Tekst: Miroslav Golubović

Čitao sam puno postova na forumima o imigraciji jer ljudi sa ovih prostora ne putuju u Ameriku da bi razgledali Njujork i Los Anđeles. Saznao sam da većina kandidata dobije vize ali da se na intervjui neretko postavljaju neprijatna pitanja te sam odlučio da se dobro pripremim. Na sajtu Američke ambasade belgrade.usembassy.gov sam našao spisak potrebnih dokumenata. Zanimljivo je da pozivno pismo nije obavezno ali je potrebno dokazati da podnosilac zahteva ima razlog da se vrati u Srbiju što je, složićete se sa mnom, prilično težak zadatak kada je u pitanju zemlja Srbija.

Čak ni povratna karta nije obavezna nego je dovoljna i rezervacija koja je svakako besplatna. Za studente je potrebno uverenje o studiranju kao i dokument o položenim ispitima. Od članova uže porodice sam prikupio, u opštini, overene izjave da će finansirati troškove jer nemam stalno zaposlenje.  Nabavio sam potvrde poslodavaca kod kojih sam honorarno obavljao poslove uglavnom vezane za moju struku. Priložio sam i detaljan plan rute za obilazak Sjedinjenih Država. Sve u svemu,  imao sam gomilu od 20-ak dokumenata.

U Rajfajzen banci sam prvo uplatio 10$ u dinarskoj protiv vrednosti da bih dobio kod uz pomoć koga se dobija pristup centrali Američke ambasade. Iako sam planirao da putujem 21. juna zakazao sam termin za kraj marta. Morao sam da odem još jednom u istu banku kako bih uplatio i nepovratnu taxu od 100$ (sada je iznos takse 131$). Čekaonica u ambasadi je bila popunjena. Uz prijatnu muziku imate priliku, dok čekate na red, da prelistate popularne magazine. Sistemima brojeva koje dobijete na ulazu su izbegnute gužve na šalterima. Imao sam tri „nastupa“. Prvi put me je službenik na trećem šalteru pitao, skoro neobavezno, zbog čega želim da idem u Ameriku i uzeo sve papire. Nije se ni trudio da čuje odgovor već se sa celom gomilom papira udaljio negde.