| Amerika 2007 | |
|
Cikago, Ilonoja, USA (Chicago)
Tekst i fotografije: Miroslav Golubović
Čikago je najveći grad države
Ilinoja (Illinois) a i čitave regije Midwest sa populacijom od 10 miliona
stanovnika. Grad može da se podeli na četiri celine: severni, južni, zapadni i
istočni. Tačka koja deli grad je raskrsnica ulica State i Madison.
Čikago Tranzit Autority je gradsko preduzeće za prevoz putnika. Moguće je kupiti dnevne, trodnevne, petodnevne ili sedmodnevne karte za vožnju na svim metro i autobuskim linijama. Puno interesantnih kvartova ima u Čikagu. Najpoznatije turističke atrakcije su Sirs tauer, Fild muzej, akvarijum, Milenijum park i mnoge druge.
Prvog dana sam sa stanice Grenvil, crvenom metro linijom stigao do centra grada. Ova metro linija prolazi ispod ulice Stejt. Prošetao sam se pozorišnim kvartom (Theatre district). Prvi utisak je bio veoma pozitivan. Ugledao sam pozorište Čikago što me je podsetilo na čuveni istoimeni fenomenalni mjuzikl. U neposrednoj blizini je i Godman pozorište.
Šetajući se ulicom Vašington video sam neobičnu građevinu
te se uputio ka njoj. Usput sam se iznenadio činjenicom da nekoliko metro
linija u samom centru grada nije pod zemljom nego iznad zemlje na specijalnim
mostovima. To sam viđao u filmovima ali je definitivno drugačije videti to
uživo. Vozovi stvaraju veliku buku. Moram priznati da sam razočaran time. Smeštaj
(Hostel i Erik, couchsurfing)
Na autobuskoj stanici u Milvokiju nije bila velika gužva. Za 90 minuta sam stigao u Čikago. U toku vožnje mi je stigla poruka da moj domaćin ne može da me ugosti. Odmah sam poslao poruku drugarici iz Beograda te mi je ona u roku od deset minuta poslala adresu hostela koji je izabrala. To je International u severnom delu grada, na poslednjoj stanici Grenvil crvene metro linije u lepom i mirnom kvartu. Potrebno je sat vremena vožnje iz centra grada.
Prva soba koju sam dobio je bila na strani koja je blizu
pruge te je u trenutku kada prođe voz buka velika. Dobio sam drugu sobu na
uličnoj strani sa velikim ventilatorom. Jedini cimer u sobi bio je Meksikanac
koji je tražio posao u Čikagu. Hostel nije bio pun. Bilo je nekoliko momaka iz
Poljske i devojaka iz Estonije. Noćenje je 24$. U hostelu korišćenje Interneta
na dotrajalim računarima košta 2$ za 15 minuta ali nikoga od osoblja nije bilo
da naplati uslugu. Tako sam našao smeštaj za sledeća tri dana u Čikagu. Erik, moj novi domaćin živi u interesantnom kraju blizu stanice Dejmn (Damen). Stan koji iznajmljuje sa još troje cimera je ogroman. Dnevna soba je toliko velika da u njoj na BMX biciklu vežba razne akrobacije. Stan je predviđen za slikarski atelje ali je vlasnik odlučio da putuje svetom pa zato iznajmljuje stan za sa samo 2000$. To nije velika cifra za stan u Čikagu. Erik studira dizajn. Nije imao vremena da mi pokaže grad jer ceo dan radi ali je uspeo da odvoji par sati kako bi mi pokazao živopisan kraj u kome živi. Dao mi je nekoliko predloga.
Milenijum park predstavlja park budućnosti. Smešten je u
srcu grada blizu jezera Mičigen. Čitava „zelena zona“ je ogromna.
Ispresecana je putevima ali to ne predstavlja prepreku stanovnicima Čikaga da
provode vreme odmarajući se. Velika rekonstrukcija Milenijum parka je počela
1998.god. Svečano je otvoren 16. jula 2004. god. Bio sam iznenađen letnjom
pozornicom koja nosi naziv Džej Prikera (Jay Pritzker). To je delo arhitekte
Frenka Gerija. Tokom leta se održavaju predstave i koncerti Grant Park Simphony Orchestra. Čitava pozornica je ukopana ne samo da bi stalo 4000 fiksnih sedišta već da bi posetioci koje sede na travi mogli da vide šta se dešava na sceni. Objekat podseća na školjku a iznad već pomenute zelene površine je neka vrsta mreže koji nosi ozvučenje kako bi svi slušaoci koncerta imali kvalitetan zvuk.
Druga moderna atrakcija Milenijum parka je Klaud Gejt
(Cloud Gate) poznatija kao „Pasulj“ (The Bean). To je skulputara od čelika
teška 110 tona, delo umetnika Aniša Kapura (Anish Kapoor). Čelik je poliran
specijalnim mašinama pa ima efekat ogledala ali oblik pasulja daje neobičnu
refleksiju zgrada, neba i ljudi. Dve kule, zidane specijalnom ciglom, visoke 15 metara predstavljaju fontanu. Kule bi bile obične da na njima nisu led diode koje emituju slike građana Čikaga. Jaki mlazevi vode padaju sa vrhova kula. Interesantno je posmatrati ljude kako se rashlađuju i uživaju.
U Čikagu se održavao festival muzike kao i u Milvokiju
pod nazivom „Taste of Chicago“. Deo ulicu Kolumbus je bio potpuno zatvoren za
saobraćaj. Reka ljudi se laganao micala između štandova. Hranu, piće i suvenire
ne možete da kupite novcem na mnogobrojnim tezgama već sa žetonima koji se
kupuju u specijalnim zaštićenim objektima. Verovatno je bilo puno pljački predhodnih godina te su se vlasti grada odlučile na ovaj korak. Atmosfera je bilo odlična i pored velike vrućine. Bendovi su se smenjivali na velikoj bini sklopljenoj na Butler Field-u. To Po reakciji publike rekao bih da su veoma popularni u Čikagu. Malo dalje je Bakingemska fontana.
Celo popodne sam se šetao ulicama Čikaga. Centar grada se
ne može pohvaliti velikom čistoćom ali je ipak sve u granicama normale. Ima
puno milicije na ulicama kao i saobraćajnih kontrolora koji regulišu i
preusmeravaju saobraćaj po potrebi. Bez njih bi verovatno haos bio veći. Po
statistici svaki stanovnik Čikaga provede godišnje 59 sati u automobilu
zaglavljen u mnogobrojnim gužvama. One su najčešće na autoputevima. Imao sam sreće da uveče prisustvujem veličanstvenom koncertu simfonijskog orkestra u Prikerovom paviljonu. Izvodila su se dela Američkih kompozitora iz druge polovine 20. veka. Bilo je fenomenalno. Predhodno sam kupio flašu vina jer su mi to predložile devojke iz Nemačke i Danske. Zauzeli smo mesto na travi te uživali u koncertu. Došlo je do izražaja ozvučenje koje je montirano na jedinstvenu mrežu iznad parka.
Izvođena dela su bila zanimljiva te ambijent koji stvara
neobično osvetljenje i sam paviljon sa panoramom grada u pozadini su učinili
ovo veče nezaboravnim. Nakon koncerta i predivnog vatrometa smo otišli do
jednog kafića u neposrednoj blizini. Razmenjivali smo utiske o Americi i njenim
građanima. Već pomenuh da do hostela metro putuje oko sat vremena. Gužva je bila ogromna jer je bio održan koncert na lokalnom stadionu. Bilo je puno pijanih mladih ljudi koji su stalno pritiskali dugmiće za uzbunu u vozu što je dodatno usporilo kretanje kompozicije. Kada sam konačno stigao do moje stanice shvatio sam da sam gladan. Istog jutra ovaj kraj mi se učinio mirnim. Uveče i nije baš tako.
Odlučio sam da se ne šetam previše u potrazi za hranom jer sam video nekoliko osoba koje me čudno gledaju te sam svratio u obližnji Mek Donalds. Shvatio sam da su cene niže za 20% nego u restoranu iste kompanije u centru grada. Te večeri a i narednih dana nisam mogao da se naviknem na buku koju stvaraju metro kompozicije. Dilema je da li je to zbog dotrajalih vagona koji neverovatno škripe ili zbog činjenice da su šine, kao i u centru grada napravljene na nekoj vrsti mosta pa tako stvaraju još veći bučni efekat.
Sledećeg prepodneva sam odneo svoje stvari kod domaćina Erika. Soba, koju mi je dao na korišćenje, imala je divan pogled na sam centar grada kojim dominira Sirs Tauer. Prošetao sam se okolnim ulicama jer su isprepletane i zamršene kao u Parizu. Nisam mogao bez mape da se snađem. Ručao sam u odličnom meksičkom restoranu za 4,5 dolara. Bila je velika vrućina, oko 40 Celzijusovih stepeni. Odlučio sam da odem do velike plaže zvane North Aveni Beach koja je bila udaljena dva kilometra. Na plaži je bilo kao u košnici. Sve bi bilo kako treba da preko zvučnika nije emitovano obaveštenje da je zabranjeno kupanje u jezeru zbog pojave opasne bakterije koja šteti ljudskoj koži. Redovi pred tuševima su bili veliki. Jedna devojka se onesvestila. Hitna pomoć je brzo stigla ali je vozač usled silne želje da što bliže priđe devojci, zaboravio da gume kamioneta nisu predviđene za vožnju po pesku te se zaglavio. Posle nekoliko minuta je došla druga ekipa koja je pružila pomoć devojci, i treća da pomogne kolegi da iščupaju kamionet iz peska.
Bez obzira na zabranu kupanja bilo je mnogo prijatnije
sedeti kraj jezera nego u centru grada. Nedaleko od plaže je Muzej Istorije Čikaga.
Ipak sam odlučio da se šetam velikim Linkoln parkom. Okružen je autoputevima.
Bez obzira na to drveće apsorbuje buku te se dreka automobila ne čuje. Ulaz u
zoološki vrt je besplatan. Ima 30-ak vrsta životinja ali se vidi nedostatak
novca za održavanje. Bilo je pomalo tužno gledati tigrove i lavove u malim kavezima. Ostatak večeri sam proveo na festivalu muzike u grant Parku. Kod domaćina sam upoznao još jednu članicu CouchSurfinga. Ona je iz Oklahome. Došla je u Čikago kako bi upisala univerzitet umetnosti. Do sitnih sati smo pričali, duskutovali i šetali se po kraju.
Treći dan sam odlučio da posetim Muzejski kompleks (Museum Campus) koji čine muzej Fild, Akvarijjum Šed i Planetarijum Adler. Poznati Muzej prirodnih nauka Fild osnovan je 1893. god. Ime nosi po Maršalu Fildu koji je bio vlasnik parcele na kome je zgrada sazidana. Otvorena je za javnost 1921. god. Muzej je podeljen na četiri celine: zoologiju, antropologiju, botaniku i geologiju. Interesantan je skelet Tiranosaurusa Rex koji je predstavljen javnosti sredinom 2000.godine. Skelet je dug 13 a visok četiri metra. Predpostavlja se da je star 67 miliona godina. Nosi ime Sue po paleontologu Sue Hendriksonu koji ga je otkrio. Ulaz u muzej košta 7$ za studente a 10 za ostale.
U neposrednoj blizini je Planetarijum Edler. Nalazi se na samoj obali jezera. Video sam puno instrumenata za astronomska istraživanja koje je osnivač Maks Adler kupio od Holanđanina Antona Mensinga početkom tridesetih godina prošlog veka. Ulaz je 10$ za obilazak instrumenata i eksponata a sa dodatnom predstavom u specijalnom bioskopu je 19$. Projekcija filma dužine 30 minuta je na plafonu što daje poseban efekat. Imao sam osečaj da sam na nebu, među zvezdama. Pravi je izazov ostati budan sve vreme. Većina roditelja oko mene je zaspala, da ne kažem zahrkala, dok su deca neumorno uživala.....
Šed
akvarijum je jedan od prvih unutrašnjih javnih akvarijuma na
svetu. Otvoren je davne 1930. god. Danas je u njemu najveći akvarijum, bazen na
svetu kapaciteta 19 miliona litara vode. Bez obzira na taj podatak odlučio sam
da ipak ne posetim taj već akvarijum u Montereju, u Kaliforniji, jer je bila
ogromna gužva na ulazu. Petnestak minuta pešačenja od akvarijuma je ogroman stadion čuvenih Čikaških Medveda (Chicago Bears). Oni su 2006. god osvojili nacionalno prvenstvo u Američkom fudbalu. Stadion nosi ime po palim Američkim borcima u ratovima širom sveta. Obnova stadiona je završena 2003. god. Kapacitet je sa 78 smanjen na 61500 mesta što ga svrstava na predposlednje mesto po kapacitetu u konkurenciji klubskih stadiona u šampionatu. Pokušao sam ali bezuspešno da uđem na stadion. Avenijom Mičigen sam došao do centra.
Sirs tauer (Sears Tower) je nakon rušenja kula
bliznakinja u Njujorku najviša zgrada u Americi visine 442 a sa antenom 527
metara. Ova zgrada sa 110 spratova je jedna od najviših na svetu. Ulaz je
12.95$. Pogled sa visine od 412 metara je predivan. Čitav grad je na
dlanu. Kraj grada je jedva primetan. Poslednji dan sam posetio Institut umetnosti (Art Institute of Chicago). Između ostalog, izložena je velika kolekcija dela evropskih slikara iz 17. i 18. veka. Potom sam se prošetao Mičigen avenijom čiji se deo naziva još i Magnificent Mile. Taj deo najviše podseća na Njujoršku Petu aveniju. Ekskluzivne radnje, restorani, kafei su ispunjeni do poslednjeg mesta. Nekoliko novih nebodera je u izgradnji na platou Wecker kraj reke.
Pažnju mi je privukao jedan od pedesetak spratova. Kada
sam malo bolje pogledao, video sam da su na 15 spratova parkirani automobili!
Ispred zgrade Wrigley su bili prezentovana vozila iz čuvene serije trkačkih
automobila Nascar. Ovaj šampionat je daleko popularniji u Americi od
Formule 1, najviše zbog velike vremenske razlike. Toranj za vodu gotskog stila je konstruisao arhitekta Vilijam Bojington 1869. godine. Danas ovaj neobičan toranj predstavlja spomenik žrtvama velikog požara koji je zadesio Čikago 8. Oktobra 1871. godine. Poginulo je stotine ljudi a uništen je čitav poslovni deo Čikaga. U neposrednoj blizini je još jedna visoka zgrada čiji je poslednji sprat otvoren za posetioce. To je Henkok Tauer. Ideja Henkoka je bila da napravi dve pedesetospratne kule ali je dobio predlog da napravi jednu od 100 spratova. Pogled je sa ove zgrade nekako lepši nego sa Sirs kule.
I pored solidne pripreme napravio sam jednu grešku. Nisam posetio Hajd park. U njemu je najpoznatiji Muzej tehnike na svetu. Ipak ni Tech muzej u San Hozeu nije za podcenjivanje. O njemu malo kasnije. Korisni linkovi: Prosledite prijateljima... 
|
|
| < Prethodni tekst | Sledeći tekst > |
|---|
