili hotel. Frimont Strit Ekspirians (Freemont Street Experience) je pešačka zona pokrivena specijalnim krovom na kome se uveče projektuju filmovi, reklame i razne vizuelne predstave. Tokom celog dana svetle fasade sa raznim reklamama i ponudama za kockanje. Puno polu-golih devojaka radi na privlačenju mušterija. U ovoj ulici je 1906. god otvoren prvi hotel u u Vegasu “Nevada Hotel”  Danas se zove Golden Gate. Sin City Hostel se nalazi u Stripu, na pola puta između Frimont ulice i Stratosfere (hotela i tornja).

Prevariće se svako ko pomisli da je to još jedan običan i dosadan toranj. Bio je ogroman red pred liftovima. Sa vrha se pruža jedinstven pogled na grad i pustinju koja ga okružuje. Pogled na Strip govori da se puno hotela gradi pored postojećih.

Vide se mnogobrojni bazeni kao i zelene površine kojih ima samo nekoliko. Najveća odnosno golf teren pripada hotelu Vin (Wynn). Zaprepastio sam se kada sam se popeo na gornji sprat. Napravljen je mini zabavni park na vrhu tornja na visini od 274 metara.

Big Shot je vožnja po uslovno rečeno anteni krova (mislim da nije antena ali podseća). Sa četiri strane ima po četiri sedišta te vozi avanturiste na sam vrh od 329 metara. Druga vožnja Insanity – The ride je ludilo u pravom smislu te reči. To je ringišpil na visini od 274 metara. Okrenut je ka istorijskom centru grada. Treća i podjednako luda “igračka” je X- Scream. To je pokretna jednosmerna šina po kojoj voz sa desetak putnika vozi naizgled u vazduhu. Sve tri vožnje koštaju 24$ sa uračunatom ulaznicom na toranj (samo toranj 11$).

Godine 1999. je dodat roler koster hotelu Sahara. Jedan kraj pruge je u hotelu a drugi ispred hotela na visini od 40 metara odakle se dobija brzina za povratak u hotel.

Fashion show je jedan od najvećih šoping molova na svetu. Plato ispred centra prekriva ogroman krov koji izgleda kao daska za surfivanje. Treasure Island je hotel ispred koga se svake večeri održava predstava Karibskih Pirata. Unutrašnjost ne nudi bilo kakav ekskluzivitet. Preko puta njega je hotel The Venetian. Šta reći o  hotelu čija je izgradnja koštala 1,6 milijardi dolara?

Namera arhitekata je bila da naprave hotel koji će biti jedinstven. Uspeli su da naprave kopiju značajnih zgrada iz Venecije. To je toliko dobro urađeno da posetioca ne može da ostavi ravnodušnim. Detalji su toliko dobro urađeni. Toranj St Mark’s Campagnile, most Rialto, kanali i gondole, Duždeva palata su identični kao u Veneciji, samo tamo nije tako velika vrućina. Most Rialto je moderniji od originalnog jer se prelazi pokretnim trakama za razliku od pravog mosta na kome su stepenice sa divnim lokalčićima i pogledima na Grand kanal.

Pravi šok je nastao kada sam ušao u hotel. Ono spolja je samo uvod za unutrašnjost hotela. Prekopirane su ulice iz Italijanskog grada kompletno sa kanalima. Na plafonu je naslikano nebo. Gondolijeri pevaju pesme na italijanskom dok voze gondole dugačkim kanalima. Trg Svetog Marka je nekoliko puta manji nego što je u Veneciji ali je besprekorno urađen. Ispod tržnog centra i svih kanala je kazino! Hotel ima preko 4000 soba.

U hotelu Miraž, u recepcionarskoj hali postoji ogroman akvarijum ali je bio u fazi renoviranja. Tigar u ograđenom prostoru mami uzdahe svojom lepotom i gracioznošću. Uveče je erupcija vulkana, šou za posetioce. U nastavku je hotel  Cezarova Palata. Tema hotela je Rimska imperija. Ima 3300 soba u pet ogromnih međusobno povezanih zgrada. U njihovom prizemlju je tržni centar sa neverovatnim detaljima.  Elton Džon ima 50 koncerata godišnje. Tri godine je Selin Dion održavala koncerte u ovom hotelu. Jedan gost hotela je, iznerviran činjenicom da Selin nije otpevala poznatu pesmu iz filma Titanik, bacio flašu na pozornicu...... Svake večeri je neki šou i teško je naći kartu ispod 60$.

Spoljni izgled čitavog kompleksa hotela je impozantan. Mislilo se na puno detalja koji čine kolonade, fontane i razne istorijske figure.

Belađio (Bellagio) hotel sam video u filmu Ocean’s 11. Otvoren je 1999.god. U ogromnom šoping centru se izdvaja prodavnica čokolade sa ogromnom fontanom iste. Hodnici su nepregledno dugi. Glamur i luksuz se vide na svakom koraku, pogotovo na bazenu. Zažalio sam što nisam gost hotela. Soba u ovom hotelu može da se nađe za relativno male pare ako se bukira unapred pod uslovom da nije vikend ili neki praznik. Tada su cene visoke.

Najveća atrakcija hotela Belađio je fontana veličine malog jezera. U popodnevnim satima su predstave na svakih 30, a u večernjim na 15 minuta. Dva minuta pred termin predstave izrone cevi koje isto tako zarone nakon završetka da ne bi mlaznice virile iz vode. U svakom terminu je druga pesma. Repertoar je šarolik od „Vivi Las Vegas“, preko „Fly me to the moon“, „Singing in the rain“ do „My heart will go on“ od Selin Dion. Te predstave su savršentvo tehnike. Stotinak mlaznica različite veličine uz pomoć kompjutera u ritmu muzike odnosno napravljenog aranžmana za tu pesmu, izbacuju vodu. Mlaznice su rotirajuće a ispod njih su montirani reflektori koji u različitim bojama prate pesmu. To je praznik za oči, naročito kada padne mrak.

Ušao sam u McDonalds kako bih kupio sok. Naručio sam malu Koka Kolu jer je bila samo jedan dolar. Momak kod koga sam naručio mi je dao „extra large“ čašu. Kasnije sam shvatio u čemu je tajna. Mala Koka Kola košta 1, srednja 1,5 a velika 2$. Ekstra velika je na popustu i košta 75 centi!!! Nigde ne stoji obaveštenje za tu ponudu.

Pre nego što je pao mrak posetio sam hotel Planet Holivud. Nekada se ovaj hotel zvao Aladin. Miracle mile shop je kao što sam naziv kaže šoping milja. Enterijer je fascinantan, u orjentalnom stilu. Imao sam osećaj kao da sam u Maroku a ne Americi. Čak su napravili i pustinjsku oluju. Na svakih sat vremena pada kiša i duvaju vetrovi. Neverovatno!

Napolju je već bio mrak kada sam izašao iz Aladina. Svi hoteli su dekorativno osvetljeni. Ajfelova kula hotela Pariz je veoma atraktivna. Ipak, fontana ispred hotela Belađio mami najviše uzdaha i aplauza. Gledao sam četiri šoua i mislim da je najbolji pogled sa sredine ili iz hotela. Odgledao sam i šou ispred Tresure Island ali je gužva bila ogromna te nisam uspeo da vidim sve. Potrebno je da se zauzme mesto 15-ak minuta pre predstave. Kockarnice su svuda iste. Ima raznih mašina za kockanje za iznose od 25 centi pa do više hiljada dolara.

Malo sam posmatrao ljude koji se kockaju. Ima raznih, od profesionalnih kockara, preko običnih radoznalih turista koji znaju da će izgubiti pare ali žele da ispune svoju želju, do najvećih luzera zbog kojih su sve pasarale preko kojih pešaci prelaze opasane rešetkama, da ne bi izvršili samoubistva. Verujem da nije teško postati zavisnik jer je želja i potreba za novcem velika. Retko ko se obogati u Vegasu jer se ne bi zidali hoteli vredni nekoliko milijardi dolara da su vlasnici na gubitku. Tu i tamo neko dobije velike iznose ali se to brzo potroši. Ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da „okušam sreću“ jer mi je svaki dolar bitan i vredan.

Želeo sam da podignem novac. Tražio sam neku banku sa bankomatom ispred jer bankomati bez ikakvih obeležja ko je njihov vlasnik nisu sigurni a i naplaćuju visoku proviziju. U dragstoru 7/11 sam našao bankomat City banke. Ubacio sam Visa karticu, ukucao šifru i izabrao sumu ali bez ikakvog obaveštenja nisam dobio novac. Tek kada sam stigao u Beograd i kada sam proverio račune shvatio sam da mi je skinut novac iako ga nisam dobio. Napisao sam molbu, detaljno objasnio svaki svoj korak i odneo je u matičnu banku. Oni su to proverili u saradnji sa City bankom i shvatili da je nekako došlo do greške. Vratili su mi odmah novac bez ikakvog problema.

Vratio sam se u stan kod domaćina negde oko ponoći. Bio sam izmoren i na neki način ushićen. Rik mi je dao savete za sledeći dan. Između ostalog, rekao mi je da je dobio posao u Denveru u istoj kompaniji i da se seli za nekoliko dana. Andrea je zbog toga počela da traži novog cimera. Došao je Kanađinin koji je dobio posao profesora u jednoj srednjoj školi. I on je CouchSurfer!
Želeo sam da napravim dnevni izlet do čuvene Huverove brane. Nisam uspeo da odem jer sem organizovanih tura ili sopstvenog prevoza nema drugog načina.

Jedini autobus koji ide Stripom je The Deuce. On je skuplji od ostalih linija tako da karta u jednom pravcu košta 2$ a 24-satna 5$. Polazna stanica je na glavnoj autobuskoj stanici za gradski prevoz. Ispostavilo se da je užasno spor jer ne postoji red vožnje. Funkcioniše po principu “kad stigne, stigne”). Vozači su ljubazni. Preko zvučnika se obaveštavaju putnici o imenu stanice i o hotelima koji se nalaze u blizini iste. Karta se može kupiti u autobusu tako što se novac ubacuje u automat. Taj process nije kratak, te se brzo stvara gužva. Skoro 45 minuta je bilo potrebno da pređem razdaljinu od 8 kilometara.

Krenuo sam od hotela Mandalay Bay. U njemo je vredno videti akvarijum sa ajkulama ali ulaz košta 16$. Luxor hotel je u obliku piramide. U njenim zidovima su sobe na 30 spratova. U sredini piramide je ogroman šoping centar sa Imax bioskopom, a na nivou ispod je kockarnica. Nekom vrstom tunela se stiže u hotel Ekskalibur. Unutrašnjost nije vredna neke velike pažnje.

Dvorac Karkason u Francuskoj je poslužio kao ideja za izgled hotela koji dobio ime po sablji kralja Artura. Preko puta njega je hotel Njujork, Njujork. Napravljene su manje kopije Impajr Stejt Bildinga (85 spratova), Krajsler centra, Bruklinškog mosta, kipa Slobode, zgrade Vitni muzeja.... U čitav kompleks je skladno udenuta konstrukcija roler kostera. Prosto je neverovatno šta su konstruktori uradili jer izgleda nestvarno. Unutra sam imao osećaj kao da sam na Menhetnu. Grinvič Vilidž se zove kazino, a deo gde su restorani je dobio ime po Central parku. Atmosfera je gotovo ista kao na ulicama Njujorka.

Na istoj strani je hotel Monte Karlo ali nije ništa posebno. U njemu je ogroman fast-food kutak sa mnogim poznatim restoranima te klase. Preko puta njega je MGM Grand, jedan od najvećih hotela u Vegasu. Ima čak 6276 soba! Od svih hotela koje sam video najviše mi se svidela unutrašnjost MGM-a. Rekao bih da najmanje ima kiča. U ambijentu džungle sam popio piće kako bih došao k sebi od velike vrućine. Blizu kockarnice je dvorište sa lavovima. Bilo je dvoje. Posetioci mogu da uđu u tunel od stakla preko koga šetaju lavovi i videti im  stomake. Bilo je vreme ručka pa su otimali oko dva identična komada mesa. U hotelu ima nekoliko diskoteka i studija velikih američkih televizija. Tu je i koncertna dvorana.

U Showcase molu je velika nezaobilazna prodavnica M&M bombona. Ima ih u svim mogućim bojama ali je ukus isti. Mnogo privlačnija mi je bila Koka Kolina prodavnica na tri sprata. Stotine različitih suvenira se mogu kupiti. To je raj za ljubitelje Koka kole. U prizemlju mola je mogućnost hidro masaže. Iz tog mini-tunela viri samo glava dok jaki mlazevi vode razbijaju uzroke bolova u leđima. Blizu mola je prodavnica Harley Davidson motora i suvenira.

Hotel Pariz čine Ajfelov toranj, zgrada opere Šarl Žarnijer i Trijumfalna kapija. U zgradi opere je kazino i ulaz za toranj ali je gužva uvek velika.  Sem kazina u operi je most kralja Aleksandra (ovo nije greška!) Osećao sam se kao da sam u Francsukoj jer su ulice u kojima su tržni centri verne kopije Monmartra i nekih manjih gradića.

U glavnoj ulici je bila ogromna gužva. Jedan vozač je zaspao za volanom. Ljudi iza njega su svirali ali nisu uspeli da ga probude. Tek posle pet minuta snažnog drmanja automobila se vozač probudio. Svi su u početku mislili da je mrtav pa je došla i policija. U večernjim časovima meksikanci dele vizit karte sa slikama devojaka koje prodaju svoje telo. Cena od 30$ je samo mamac (ne govorim iz ličnog iskustva). Noćni život je buran u Vegasu. Ima puno diskoteka i mesta za provod.

U Frimont ulici sam posmatrao video šou na krovu koji prekriva celu ulicu. To je poseban doživljaj. Bio je kratak animirani film o vanzemaljcima koji zauzimaju Vegas. Zvuk je fantastičan.

Pričajući sa raznim ljudima na ulici, u prevozu, ili parku čuo sam jednu rečenicu koja se često ponavlja: “Ceo Svet je lep, ali je moja zemlja toliko velika da nema potrebe bilo gde drugde da idem”. Vegas vodi posetioce u Veneciju, Pariz, Monte Karlo, Njujork, Rim, Saharu I Luksor. Eto razloga da se dođe u grad koji nikad ne spava. Sada znam zašto je to tako!

Boravak kod Andree I Rika mi je pokazao da nije sve baš tako svetlo u Vegasu. Od njih sam puno dragocenih saveta čuo. Rekli su mi da stanovnici Vegasa imaju puno popusta u raznim restoranima, besplatne ulaznice za Stratosferu, i mnoge diskoteke. Dovoljno je samo pokazati ličnu kartu. Kartu do Flagstafa sam kupio sedam dana ranije te uštedeo 25$. Vrućina je bila ogromna. Došao sam na stanicu 30 minuta pre polaska. U redu za čekiranje prtljaga je bilo 10-ak putnika ispred mene. Samo je jedan šalter radio.  Malo je falilo da izbije incident jer je jedan od službenika bio užasno spor a i  primao je ljude preko reda. To je razbesnelo putnike pa je malo falilo da dođe do tuče. Napad na službeno lice je težak prekršaj ali se dotični toliko bahato ponašao da je zaslužio batine. Propustio bih autobus da me ljudi nisu pustili preko reda.

Vozač je krenuo da isparkirava autobus ali je bio fer i pustio me da uđem. Tokom puta, kroz prozor, nije imalo šta da se vidi sem pustinje i stena. Pravili smo pauzu na jednoj benziskoj pumpi. Bilo je 45C stepeni. Sledeće stajanje je bilo u Kingmanu  u Arizoni. Kraj mene je seo Džon koga je devojka jedva pustila da uđe u autobus. Kakvo je to bilo plakanje…..Išao je u Feniks na studije. Gledajući kroz prozor nisam mogao da verujem u kakvim sve kućama ljudi žive, bukvalno, kao u filmovima. Uz put su kuće koje su prenosne ali su propale zbog lošeg održavanja.

Korisni linkovi:

www.visitlasvegas.com

www.lasvegasnevada.gov

www.mccarran.com/

Las Vegas - Luxor

www.bellagio.com/

www.wynnlasvegas.com